Strah je osnovan, ističu danas zapadnoevropska glasila, reagujući na noćašnji dogovor lidera evrozene u Briselu da odobre paket finansijske pomoći Grčkoj, vredan 110 milijardi evra.
"Evropski lideri pokušavaju da spreče paniku, dok se grčka kriza pretvara u globalnu", piše londonskiu Indipendet koji se, kao i ostali britanski listovi, osvrće na tekuću finansijsku i socijalnu krizu u Grčkoj i odgovor Evropske Unije (EU) na to.
Na vanrednom sastanku u Briselu 16 lidera evro-zone založili su se, naime, za stvaranje evropskog mehanizma stabilnosti kao trajnog sisitema pomoći onim članicama koje zapadnu u finansijske teškoće, prenose nemačka glasila, pozivajući se na izjave evropskih zvaničnika.
Da je hitni sastanak lidera zemalja evrozone zaista bio "hitan" pokazala je višečasovna rasprava, u kasne noćne sate, tokom koje su predsednici zemlja i vlada država koje koriste zajedničku valutu evro pokušavali da se dogovore oko uvođenja novih, strožijih, pravila u oblasti upravljanja javnim finansijama, ističe se agencijskim u izveštajima iz Brisela.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvali su svoje evropske partnere na uvođenje jače supervizije i primenu striktnijih pravila na finansijskom tržištu, kako bi se izbegle dužničke krize, slične onoj koja je Grčku dovela pred sam rub bankrotstva, navodi nemački Radio Dojče vele.
Istovremeno je italijanski premijer Silvio Berluskoni upozorio, kako prenosi agencija ANSA, je da se cela evro-zona već nalazi u "vanrednom stanju".
U Rimu je danas objavljeno da je Berluskoni otkazao odlazak u Moskvu, na proslavu godišnjice pobede nad fašizmom, upravo zbog dramatične krize u zoni evra i daljih konsultacija oko načina njenog rešavanja. Isto je uradio i Sarkozi.
"Svi lideri zemalja i vlada evrozone potpuno su svesni da se suočavamo sa ozbiljnom situacijom u evrozoni", izjavio je predsednik Saveta Evropske Unije Herman van Rompej i dodao: "Ovde se radi o odgovornosti i solidarnosti i ovu situaciju ćemo rešavati zajedno."
Na sastanku u Briselu dogovorena je, kako je saopšteno posle toga skupa, dublja fiskalna konsolidacija i bolja ekonomska koordinacija među članicama koje koriste jedinstvenu evropsku valutu.
Predložen je pojačani nadzor i koordinacija nacionalnih ekonomskih politika, kao i uvođenje efikasnijih sankcija za one članice koje se ne pridržavaju dogovorenih pravila, jer u ovom trenutku čak 13 od 16 članica evrozone prekoračuje dozovoljeni budžetski deficit.
Jedan od najvažnijih zaključaka sastanaka lidera 16 zemalja evrozone jeste poziv na uvođenje trajnog sistema pomoći članicama kad zapadnu u finansijske teškoće. O tome će već sutra raspravljati ministri finansija EU da bi dogovorili instrumente koji bi pomogli zemljama člnicama da se odbrane od eventualnih budućih dužničkih kriza.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio je da će Evropska komisija predstaviti "konkretan predlog za stvarnje evropskog mehanizma stabilnosti koji bi očuvao finansijsku stabilnost Evrope."
Do sada u evro-zoni nisu postojala "pravila za spasavanje", jer se smatralo da su postojeće odredbe dovoljne kako do takve "krajnje" situacije ne bi ni došlo.
Poučeni grčkom krizom lideri evrozone sada razmatraju načine za uvođenje mehanizma koji bi, između ostalog, u budućnosti, omogućio mnogo bržu akciju pomoći članicama sa ugroženim nacionalnim ekonomijama.
Nije izvesno ni da li će grčka vlada, uprkos tome što je osigurala "najdeblji ček u istoriji" uopšte uspeti da preživi socijalne nemire. Bez društvenog pristanka Grčka neće, kako danas naglašava britanska štampa, moći da ispoštuje uslove kredita.
To sad zabrinjava i velike i jake države, poput Francuske i Nemačke, koje i same imaju velike unutrašnje dugove, a čije su banke "vezane" grčkim dugovanjem, piše londonski Indipendent.
Vrednost akcije na berzama brzama u protekla dva dana je osetno pala, kao i kurs evra, koji je imao najveći pad u odnosu na dolar tokom poslednjih 14 meseci.
Japanska centralna banka ubrizgala je, po hitnom postupku, preko 20 milijardi dolara u azijska tržišta, u okviru mera predostrožnosti i zbog toga što je, kako ističu zvaničnici u Tokiju, "grčka kriza se proširila van zone evra."
Američki predsednik Barak Obama je razgovarao je s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, pre njenog odlaska na vanredni evropski samit, istakavši da budno prati razvoj situacije nastale ekskalacijom grčke dužničke krize.
