Povećanje odnosa najveće rate i plate važi samo za ako je kreditno zaduženje pretežnim delom u valuti u kojoj se prima plata, znači dinarima, kažu u Narodnoj banci
Narodna banka Srbije saopštila je danas da je povećala limit za kreditno zaduživanje građana sa 30 na 40 odsto plate, odnosno sa 50 na 60 odsto uz stambeni kredit, a ove izmene stupaju na snagu sutra, danom objavljivanja u "Službenom glasniku.
Uslov za povećanje limita je da se osoba zadužuje dominantno u valuti u kojoj ostvaruje redovna primanja, navedeno je u saopštenju.
Na povećanu mogućnost zaduživanja, dakle, mogu da računaju ne samo građani sa primanjima u dinarima, koji se i zadužuju u dinarima, nego i građani koji se zadužuju u dinarima sa valutnom klauzulom, ali ukoliko istovremeno ostvaruju primanja u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom.
Za sve ostale, odnosno za dužnike u devizama, ili sa deviznom klauzulom, i primanjima u dinarima, važiće postojeći limiti od 30 odsto i 50 odsto.
Izmenama je, takođe, predviđeno da ubuduće, kod obračuna kreditne sposobnosti građana, banke ne uzimaju u obzir potencijalne obaveze, odnosno pet odsto dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima i 50 odsto datih jemstava po kreditima.
To praktično znači da se povećava kapacitet za zaduživanje svakog građanina, koji više neće biti ograničen činjenicom da ima dozvoljeni minus ili da je nekom kreditni žirant.
Pomenute izmene, koje stupaju na snagu sutra, danom objavljivanja u "Službenom glasniku", predstavljaju jedan od koraka kojim se postepeno utiče na veću zastupljenost domaće valute u bankarskim transakcijama i na smanjenje izloženosti građana deviznom riziku, uz relaksaciju obračuna kreditne sposobnosti građana koji se zadužuju u valuti u kojoj imaju redovna primanja, navedeno je u saopštenju.
Ovim merama NBS želi da utiče na smanjenje sistemskog rizika, da doprinese smanjenju stepena evroizacije stimulišući zaduživanje u dinarima, umesto zaduživanja u evrima ili švajcarskim francima, ali i da istovremeno pruži podršku naporima države da povoljnim dinarskim potrošačkim kreditima oživi tražnju i posustalu ekonomsku aktivnost.
Relaksacija pomenutih standarda u pogledu zaduživanja građana predstavlja za banke gornji limit, iznad koga su one u obavezi da iz sopstvenih sredstava formiraju rezervacije za eventualne gubitke po tim kreditima.
Banke, međutim, mogu, u skladu sa svojom poslovnom politikom i svojim metodologijama procene upravljanja rizicima, biti i konzervativnije od standarda NBS u oceni kreditne sposobnosti tražilaca bankarskih proizvoda, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
Uslov za povećanje limita je da se osoba zadužuje dominantno u valuti u kojoj ostvaruje redovna primanja, navedeno je u saopštenju.
Na povećanu mogućnost zaduživanja, dakle, mogu da računaju ne samo građani sa primanjima u dinarima, koji se i zadužuju u dinarima, nego i građani koji se zadužuju u dinarima sa valutnom klauzulom, ali ukoliko istovremeno ostvaruju primanja u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom.
Za sve ostale, odnosno za dužnike u devizama, ili sa deviznom klauzulom, i primanjima u dinarima, važiće postojeći limiti od 30 odsto i 50 odsto.
Izmenama je, takođe, predviđeno da ubuduće, kod obračuna kreditne sposobnosti građana, banke ne uzimaju u obzir potencijalne obaveze, odnosno pet odsto dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima i 50 odsto datih jemstava po kreditima.
To praktično znači da se povećava kapacitet za zaduživanje svakog građanina, koji više neće biti ograničen činjenicom da ima dozvoljeni minus ili da je nekom kreditni žirant.
Pomenute izmene, koje stupaju na snagu sutra, danom objavljivanja u "Službenom glasniku", predstavljaju jedan od koraka kojim se postepeno utiče na veću zastupljenost domaće valute u bankarskim transakcijama i na smanjenje izloženosti građana deviznom riziku, uz relaksaciju obračuna kreditne sposobnosti građana koji se zadužuju u valuti u kojoj imaju redovna primanja, navedeno je u saopštenju.
Ovim merama NBS želi da utiče na smanjenje sistemskog rizika, da doprinese smanjenju stepena evroizacije stimulišući zaduživanje u dinarima, umesto zaduživanja u evrima ili švajcarskim francima, ali i da istovremeno pruži podršku naporima države da povoljnim dinarskim potrošačkim kreditima oživi tražnju i posustalu ekonomsku aktivnost.
Relaksacija pomenutih standarda u pogledu zaduživanja građana predstavlja za banke gornji limit, iznad koga su one u obavezi da iz sopstvenih sredstava formiraju rezervacije za eventualne gubitke po tim kreditima.
Banke, međutim, mogu, u skladu sa svojom poslovnom politikom i svojim metodologijama procene upravljanja rizicima, biti i konzervativnije od standarda NBS u oceni kreditne sposobnosti tražilaca bankarskih proizvoda, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
