Misija Međunarodnog monetarnog fonda počeće danas razgovore sa srpskim vlastima o četvrtoj reviziji stend baj aranžmana.
Kako je najavila Kancelarija MMF-a u Srbiji, Misija koju će predvoditi Albert Jeger, u Srbiji će boraviti dve nedelje, do 26. maja, a prema najavama iz srpske vlade glavne teme razgovora biće poreska i penzijska refoma.
Tokom posete povodom revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom, vrednog 2,9 milijardi evra, Misija MMF-a sastaće se sa visokim zvaničnicima Vlade i Narodne banke Srbije (NBS) i predstavnicima privatnog sektora i akademske zajednice.
Narodna banka je navela da će u razgovorima biti razmotrena najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u Srbiji, ispunjenje utvrđenih kriterijuma za mart 2010. i realizacija obaveza preuzetih sporazumom sa MMF-om.
Kako je istakla NBS, u okviru razmatranja realizacije preuzetih obaveza posebna pažnja biti posvećena usklađivanju penzija i usvajanju propisa o fiskalnoj odgovornosti.
Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić izjavio je danas da misli da MMF neće imati ništa protiv povećanja zarada u javnom sektoru, ali da će ga sigurno zanimati odakle će se naći novac za njihovo finansiranje.
Jelašić je, na konferenciji za novinare, podsetio da budžetski prihodi na početku ove godine pokazuju da se ostvaruje predviđeni plan, ali da nema potrebnog povećanja, što je preduslov za sprovođenje ovakve namere.
On je podsetio da se država obavezala da se izdaci za penzije sa 13 odsto smanje na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za zarade u javnom sektoru sa 10 na 8 odsto do 2015. godine.
Prema njegovim rečima, definisanje toga kako i kada će se izaći iz zamrzavanja plata i penzija do kraja 2010. ključno je i sa stanovišta daljeg planiranja monetarne politike.
"Ima nekoliko ideja na stolu - koliko puta će da se vrši indeksacija i na koji način - ali nadam se da će novac odlučiti šta će biti krajnji ishod", rekao je Jelašić napominjući da ne bi bio zadovoljan ukoliko bi se država odlučila za dodatno zaduživanje u zemlji ili inostranstvu.
Jelašić je ukazao i na mogući scenario ukoliko bi plate i penzije bile i dalje zamrznute. U tom slučaju, naglasio je on, došlo bi do održavanja niske stope inflacije i daljeg smanjenja referentne kamatne stope. Takođe, ne bi došlo do povećanja javnog duga, što bi dovelo do smanjenja premija rizika, a država bi se jeftinije finansirala u dinarima.
To bi otvorilo put i obezbeđivanju jeftinijih sredstava za investicije i kredite, a sve to bi imalo za rezultat manji pad životnog standarda.
"U drugom scenariju, dogodilo bi se sve suprotno od toga", naglasio je Jelašić.
On je pozdravio najavu donošenja Zakona o fiskalnoj odgovornosti, ali je naglasio da je potrebno i formiranje Fiskalnog saveta, čija će osnovna nadležnost biti da javno saopšti ko nije ispoštovao dogovorena fiskalna ograničenja.
Jelašić je podsetio da su ranije predlagana rešenja bila da se u Ustavu Srbije jasno napiše koji nivo godišnjeg budžetskog deficita i ukupno javnog duga ne sme da se pređe, ali da taj predlog nije usvojen.
Zato je, da bi se obezbedila efikasnosti primene Zakona o fiskalnoj odgovornosti, potrebno osnivanje Fiskalnog saveta, u kome će sedeti odgovorni ljudi, naglasio je Jelašić.
Zvanični razgovori predstavnika Srbije i misije MMF-a počeće plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije 17. maja. Misija MMF-a novinarima će se obratiti na kraju posete, naveli su u toj međunaodnoj finansijskoj instituciji.
MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, a Srbija je do sada povukla oko 1,3 milijarde evra.
On je podstetio da je predviđen rast regulisanih cena za ovu godinu devet odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto, što znači da bi do kraja godine te cene trebalo da rastu sporije nego u prvom kvartalu.
Prema prognozama NBS, inflacija će u drugom tromesečju biti oko dva odsto, usled poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i porasta regulisanih cena.
