Indijska vlada je zabranila uvoz telekomunikacijske opreme iz Kine jer je “zloupotrebljavaju kineske tajne službe”. Kinezi gube milijarde dolara a Indijci strepe zbog povećanja cena.
Kineski isporučioci su krajnje nezadovoljni jer će zbog ovog embarga ostati bez više milijardi vrednih porudžbina za indijsko tržište mobilne telefonije.
Razočarani su i indijski operateri mobilne telefonije, koji su zahvaljujući jevtinoj opremi iz Kine održavali cene na niskom nivou.
Informacija o uvođenju embarga za kineske dobavljače predstavlja pravi "hladan tuš", jer upravo sada vlada Indije privodi kraju tender za izdavanje licenci u segmentu mobilnog Interneta (koji se zatvara krajem maja).
Najveći pretendenti za isporuku opreme za ove potrebe do danas su smatrane upravo kineske kompanije, jer su njihove usluge znatno jevtinije od ponuda konkurenata iz Evrope, Japana i SAD.
Pitanje cene je u Indiji veoma aktuelno, jer su lokalne tarife za mobilnu telefoniju u toj zemlji najniže u svetu, što od operatera zahteva strogu kontrolu vlastitih troškova. Za Kineze je tržište Indije veoma značajno imajući u vidu da je na primer koncern "Huawei" prošle godine indijskim operaterima prodao telekomunkikacionu opremu vrednu 2,3 miiljardi dolara, čime je obezbedio 11 odsto ukupnih prihoda.
Indijske vlasti međutim poodavno sumnjaju da kineska oprema sadrži softvere koji specijalnim službama omogućavaju prisluškivanje telefonskih razgovora i pristup različitim informacijama.
Prošle godine indijska vlada je zabranila instaliranje slične opreme na svojim granicama sa Pakistanom i Kinom. Eksperti smatraju da je poslednji embargo posledica informacije da su kineski hakeri izvršili upad u kompjutersku mrežu vlade Indije i pristupili tajnim informacijama ministarstva odbrane.
Prema podacima indijskog dnevnika "Economic Times" počev od feburara indijske vlasti su odbile da daju dozvolu kineskim kompanijama za 109 isporuka opreme za mobilne mreže. Posledice ove odluke osetili su praktično svi operateri u Indiji, od lidera lokalnog tržista "Bharti Airtel" do "Vodafona" i zajedničke norveško-indijske kompanije, koju su osnovali "Telenor" i "Unitech".
Analitičari prognoziraju da će embargo imati ogromne posledice, naglašavajući da je "to veliki udarac za interese kineskih dobavljača, ali je za njih još opasnija i činjenica da primer Indije mogu da slede i druge zemlje, koje takođe imaju slične sumnje u kineske softvere", smatra ekspert nemačke banke "West LB" Tomas Langer.
Od špijunskog softvera iz Kine veoma strahuju na primer u SAD, a nije slučajno što je udeo kompanija "Huawei" i ZTE na američkom tržištu sasvim beznačajan.
U isto vreme nastala situacija na tržištu može da donese značajne prednosti evropskim kompanijama, kao što su "Ericson" ili "Nokia Siemens Networks", obzirom da je Indija tržište sa najbržim rastom u svetu. Broj novih korisnika mobilne telefonije u ovoj zemlji sa više od milijardu stanovnika mesečno se povećava za 20 miliona, prenosi nemački privredni list Handelsblat.
(Tanjug)
Razočarani su i indijski operateri mobilne telefonije, koji su zahvaljujući jevtinoj opremi iz Kine održavali cene na niskom nivou.
Informacija o uvođenju embarga za kineske dobavljače predstavlja pravi "hladan tuš", jer upravo sada vlada Indije privodi kraju tender za izdavanje licenci u segmentu mobilnog Interneta (koji se zatvara krajem maja).
Najveći pretendenti za isporuku opreme za ove potrebe do danas su smatrane upravo kineske kompanije, jer su njihove usluge znatno jevtinije od ponuda konkurenata iz Evrope, Japana i SAD.
Pitanje cene je u Indiji veoma aktuelno, jer su lokalne tarife za mobilnu telefoniju u toj zemlji najniže u svetu, što od operatera zahteva strogu kontrolu vlastitih troškova. Za Kineze je tržište Indije veoma značajno imajući u vidu da je na primer koncern "Huawei" prošle godine indijskim operaterima prodao telekomunkikacionu opremu vrednu 2,3 miiljardi dolara, čime je obezbedio 11 odsto ukupnih prihoda.
Indijske vlasti međutim poodavno sumnjaju da kineska oprema sadrži softvere koji specijalnim službama omogućavaju prisluškivanje telefonskih razgovora i pristup različitim informacijama.
Prošle godine indijska vlada je zabranila instaliranje slične opreme na svojim granicama sa Pakistanom i Kinom. Eksperti smatraju da je poslednji embargo posledica informacije da su kineski hakeri izvršili upad u kompjutersku mrežu vlade Indije i pristupili tajnim informacijama ministarstva odbrane.
Prema podacima indijskog dnevnika "Economic Times" počev od feburara indijske vlasti su odbile da daju dozvolu kineskim kompanijama za 109 isporuka opreme za mobilne mreže. Posledice ove odluke osetili su praktično svi operateri u Indiji, od lidera lokalnog tržista "Bharti Airtel" do "Vodafona" i zajedničke norveško-indijske kompanije, koju su osnovali "Telenor" i "Unitech".
Analitičari prognoziraju da će embargo imati ogromne posledice, naglašavajući da je "to veliki udarac za interese kineskih dobavljača, ali je za njih još opasnija i činjenica da primer Indije mogu da slede i druge zemlje, koje takođe imaju slične sumnje u kineske softvere", smatra ekspert nemačke banke "West LB" Tomas Langer.
Od špijunskog softvera iz Kine veoma strahuju na primer u SAD, a nije slučajno što je udeo kompanija "Huawei" i ZTE na američkom tržištu sasvim beznačajan.
U isto vreme nastala situacija na tržištu može da donese značajne prednosti evropskim kompanijama, kao što su "Ericson" ili "Nokia Siemens Networks", obzirom da je Indija tržište sa najbržim rastom u svetu. Broj novih korisnika mobilne telefonije u ovoj zemlji sa više od milijardu stanovnika mesečno se povećava za 20 miliona, prenosi nemački privredni list Handelsblat.
(Tanjug)
