Srbija je sama sebi postavila granicu zaduživanja na 40 odsto BDP-a a Grci imaju 124, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović
"Loša fiskalna politika, a ne finansijska kriza, Grčku je dovela u sadašnje stanje. Ali, ne treba porediti Grčku, sa javnim dugom od 124 odsto BDP i deficitom od 12,7 odsto, i Srbiju, čiji je javni dug 30 odsto BDP, a deficit četiri odsto", istakla je Dragutinovićeva u intervjuu za "Novosti".
Ona je navela da okvirni limit za zaduživanje od 40 odsto BDP ne uključuje obaveze po osnovu restitucije i da će se javni dug povećati po osnovu restitucije, ali da će period otplate tog duga trajati dugo kako bi se obezbedila održivost javnih finansija.
"Ono što moram reći je da Zakon o restituciji neće ispraviti nepravdu. On će je samo ublažiti. I mislim da bismo se mogli složiti da ispravljanje nepravde prema jednima ne može biti na račun činjenja nepravdi drugima, odnosno budućim generacijama poreskih obveznika. Konačno, ne postoji država koja je svima vratila sve", kazala je Dragutinovićeva.
Uoči posete misije Međunarodnog monetarnog fonda Beogradu, koja stiže u utorak, Dragutinovićeva je kazala da je srpska delegacija spremna za razgovore i demantovala da se ide sporo sa najavljenim reformama koje bi, između ostalog, trebalo da dovedu i do novog modela rasta privrede.
Prema njenim rečima, potrebno je da se prati održivi nivo javnih rashoda i javnog duga, što bi se postiglo Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, koji je spreman.
"Prema nacrtu koji sam dostavila MMF-u, postoji fiskalno veće čija je uloga da daje ocenu da li Vlada vodi politiku u skladu sa fiskalnim pravilima. Međutim, postoji još jedna opcija, a to je da se ojača Državna revizorska institucija novim funkcijama. To još nismo prelomili", rekla je Dragutinovićeva.
Ona je naglasila da "suštinske reforme nigde ne mogu da se pripreme preko noći, ali mogu da se brzo sprovedu ako su pripremljene".
"Sa svoje strane, mogu reći da je poreska reforma spremna. Smer promena je prihvatljiv i bio bi podrška toliko potrebnom novom modelu rasta. Pored smera, bitan je i intenzitet promena, a na tome se sada radi", rekla je Dragutinovićeva.
Navodeći da "reforma poreza nije dovoljna", ministaraka je kazala da je za nju "prihvatljiva svaka opcija koja će dovesti do veće usklađenosti prihodne i rashodne strane javnih finansija, uz konkurentan poreski sistem".
"Naravno da je dobro da poreske stope budu što niže, ali kakve će biti zavisi ipak od države koju želimo. Ako hoćemo dobre puteve i infrastrukturu, efikasnu državnu administraciju, to je nemoguće postići niskim poreskim stopama. Iskustvo Irske najbolje pokazuje do čega je dovela neusklađenost poreskih stopa i rashodne strane, iako se radi o vrlo dinamičnoj privredi", zaključila je Dragutinovićeva.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je, takođe, uveren da Srbiji ne preti "grčki scenario", ali smatra da bi od svega što se događa u toj zemlji trebalo izvesti naravoučenije da nema "hleba bez motike".
Primer Grčke, kazao je ministar Ljajiću intervjuu Tanjugu, koriste svi koji osporavaju put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) iako je njena zaduženost kudikamo manja nego Grčka.
"Ono što mi treba da uradimo jeste da na primeru Grčke učimo i ne pravimo greške koje je ta zemlja pravila u dužem vremenskom periodu", ukazao je Ljajić.
No, upravo zahvaljujući tome što je Grčkad članica EU, kao i pomoći MMF i Svetskoj banci, ta zemlja prevazići krizu, primetio je Ljajić. U suprotnom Grčka bi doživela bankrot što bi, po Ljajiću, imalo šire reprekusije na čitav region.
"Ekonomski rast jedne države na može da se zasniva na tome da malo radite dobro živite, da uz malu produktivnost imate velike plate, da privredni rast ne može da se zasniva na ekonomskom zaduživanju već na rastu proizvodnje i većem izvozu", ukazao je Ljajić.
Ministar je istakao da primer Grčke ukazuje i da "ne možemo imati toliku birokratiju i loše poslovno okruženje u zemlji koje nije nimalo stimulativno za strane inestitore".
Ljajić je dalje izneo da, mada je je u Srbiji sloboda političkog organizovanja, demonstracija i okupljanja apsolutno zagarantovana, Vlada ne bi, pod tim izgovorom, dozvolila demonstracije ili ispoljavanje nekog nezadovoljstva koje bi moglo da ugrozi javni red i mir u zemlji.
"Svako nezadovoljstvo može da se ispoljava u granicama demokratske političke procedure i to Vlada mora poštovati. Nasilje kakvo je viđeno u Grčkoj apsolutno ne bi smelo da se dozvoli", istakao je Ljajić.
Zato je Ljajić pre svega poručio da je Srbiji neophodan širi društveni konsenzus svih političkih stranaka, pozicije i opozicije, sindikata i poslodavaca, oko izlaska zemlje iz krize.
