Vrednost akcija i evra na globalnim berzama jutros je uvećana, nakon osetnog prošlonedeljnog pada, a zbog finansijskog paketa koji su ministri EU usvojili kako bi pomogli Grčkoj.
Nakon vesti iz Brisela, gde su ministri finansija Evropske unije (EU) noćas usvojili ogroman finansijski paket da bi se sprečilo širenje grčke dužničke krize na druge zemlje evrozone, vrednost akcija i evra na globalnim berzama jutros je uvećana, nakon osetnog prošlonedeljnog pada.
Tako je vrednost Panevropskog indeksa - FTSEurfirst 300 - uvećana u ranoj jutarnjoj trgovini oko tri procenta, nakon prošlonedeljnog pada za blizu devet odsto.
Isovremeno je globalni indkaktor kretanja cena deonica - MSCI - porastao oko 2,3 odsto, a u usponu je bio i indeks akcija na tržištima brzo rastućih ekonomija, prenosi agencija Rojters.
Evro je jutros, na deviznoj berzi u Tokiju, ojačao oko 1,7 odsto, na više od 1,29 dolara, nakon što se u drugom delu minule sedmice sasvim približio 14 - mesečnom minimumu od 1,25 dolara, prenosi agencija Kjodo.
Današnje pozitivne vesti sa finansijskih berzi su usledile nakon što je obelodanjeno da će se sredstva za finansijsku podršku ugroženim članicama "evrolenda" - Grčkoj, a možda i Portugaliji, Španiji i Irskoj - obezbediti iz tri izvora.
Članice zone evra osiguraće, kako je najavljeno, 440 milijardi evra, 60 milijardi bi trebalo da izdvoji Evropska komisija, a Međunarodni monetarni fond (MMF) trebalo bi da odobri najmanje polovinu sume na koju su se obavezale zemlje "evrolenda" (220 miljardi evra).
Nekoliko članica EU je, međutim, već izrazilo sumnju oko veličine i strukture dela paketa koji uključuje značajne kreditne garancije zemljama koje zapadnu u nevolje.
U napore za stabilizaciju finansijske situacije u zoni evra uključila se i Evropska centralna banka (ECB), a Bi-Bi-Si (BBC) izveštava iz belgijske prestonice da se planirani dvočasovni sastanak evropskih ministara finansija "pretvorio u jedanaestočasovne pregovore", da bi tek u ranim jutarnjim satima danas zvaničnici i političari objavili vest o postignutom dogovoru.
Već nedeljama pada poverenje u ekonomije evrozone opterećene visokim deficitima i dugovima, ističe se u izveštaju britanskog radija i dodaje da bi usvojeni paket trebalo da pokaže finansijskim tržištima da će slabije zemlje, ili one koje trpe napade berzanskih špekulanata, biti odbranjene.
Predstavnici ECB su obećali da će centralna banka zemalja članica evrozone otkupiti dugove evropskih vlada koje imaju velike budžetske deficite.
O tome da je sporazum postignut novinare je posle sastanka u belgijskoj prestonici obavestila španska ministarka finansija Elena Salgado.
Ona je saopštila da je Komisija potpisala sporazum o zajmu sa Grčkom, a prva rata kredita toj zemlji biće isplaćena pre 19. maja, kako je ranije i planirano.
Prva današnja izdanja britanskih štampanih glasila pojavila su se pre nego što je objavljeno da je na ministarskom sastanku EU odobren mehanizam podrške zemljama koje se nađu u finansijskim nevoljama, a problemi evrozone su analiziraju iz različitih uglova.
Londonski "Fajnenšel tajms" (FT) analizira uslove pod kojima je MMF dao finansijsku injekciju Grčkoj i ocenjuje da je plan za spasavanje te zemlje "brutalan".
Glasilo britanske poslovne elite, ipak konstatuje, da "samo brutalan plan ima neku šansu da dovede u red Grčke finansije i da se ta zemlja mora odvići nekih starih navika, kako bi zadovoljla napredne standarde, ili će se vratiti u prošlost i odustati od napretka koji je ostvarila posle ulaska u EU i evrozonu."