(Tanjug)
"Evropski lideri pokušavaju da spreče paniku, dok se grčka kriza pretvara u globalnu", piše londonskiu Indipendet koji se, kao i ostali britanski listovi, osvrće na tekuću finansijsku i socijalnu krizu u Grčkoj i odgovor Evropske Unije (EU) na to.
Na vanrednom sastanku u Briselu 16 lidera evro-zone založili su se, naime, za stvaranje evropskog mehanizma stabilnosti kao trajnog sisitema pomoći onim članicama koje zapadnu u finansijske teškoće, prenose nemačka glasila, pozivajući se na izjave evropskih zvaničnika.
Da je hitni sastanak lidera zemalja evrozone zaista bio "hitan" pokazala je višečasovna rasprava, u kasne noćne sate, tokom koje su predsednici zemlja i vlada država koje koriste zajedničku valutu evro pokušavali da se dogovore oko uvođenja novih, strožijih, pravila u oblasti upravljanja javnim finansijama, ističe se agencijskim u izveštajima iz Brisela.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvali su svoje evropske partnere na uvođenje jače supervizije i primenu striktnijih pravila na finansijskom tržištu, kako bi se izbegle dužničke krize, slične onoj koja je Grčku dovela pred sam rub bankrotstva, navodi nemački Radio Dojče vele.
Istovremeno je italijanski premijer Silvio Berluskoni upozorio, kako prenosi agencija ANSA, je da se cela evro-zona već nalazi u "vanrednom stanju".
U Rimu je danas objavljeno da je Berluskoni otkazao odlazak u Moskvu, na proslavu godišnjice pobede nad fašizmom, upravo zbog dramatične krize u zoni evra i daljih konsultacija oko načina njenog rešavanja. Isto je uradio i Sarkozi.
"Svi lideri zemalja i vlada evrozone potpuno su svesni da se suočavamo sa ozbiljnom situacijom u evrozoni", izjavio je predsednik Saveta Evropske Unije Herman van Rompej i dodao: "Ovde se radi o odgovornosti i solidarnosti i ovu situaciju ćemo rešavati zajedno."
Na sastanku u Briselu dogovorena je, kako je saopšteno posle toga skupa, dublja fiskalna konsolidacija i bolja ekonomska koordinacija među članicama koje koriste jedinstvenu evropsku valutu.
Predložen je pojačani nadzor i koordinacija nacionalnih ekonomskih politika, kao i uvođenje efikasnijih sankcija za one članice koje se ne pridržavaju dogovorenih pravila, jer u ovom trenutku čak 13 od 16 članica evrozone prekoračuje dozovoljeni budžetski deficit.
Jedan od najvažnijih zaključaka sastanaka lidera 16 zemalja evrozone jeste poziv na uvođenje trajnog sistema pomoći članicama kad zapadnu u finansijske teškoće. O tome će već sutra raspravljati ministri finansija EU da bi dogovorili instrumente koji bi pomogli zemljama člnicama da se odbrane od eventualnih budućih dužničkih kriza.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio je da će Evropska komisija predstaviti "konkretan predlog za stvarnje evropskog mehanizma stabilnosti koji bi očuvao finansijsku stabilnost Evrope."
Do sada u evro-zoni nisu postojala "pravila za spasavanje", jer se smatralo da su postojeće odredbe dovoljne kako do takve "krajnje" situacije ne bi ni došlo.
Poučeni grčkom krizom lideri evrozone sada razmatraju načine za uvođenje mehanizma koji bi, između ostalog, u budućnosti, omogućio mnogo bržu akciju pomoći članicama sa ugroženim nacionalnim ekonomijama.
Nije izvesno ni da li će grčka vlada, uprkos tome što je osigurala "najdeblji ček u istoriji" uopšte uspeti da preživi socijalne nemire. Bez društvenog pristanka Grčka neće, kako danas naglašava britanska štampa, moći da ispoštuje uslove kredita.
To sad zabrinjava i velike i jake države, poput Francuske i Nemačke, koje i same imaju velike unutrašnje dugove, a čije su banke "vezane" grčkim dugovanjem, piše londonski Indipendent.
Vrednost akcije na berzama brzama u protekla dva dana je osetno pala, kao i kurs evra, koji je imao najveći pad u odnosu na dolar tokom poslednjih 14 meseci.
Japanska centralna banka ubrizgala je, po hitnom postupku, preko 20 milijardi dolara u azijska tržišta, u okviru mera predostrožnosti i zbog toga što je, kako ističu zvaničnici u Tokiju, "grčka kriza se proširila van zone evra."
Američki predsednik Barak Obama je razgovarao je s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, pre njenog odlaska na vanredni evropski samit, istakavši da budno prati razvoj situacije nastale ekskalacijom grčke dužničke krize.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.