Jelašić je ukazao da i dalje postoje inflatorni pritisci koji će zavisiti od poskupljenja hrane, kretanja u evro zoni i uticaja slabljenja dinara na baznu inflaciju.
NBS je, kako je rekao, zadržala prognozu da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010. iznositi 1,5 odsto i zasnivaće se na povećanju izvoza od 1,7 odsto i investicija u kapitalne državne projekte od 0,9 odsto.
Značajniji privredni rast od tri odsto, istakao je guverner, može se očekivati u 2011. godini.
Pad vrednosti dinara rezultat je regionalnog uticaja na kurs, ali i nižeg neto priliva kapitala a većeg deficita tekućeg bilansa, kaže guverner Jelašić. Tokom posete povodom revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom, vrednog 2,9 milijardi evra, Misija MMF-a sastaće se sa visokim zvaničnicima Vlade i Narodne banke Srbije (NBS) i predstavnicima privatnog sektora i akademske zajednice.
Narodna banka je navela da će u razgovorima biti razmotrena najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u Srbiji, ispunjenje utvrđenih kriterijuma za mart 2010. i realizacija obaveza preuzetih sporazumom sa MMF-om.
Kako je istakla NBS, u okviru razmatranja realizacije preuzetih obaveza posebna pažnja biti posvećena usklađivanju penzija i usvajanju propisa o fiskalnoj odgovornosti.
Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić izjavio je danas da misli da MMF neće imati ništa protiv povećanja zarada u javnom sektoru, ali da će ga sigurno zanimati odakle će se naći novac za njihovo finansiranje.
Jelašić je, na konferenciji za novinare, podsetio da budžetski prihodi na početku ove godine pokazuju da se ostvaruje predviđeni plan, ali da nema potrebnog povećanja, što je preduslov za sprovođenje ovakve namere.
On je podsetio da se država obavezala da se izdaci za penzije sa 13 odsto smanje na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za zarade u javnom sektoru sa 10 na 8 odsto do 2015. godine.
Prema njegovim rečima, definisanje toga kako i kada će se izaći iz zamrzavanja plata i penzija do kraja 2010. ključno je i sa stanovišta daljeg planiranja monetarne politike.
"Ima nekoliko ideja na stolu - koliko puta će da se vrši indeksacija i na koji način - ali nadam se da će novac odlučiti šta će biti krajnji ishod", rekao je Jelašić napominjući da ne bi bio zadovoljan ukoliko bi se država odlučila za dodatno zaduživanje u zemlji ili inostranstvu.
Jelašić je ukazao i na mogući scenario ukoliko bi plate i penzije bile i dalje zamrznute. U tom slučaju, naglasio je on, došlo bi do održavanja niske stope inflacije i daljeg smanjenja referentne kamatne stope. Takođe, ne bi došlo do povećanja javnog duga, što bi dovelo do smanjenja premija rizika, a država bi se jeftinije finansirala u dinarima.
To bi otvorilo put i obezbeđivanju jeftinijih sredstava za investicije i kredite, a sve to bi imalo za rezultat manji pad životnog standarda.
"U drugom scenariju, dogodilo bi se sve suprotno od toga", naglasio je Jelašić.
On je pozdravio najavu donošenja Zakona o fiskalnoj odgovornosti, ali je naglasio da je potrebno i formiranje Fiskalnog saveta, čija će osnovna nadležnost biti da javno saopšti ko nije ispoštovao dogovorena fiskalna ograničenja.
Jelašić je podsetio da su ranije predlagana rešenja bila da se u Ustavu Srbije jasno napiše koji nivo godišnjeg budžetskog deficita i ukupno javnog duga ne sme da se pređe, ali da taj predlog nije usvojen.
Zato je, da bi se obezbedila efikasnosti primene Zakona o fiskalnoj odgovornosti, potrebno osnivanje Fiskalnog saveta, u kome će sedeti odgovorni ljudi, naglasio je Jelašić.
Zvanični razgovori predstavnika Srbije i misije MMF-a počeće plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije 17. maja. Misija MMF-a novinarima će se obratiti na kraju posete, naveli su u toj međunaodnoj finansijskoj instituciji.
MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, a Srbija je do sada povukla oko 1,3 milijarde evra.
