Ljudi koji rade deset ili jedanaest sati dnevno izloženiji su ozbiljnim srčanim problemima, uključujući i infarkt, nego oni koji rade do sedam sati, ukazuje jedna britanska studija.
Nalazi ovog jedanaestogodišnjeg istraživanja, obavljenog na 6.000 britanskih državnih službenika, ne obezbeđuju konačne dokaze da dugo radno vreme izaziva koronarne srčane bolesti, ali ukazuju na jasnu povezanost dve pojave, koju stručnjaci objašnjavaju stresom.
Sve u svemu, među ispitanicima je registrovano 369 slučajeva smrti od srčanih bolesti, kao i infarkta koji nisu imali fatalan ishod, kao i slučajeva angine pektoris, a rizik od takvih stanja bio je 60 odsto veći kod ispitanika koji su radili tri do četiri sata prekovremeno.
"Nije utvrđeno da prekovremeni rad od jedan do dva sata, u odnosu na uobičajeno sedmočasovno radno vreme, povećava rizik od srčanih problema", naglašava dr Marijana Virtanen, epidemiolog na finskom Institutu za profesionalno zdravlje.
Negativan uticaj tri ili više sati dodatnog rada, opstajao je u ovom istraživanju nezavisno od drugih mogućih rizičnih faktora za srčana oboljenja, kao što su pušenje, gojaznost ili povećani holesterol.
Dr Virtanen, međutim, napominje da je moguće da se i način života osoba koje prekovremeno rade s vremenom pogoršava, na primer kao rezultat loše ishrane, ili povećanog konzumiranja alkohola.
Ono što je važnije je da predugo radno vreme može da poveća nivo stresa koji je u vezi sa poslom, što negativno utiče na metaboličke procese. Osim toga, radnici koji redovno rade duže skloniji su da na posao dolaze i kada su bolesni.
Komentarišući rezultate ovog istraživanja, Gordon Mekinis, profesor kliničke farmakologije na Glazgovskom univerzitetu, naglašava da bi oni mogli da imaju široke implikacije na procenu lekara o izloženosti pacijenata srčanom riziku.
(Tanjug)
Sve u svemu, među ispitanicima je registrovano 369 slučajeva smrti od srčanih bolesti, kao i infarkta koji nisu imali fatalan ishod, kao i slučajeva angine pektoris, a rizik od takvih stanja bio je 60 odsto veći kod ispitanika koji su radili tri do četiri sata prekovremeno.
"Nije utvrđeno da prekovremeni rad od jedan do dva sata, u odnosu na uobičajeno sedmočasovno radno vreme, povećava rizik od srčanih problema", naglašava dr Marijana Virtanen, epidemiolog na finskom Institutu za profesionalno zdravlje.
Negativan uticaj tri ili više sati dodatnog rada, opstajao je u ovom istraživanju nezavisno od drugih mogućih rizičnih faktora za srčana oboljenja, kao što su pušenje, gojaznost ili povećani holesterol.
Dr Virtanen, međutim, napominje da je moguće da se i način života osoba koje prekovremeno rade s vremenom pogoršava, na primer kao rezultat loše ishrane, ili povećanog konzumiranja alkohola.
Ono što je važnije je da predugo radno vreme može da poveća nivo stresa koji je u vezi sa poslom, što negativno utiče na metaboličke procese. Osim toga, radnici koji redovno rade duže skloniji su da na posao dolaze i kada su bolesni.
Komentarišući rezultate ovog istraživanja, Gordon Mekinis, profesor kliničke farmakologije na Glazgovskom univerzitetu, naglašava da bi oni mogli da imaju široke implikacije na procenu lekara o izloženosti pacijenata srčanom riziku.
(Tanjug)
