Zbog pretežno valutnih kredita kod slabo izvozne srpske privrede i većine građana može doći do porasta nenaplativih kredita, kađžu bankari.
Ograničenje za veći rast kredita, kako su ukazali bankari iz Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, nije u likvidnosti bankarskog sektora već u oprezu banaka u odobravanju pozajmica zbog nelikvidnosti privrede.
"Rast kreditnog rizika i povećanje udela nenaplativih potraživanja u kreditnom portfoliju banaka primoravaju bankare da budu opreznije u oceni kreditne sposobnosti klijenata", ukazao je predsednik Odbora Vladimir Čupić (Hipo Alpe Adria banka).
On je ukazao da najveći rizik za bankarski sektor predstavlja visoko učesće kredita sa valutnom klauzulom, odnosno da usled nedovoljnog izvoza srpske privrede i zaduženosti građana kreditima vezanim za evro, može doći do porasta nenaplativih kredita.
Porast investicionih kredita u 2010. godini, prema rečima Čupića, ukazuje da privreda izlazi iz krize. Do sredine marta, kako je naveo, odobreno je 110 investicionih kredita u vrednosti 11,4 miliona evra, dok je u 2009. godini isplaćeno 12 takvih kredita u iznosu od 2,3 miliona evra.
Značajnije smanjenje kamatnih stopa na kredite, kako su procenili bankari, neće biti moguće u ovoj godini jer su efekti odluke Narodne banke Srbije (NBS) o smanjenju obavezne rezerve banka odloženi do 2011. godine, a snižavanje referentne kamatne stope se u najvećoj meri odražava na dinarske kredite.
Dodatni razlog je i očekivani rast euribora jer banke u Srbiji ugovaraju promenljive kamate vezane za tu međubankarsku kamatnu stopu u EU.
Odbor za bankarstvo i osiguranje PKS je da predložio da se skrati rok za primenu odluke o smanjenju obevezne rezerve, kako bi se već u 2010. godini sredstva koja po tom osnovu bankama budu oslobođena iskoristila za rast kredita privredi.
Predloženo je i smanjenje tromesečne premije osiguranja depozita u bankama sa 0,1 odsto na 0,05 odsto, kao i da se iz obaveze za plaćanje te premije isključe sredstava obavezne rezerve na računu NBS.
Viceguvernerka NBS Mira Erić Jović je istakla da banke treba da doprinose smanjenju stepena evroizacije u Srbiji, odnosno vezivanju iznosa potraživanja za kretanja deviznog kursa.
Čupić je ukazao da, pored banaka, na smanjenje stepena evroizacije može u velikoj meri da utiče Ministarstvo finansija izdavanjem dugoročnih dinarskih državnih obveznica.
(Beta)
"Rast kreditnog rizika i povećanje udela nenaplativih potraživanja u kreditnom portfoliju banaka primoravaju bankare da budu opreznije u oceni kreditne sposobnosti klijenata", ukazao je predsednik Odbora Vladimir Čupić (Hipo Alpe Adria banka).
On je ukazao da najveći rizik za bankarski sektor predstavlja visoko učesće kredita sa valutnom klauzulom, odnosno da usled nedovoljnog izvoza srpske privrede i zaduženosti građana kreditima vezanim za evro, može doći do porasta nenaplativih kredita.
Porast investicionih kredita u 2010. godini, prema rečima Čupića, ukazuje da privreda izlazi iz krize. Do sredine marta, kako je naveo, odobreno je 110 investicionih kredita u vrednosti 11,4 miliona evra, dok je u 2009. godini isplaćeno 12 takvih kredita u iznosu od 2,3 miliona evra.
Značajnije smanjenje kamatnih stopa na kredite, kako su procenili bankari, neće biti moguće u ovoj godini jer su efekti odluke Narodne banke Srbije (NBS) o smanjenju obavezne rezerve banka odloženi do 2011. godine, a snižavanje referentne kamatne stope se u najvećoj meri odražava na dinarske kredite.
Dodatni razlog je i očekivani rast euribora jer banke u Srbiji ugovaraju promenljive kamate vezane za tu međubankarsku kamatnu stopu u EU.
Odbor za bankarstvo i osiguranje PKS je da predložio da se skrati rok za primenu odluke o smanjenju obevezne rezerve, kako bi se već u 2010. godini sredstva koja po tom osnovu bankama budu oslobođena iskoristila za rast kredita privredi.
Predloženo je i smanjenje tromesečne premije osiguranja depozita u bankama sa 0,1 odsto na 0,05 odsto, kao i da se iz obaveze za plaćanje te premije isključe sredstava obavezne rezerve na računu NBS.
Viceguvernerka NBS Mira Erić Jović je istakla da banke treba da doprinose smanjenju stepena evroizacije u Srbiji, odnosno vezivanju iznosa potraživanja za kretanja deviznog kursa.
Čupić je ukazao da, pored banaka, na smanjenje stepena evroizacije može u velikoj meri da utiče Ministarstvo finansija izdavanjem dugoročnih dinarskih državnih obveznica.
(Beta)