Infalcija u 2010. oko pet odsto
Guverner Jelašić je naveo da je međugodišnja inflacija u aprilu iznosila 4,3 odsto, a da je rast cena koje su pod kontrolom države za prva četiri meseca bio 6,3 odsto.On je podstetio da je predviđen rast regulisanih cena za ovu godinu devet odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto, što znači da bi do kraja godine te cene trebalo da rastu sporije nego u prvom kvartalu.
Prema prognozama NBS, inflacija će u drugom tromesečju biti oko dva odsto, usled poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i porasta regulisanih cena.
Jelašić je ukazao da i dalje postoje inflatorni pritisci koji će zavisiti od poskupljenja hrane, kretanja u evro zoni i uticaja slabljenja dinara na baznu inflaciju.
NBS je, kako je rekao, zadržala prognozu da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010. iznositi 1,5 odsto i zasnivaće se na povećanju izvoza od 1,7 odsto i investicija u kapitalne državne projekte od 0,9 odsto.
Značajniji privredni rast od tri odsto, istakao je guverner, može se očekivati u 2011. godini.
I region oborio dinar
Guverner je podsetio da su i nacionalne valute u okruženju prošle nedelje takođe izgubile na vrednosti, kao što je to poljski zlot ili mađarska forinta i podsetio da je NBS u petak prošle nedelje morala da interveniše prodajom 20 miliona evra, radi ublažavanja prekomerne dnevne oscilacije dinara prema evru.
Kada je reč o današnjem danu, naglasio je guverner, promet na deviznom tržištu je bio dovoljno velik tako da nije bilo potrebe za intervencijom NBS.
Dinar je, inače, danas nastavio da minimalno slabi prema evru, i to za jednu paru ili 0,01 odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra 99,9773 dinara, što je nova rekordno niska vrednost domaće valute prema evru.
Guverner u ostavci je podsetio i da je dinar u prvom tromesečju ove godine oslabio za oko 4,2 odsto, ali da je u aprilu blago ojačao prema evru, u proseku za oko 0,3 odsto.
"Zaustavljanju depresijacijskih pritisaka doprineli su manja prodaja deviza preduzećima, porast otkupa efektivnog stranog novca od menjača, kao i veći rast devizne štednje građana", naglasio je Jelašić.
Osvrćući se na kretanja inflacije Jelašić je naglasio da se u drugom tromesečju ove godine očekuje rast cena od oko dva odsto, usled sezonskog rasta cena poljoprivrednih proizvoda, zaustavljanja pada cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i rasta regulisanih cena, koji će ipak biti usporen u odnosu na prvo tromesečje.
"Procenjujemo da će inflacija na kraju juna iznositi oko 3,6 odsto", naglasio je on i dodao da se do kraja godine očekuje da inflacija iznosi oko pet odsto.
Prema njegovim rečima, rast potrošačkih cena u aprilu iznosio je 0,6 osto, dok je njihov rast na međugodišnjem nivou iznosio 4,3 odsto.
Jelašić je naglasio i da je i pored svih teškoća primetan blagi rast ekonomske aktivnosti u prvom tromesečju, i da ohrabruje to što je pokrivenost uvoza izvozom u prvom tromesečju iznosila 63 odsto, što je jako dobro kada se ima u vidu da u dugom vremenskom periodu ta pokrivenost bila svega 50 odsto.
"Očekujemo u 2010. godini rast obima uvoza od dva odsto i izvoza od osam odsto u odnosu na prošlu goidnu, a učešće deficita tekućeg računa procenjujemo na oko osam odsto BDP", istakao je Jelašić.
On je naveo, da se, usled niske domaće tražnje i sporog izlaska svetske privrede iz recesije u 2010. godini očekuje se skroman rast BDP-a od 1,5 odsto.
"Rast BDP u 2010. godini se zasniva na povećanju neto izvoza od 1,7 odsto i oporavku investicija, pre svega, po osnovu kapitalnih ulaganja države od 0,9 odsto", rekao je Jelašić i naglasio da se značajniji oporavak ekonomske aktivnosti može očekivati tek u 2011. godini za kada se predviđa rast BDP-a od tri odsto.
Jelašić je napomenuo i da su devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou i da iznose 11 milijardi evra.
(agencije/MONDO)