Program MMF-a za Grčku zahteva suštinske reforme: modernizaciju javnog sektora i veću fleksibilnost radne snage, navodi FT.
Fond sada, ustvari, primorava Grčku da sprovede suštinske reforme koje je EU propustila da zahteva pre nego što je Atina uvela evro, zaključuje FT.
(Tanjug)
Tako je vrednost Panevropskog indeksa - FTSEurfirst 300 - uvećana u ranoj jutarnjoj trgovini oko tri procenta, nakon prošlonedeljnog pada za blizu devet odsto.
Isovremeno je globalni indkaktor kretanja cena deonica - MSCI - porastao oko 2,3 odsto, a u usponu je bio i indeks akcija na tržištima brzo rastućih ekonomija, prenosi agencija Rojters.
Evro je jutros, na deviznoj berzi u Tokiju, ojačao oko 1,7 odsto, na više od 1,29 dolara, nakon što se u drugom delu minule sedmice sasvim približio 14 - mesečnom minimumu od 1,25 dolara, prenosi agencija Kjodo.
Današnje pozitivne vesti sa finansijskih berzi su usledile nakon što je obelodanjeno da će se sredstva za finansijsku podršku ugroženim članicama "evrolenda" - Grčkoj, a možda i Portugaliji, Španiji i Irskoj - obezbediti iz tri izvora.
Članice zone evra osiguraće, kako je najavljeno, 440 milijardi evra, 60 milijardi bi trebalo da izdvoji Evropska komisija, a Međunarodni monetarni fond (MMF) trebalo bi da odobri najmanje polovinu sume na koju su se obavezale zemlje "evrolenda" (220 miljardi evra).
Nekoliko članica EU je, međutim, već izrazilo sumnju oko veličine i strukture dela paketa koji uključuje značajne kreditne garancije zemljama koje zapadnu u nevolje.
U napore za stabilizaciju finansijske situacije u zoni evra uključila se i Evropska centralna banka (ECB), a Bi-Bi-Si (BBC) izveštava iz belgijske prestonice da se planirani dvočasovni sastanak evropskih ministara finansija "pretvorio u jedanaestočasovne pregovore", da bi tek u ranim jutarnjim satima danas zvaničnici i političari objavili vest o postignutom dogovoru.
Već nedeljama pada poverenje u ekonomije evrozone opterećene visokim deficitima i dugovima, ističe se u izveštaju britanskog radija i dodaje da bi usvojeni paket trebalo da pokaže finansijskim tržištima da će slabije zemlje, ili one koje trpe napade berzanskih špekulanata, biti odbranjene.
Predstavnici ECB su obećali da će centralna banka zemalja članica evrozone otkupiti dugove evropskih vlada koje imaju velike budžetske deficite.
O tome da je sporazum postignut novinare je posle sastanka u belgijskoj prestonici obavestila španska ministarka finansija Elena Salgado.
Ona je saopštila da je Komisija potpisala sporazum o zajmu sa Grčkom, a prva rata kredita toj zemlji biće isplaćena pre 19. maja, kako je ranije i planirano.
Prva današnja izdanja britanskih štampanih glasila pojavila su se pre nego što je objavljeno da je na ministarskom sastanku EU odobren mehanizam podrške zemljama koje se nađu u finansijskim nevoljama, a problemi evrozone su analiziraju iz različitih uglova.
Londonski "Fajnenšel tajms" (FT) analizira uslove pod kojima je MMF dao finansijsku injekciju Grčkoj i ocenjuje da je plan za spasavanje te zemlje "brutalan".
Glasilo britanske poslovne elite, ipak konstatuje, da "samo brutalan plan ima neku šansu da dovede u red Grčke finansije i da se ta zemlja mora odvići nekih starih navika, kako bi zadovoljla napredne standarde, ili će se vratiti u prošlost i odustati od napretka koji je ostvarila posle ulaska u EU i evrozonu."
Program MMF-a za Grčku zahteva suštinske reforme: modernizaciju javnog sektora i veću fleksibilnost radne snage, navodi FT.
Fond sada, ustvari, primorava Grčku da sprovede suštinske reforme koje je EU propustila da zahteva pre nego što je Atina uvela evro, zaključuje FT.
(Tanjug)