Nama prečeg zadatka već da "zajedno pokušamo da što bezbolnije iz ove situacije izađemo", kazao je ministar.
(Tanjug)
Ona je navela da okvirni limit za zaduživanje od 40 odsto BDP ne uključuje obaveze po osnovu restitucije i da će se javni dug povećati po osnovu restitucije, ali da će period otplate tog duga trajati dugo kako bi se obezbedila održivost javnih finansija.
"Ono što moram reći je da Zakon o restituciji neće ispraviti nepravdu. On će je samo ublažiti. I mislim da bismo se mogli složiti da ispravljanje nepravde prema jednima ne može biti na račun činjenja nepravdi drugima, odnosno budućim generacijama poreskih obveznika. Konačno, ne postoji država koja je svima vratila sve", kazala je Dragutinovićeva.
Uoči posete misije Međunarodnog monetarnog fonda Beogradu, koja stiže u utorak, Dragutinovićeva je kazala da je srpska delegacija spremna za razgovore i demantovala da se ide sporo sa najavljenim reformama koje bi, između ostalog, trebalo da dovedu i do novog modela rasta privrede.
Prema njenim rečima, potrebno je da se prati održivi nivo javnih rashoda i javnog duga, što bi se postiglo Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, koji je spreman.
"Prema nacrtu koji sam dostavila MMF-u, postoji fiskalno veće čija je uloga da daje ocenu da li Vlada vodi politiku u skladu sa fiskalnim pravilima. Međutim, postoji još jedna opcija, a to je da se ojača Državna revizorska institucija novim funkcijama. To još nismo prelomili", rekla je Dragutinovićeva.
Ona je naglasila da "suštinske reforme nigde ne mogu da se pripreme preko noći, ali mogu da se brzo sprovedu ako su pripremljene".
"Sa svoje strane, mogu reći da je poreska reforma spremna. Smer promena je prihvatljiv i bio bi podrška toliko potrebnom novom modelu rasta. Pored smera, bitan je i intenzitet promena, a na tome se sada radi", rekla je Dragutinovićeva.
Navodeći da "reforma poreza nije dovoljna", ministaraka je kazala da je za nju "prihvatljiva svaka opcija koja će dovesti do veće usklađenosti prihodne i rashodne strane javnih finansija, uz konkurentan poreski sistem".
"Naravno da je dobro da poreske stope budu što niže, ali kakve će biti zavisi ipak od države koju želimo. Ako hoćemo dobre puteve i infrastrukturu, efikasnu državnu administraciju, to je nemoguće postići niskim poreskim stopama. Iskustvo Irske najbolje pokazuje do čega je dovela neusklađenost poreskih stopa i rashodne strane, iako se radi o vrlo dinamičnoj privredi", zaključila je Dragutinovićeva.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je, takođe, uveren da Srbiji ne preti "grčki scenario", ali smatra da bi od svega što se događa u toj zemlji trebalo izvesti naravoučenije da nema "hleba bez motike".
Primer Grčke, kazao je ministar Ljajiću intervjuu Tanjugu, koriste svi koji osporavaju put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) iako je njena zaduženost kudikamo manja nego Grčka.
"Ono što mi treba da uradimo jeste da na primeru Grčke učimo i ne pravimo greške koje je ta zemlja pravila u dužem vremenskom periodu", ukazao je Ljajić.
No, upravo zahvaljujući tome što je Grčkad članica EU, kao i pomoći MMF i Svetskoj banci, ta zemlja prevazići krizu, primetio je Ljajić. U suprotnom Grčka bi doživela bankrot što bi, po Ljajiću, imalo šire reprekusije na čitav region.
"Ekonomski rast jedne države na može da se zasniva na tome da malo radite dobro živite, da uz malu produktivnost imate velike plate, da privredni rast ne može da se zasniva na ekonomskom zaduživanju već na rastu proizvodnje i većem izvozu", ukazao je Ljajić.
Ministar je istakao da primer Grčke ukazuje i da "ne možemo imati toliku birokratiju i loše poslovno okruženje u zemlji koje nije nimalo stimulativno za strane inestitore".
Ljajić je dalje izneo da, mada je je u Srbiji sloboda političkog organizovanja, demonstracija i okupljanja apsolutno zagarantovana, Vlada ne bi, pod tim izgovorom, dozvolila demonstracije ili ispoljavanje nekog nezadovoljstva koje bi moglo da ugrozi javni red i mir u zemlji.
"Svako nezadovoljstvo može da se ispoljava u granicama demokratske političke procedure i to Vlada mora poštovati. Nasilje kakvo je viđeno u Grčkoj apsolutno ne bi smelo da se dozvoli", istakao je Ljajić.
Zato je Ljajić pre svega poručio da je Srbiji neophodan širi društveni konsenzus svih političkih stranaka, pozicije i opozicije, sindikata i poslodavaca, oko izlaska zemlje iz krize.
Nama prečeg zadatka već da "zajedno pokušamo da što bezbolnije iz ove situacije izađemo", kazao je ministar.
(Tanjug)
