Vlasnici pumpi obilato zarađuju na običnim vozačima jer je za njih cena evrodizela čak 20 dinara viša nego za kompanije koje se bave prevozom, piše "Danas".
To gorivo nalazi se na režimu slobodnog uvoza i poznato je da na njegovoj prodaji vlasnici pumpi visokim maržama kompenzuju malu dobit na prodaji ostalih goriva, podseća današnji "Danas". Međutim, koliko je ta zarada visoka najbolje pokazuje primer gde pumpadžije imaju prostora da od prevoznika naplaćuju do 20 dinara manje po litru.
Da se među građanima i prevoznicima pravi velika razlika potvrdio nam je i Neđo Mandić, predsednik Udruženja za međunarodni transport. On ističe da prevoznici nemaju više odakle da apsorbuju poskupljenja goriva, ali takođe napominje da je cena goriva koju određuje Vlada kao maksimalnu, potpuno bespredmetna.
Mandić kaže da je maksimalna cena evrodizela 115 ili 116 dinara po litru, ali nju ne primenjuje nijedna pumpa. Najviša cena je 110 dinara, a ima i onih koje evrodizel prodaju po 105 ili 106 dinara.
"Svi prevoznici koji imaju svoje interne pumpe ili imaju aranžmane sa pumpama plaćaju evrodizel od 95 do 97 dinara, pa bih voleo da mi bilo ko iz države objasni zašto sada evrodizel poskupljuje na 118 dinara, kada ga mi plaćamo 98. Očigledno je da neko tu uzima ogromnu razliku jer poskupljenje nikome nije potrebno, pošto ne bi nama prodavali gorivo po toliko nižim cenama da im se to ne isplati," kaže Mandić.
Vlasnici pumpi preko tih maksimalnih cena zapravo najviše uzimaju od građana jer u tom segmentu nema konkurencije, objašnjava sagovornik "Danasa".
"Mi prevoznici koji možemo da promenimo snabdevača ili da osnujemo internu pumpu pa im se ne isplati da nas izgube kao mušterije", ističe Mandić, dodajući da samo u Srbiji razlike u cenama među pumpama dostižu i do 20 dinara, dok u Nemačkoj ili Austriji te razlike ne prelaze jedan ili dva centa.
Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica, odluku privatnih pumpadžija da po nižim cenama prodaju evrodizel prevoznicima pravda time da su prinuđeni da izdrže konkurenciju NIS-a koji stalno snižava cene.
"Na takve aranžmane smo prinuđeni kako bi naše pumpe opstale. Tačno je da prevoznicima evrodizel točimo po nižim cenama od maksimalno propisanih i to radimo na dva načina. U prvom slučaju prevoznici nam plaćaju gorivo preko faktura i mi im onda odobravamo određeni rabat. Dajemo povoljnije uslove na odloženo plaćanje u periodu od 15 do 30 dana. Pored toga mi dovozimo gorivo nekim prevoznicima koji imaju sopstvene priručne benzinske stanice gde ga oni skladište", kaže Tatić.
On objašnjava da je to zaostavština iz 90-tih godina, a država i danas, na žalost, toleriše takve objekte,
"Mi time nismo ni malo zadovoljni. Naime, takvi objekti nisu licencirani, aparati im nisu baždareni niti poseduju bilo kakve ekološke dozvole. Zalažemo se da mogu da postoje samo licencirani prodajni objekti na kojima vozači mogu da sipaju kvalitetno gorivo" ističe sagovornik "Danasa".
(MONDO)
Da se među građanima i prevoznicima pravi velika razlika potvrdio nam je i Neđo Mandić, predsednik Udruženja za međunarodni transport. On ističe da prevoznici nemaju više odakle da apsorbuju poskupljenja goriva, ali takođe napominje da je cena goriva koju određuje Vlada kao maksimalnu, potpuno bespredmetna.
Mandić kaže da je maksimalna cena evrodizela 115 ili 116 dinara po litru, ali nju ne primenjuje nijedna pumpa. Najviša cena je 110 dinara, a ima i onih koje evrodizel prodaju po 105 ili 106 dinara.
"Svi prevoznici koji imaju svoje interne pumpe ili imaju aranžmane sa pumpama plaćaju evrodizel od 95 do 97 dinara, pa bih voleo da mi bilo ko iz države objasni zašto sada evrodizel poskupljuje na 118 dinara, kada ga mi plaćamo 98. Očigledno je da neko tu uzima ogromnu razliku jer poskupljenje nikome nije potrebno, pošto ne bi nama prodavali gorivo po toliko nižim cenama da im se to ne isplati," kaže Mandić.
Vlasnici pumpi preko tih maksimalnih cena zapravo najviše uzimaju od građana jer u tom segmentu nema konkurencije, objašnjava sagovornik "Danasa".
"Mi prevoznici koji možemo da promenimo snabdevača ili da osnujemo internu pumpu pa im se ne isplati da nas izgube kao mušterije", ističe Mandić, dodajući da samo u Srbiji razlike u cenama među pumpama dostižu i do 20 dinara, dok u Nemačkoj ili Austriji te razlike ne prelaze jedan ili dva centa.
Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica, odluku privatnih pumpadžija da po nižim cenama prodaju evrodizel prevoznicima pravda time da su prinuđeni da izdrže konkurenciju NIS-a koji stalno snižava cene.
"Na takve aranžmane smo prinuđeni kako bi naše pumpe opstale. Tačno je da prevoznicima evrodizel točimo po nižim cenama od maksimalno propisanih i to radimo na dva načina. U prvom slučaju prevoznici nam plaćaju gorivo preko faktura i mi im onda odobravamo određeni rabat. Dajemo povoljnije uslove na odloženo plaćanje u periodu od 15 do 30 dana. Pored toga mi dovozimo gorivo nekim prevoznicima koji imaju sopstvene priručne benzinske stanice gde ga oni skladište", kaže Tatić.
On objašnjava da je to zaostavština iz 90-tih godina, a država i danas, na žalost, toleriše takve objekte,
"Mi time nismo ni malo zadovoljni. Naime, takvi objekti nisu licencirani, aparati im nisu baždareni niti poseduju bilo kakve ekološke dozvole. Zalažemo se da mogu da postoje samo licencirani prodajni objekti na kojima vozači mogu da sipaju kvalitetno gorivo" ističe sagovornik "Danasa".
(MONDO)
