Rast referentnih kamatnih stopa i euribora već je počeo da se oseća na tržištu nekretnina jer je potražnja za kreditima smanjena. To pokazuju i poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda na osnovu kojih je učešće kredita u prvoj polovini ove godine manje za 8 odsto.
Rast referentnih kamatnih stopa i euribora već je počeo da se oseća na tržištu nekretnina, jer je potražnja za kreditima smanjena. To pokazuju i poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) na osnovu kojih je učešće kredita u prvoj polovini ove godine manje za osam odsto. U tom periodu je 28 odsto stanova kupljeno novcem pozajmljenim od banke. S druge strane, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je i cena zaduživanja porasla u drugom u odnosu na prvi kvartal ove godine. Kamata je u proseku veća za oko 0,2 odsto i sada uglavnom iznosi oko 2,8 odsto, što znači da su i krediti poskupeli, a u centralnoj banci očekuju pooštravanje standarda i pad tražnje za kreditima u trećem tromesečju.
Agenti za nekretnine tvrde da se i na terenu već oseti pad aktivnosti kreditnih kupaca i pooštravanje uslova za zaduživanje koje nude banke. Kamate su veće, a zaoštreni su i uslovi pod kojima se pozajmice daju. U većini banaka je učešće do sada bilo 20 odsto, iako je NBS preporučila da banke omoguće i učešće od 10 procenata, ali pojedine finansijske institucije od klijenata koje smatraju “rizičnim” sada traže učešće i od 30 odsto. U agencijama za nekretnine kažu da je interesovanje klijenata za kredite primetno manje nego prethodnih meseci i da su ljudi postali obazriviji zbog povećanja kamatnih stopa, ali da ne očekuju da će pad tražnje za kreditima spustiti cene kvadrata.
“Radimo procene za više od 10 banaka i osetili smo itekako da je mnogo manje interesovanje. Svojim klijentima koji bi ipak morali da kupe stan na kredit preporučujem da zatraže od svog bankara da pogledaju uslove za fiksnu kamatnu stopu. Mnoge velike banke odlučile su se za fiksnu kamatnu stopu i kod kredita kada su u pitanju starogradnje što je jako dobro. Mislim da se treba preračunati i da je bolje platiti malo više za fiksnu kamatnu stopu, a ne da platite sada manje, pa da ne znate kakva će biti za dve, tri godine”, objašnjava agent za nekretnine Katarina Lazarević.
Prema rezultatima julske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti, banke su nakon godinu dana ublažavanja, u drugom tromesečju blago pooštrile kreditne standarde za stanovništvo.
“Pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje i stambene kredite s deviznom klauzulom. Kreditni standardi su pooštreni najviše pod uticajem povećanih troškova finansiranja, neizvesnosti u pogledu opšte ekonomske situacije i posledično manje spremnosti za preuzimanje rizika, kao i očekivanog rasta problematičnih potraživanja. S druge strane, konkurencija u bankarskom sektoru i situacija na tržištu nekretnina delovale su u suprotnom smeru”, navode u NBS.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović je za "Euronews Srbija" rekao da je trend rasta kamata počeo i da se sigurno neće zaustaviti u narednih godinu, godinu i po ili možda naredne dve godine. U godini u kojoj se beleži rekordno visoka cena kvadratnog metra, stanovi bi mogli postati još nedostupniji onima koji treba da kupe prvu nekretninu. On napominje da banke procenjuju svakog klijenta i da “računaju” pojedinačni kreditni kapacitet potencijalnog korisnika kredita.
"Ne može svako doći u banku i uzeti kredit. Banka mora da proceni kada i koliko novca da vam da i da li ste vi sposobni da ta sredstva u tom roku vratite. Bitno je da su uvek stambeni krediti kod varijabilne kamate vezani za euribor koji raste i šestomesečni je već oko 2 odsto. To povećava mesečne rate, a one su na početku kredita najveće zbog učešća kamate. Poskupljenja kredita mogu biti uzrok cele te lančane reakcije koja je uvek prva na udaru, jer kada građevinarstvo dobije takav negativan impuls on se posle odražava na sve grane ekonomije. Poskupljenjem kredita se smanjuje potražnja za stanovima i to može doneti lančano do brojnih posledica od toga da se uspori stanogradnja, a time će i građevinske firme i investitori imati gubitke ili manji profit nego što su računali. Proizvođači građevinskih materijala, od onih koji proizvode cement, ciglu, beton, do parketa prozora i vrata su svi povezani i to će sve te industrije osetiti. A kada se smanji potražnja za tim, dolazi do pada zaposlenosti i profitabilnosti", istakao je profesor sa beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
(MONDO/Euronews Srbija)
