Procena EBRD je da se u ovoj godini očekuje prosečan rast u regionu od samo 0,3 odsto, a u 2011. od 2,9 odsto, što je mnogo gore od ranije očekivanog.
Ova procena iz najnovije Regionalne ekonomske prognoze EBRD, objavljene danas, znatno je lošija od prethodne, objavljene u januaru, kada je privredi regiona predviđan rast od 1,2 odsto ove godine.
Kriza u Grčkoj, prema oceni Banke, objavljenoj na njenom internet portalu, ima potencijal za direktno prenošenje na nekoliko zemalja u regionu, sa kojima postoji njena jaka trgovinska, investiciona i finansijska povezanost. Ekonomski rast će u dvema članicama Evropske Unije u jugoistočnoj Evropi - Bugarskoj i Rumuniji - verovatno biti negativan ili nulti, ukazano je u izveštaju.
Za razliku od regiona jugoistočne Evrope, EBRD je revidirala naviše prognozu prosečnog rasta za širi region centralne i istočne Evrope - na 3,7 odsto u 2010, sa 3,3 procenta, projektovanih u januaru.
Banka je ukazala da se zemlje u istočnoj Evropi suočavaju sa neizvesnim periodom oporavka iz globalne ekonomske krize, pri čemu se povećavaju razlike u brzini rasta širom tog regiona.
Revizija prognoze ekonomskog rasta odraz je povećanja projekcije za neke od najvećih zemalja u tom regionu, uključujući Rusiju, Tursku, Poljsku, Mađarsku i Ukrajinu. Prognoze za neke druge zemlje, kao što su Rumunija i Bugarska, su, međutim, revidirane naniže.
Recesija je u centralnoj i istočnoj Evropi generalno bila dublja nego na ostalim tržištima u naglom usponu i oporavak će stoga biti usporeniji. To je naročito izraženo u baltičkim zemljama i u jugoistočnoj Evropi gde, po oceni EBRD, "najnoviji podaci pružaju malo dokaza o održivom oporavku".
"Duboka recesija s kraja 2008. i tokom 2009. i dalje izaziva posledice u vidu loših zajmova i nezaposlenosti, što sputava rast kreditiranja i oporavak domaće tražnje. Kriza, koja je prouzrokovala deficite i ograničila pristup tržištima suverenog duga zahtevaće fisklanu konsolidaciju u mnogim zemljama, što će takođe negativno uticati na tražnju", ukazala je EBRD.
"Ohrabrujuće je što kriza u Grčkoj nije do sada imala znatniji uticaj na taj region u tranziciji, ali, ta mogućnost ostaje, naročito u zemljama jugostične Evrope, u kojima postoji jako prisustvo grčkih banaka. Još jedan rizik predstavlja slabiji ekonomski rast u Evropskoj uniji, kao rezultat ili fiskalne konsolidacije, ili novih problema u bankarskim sektorima njenih članica", ukazala je EBRD i dodala da je faktor koji bi mogao pružiti uzlazan potencijal - nastavljanje labavljenja monetarne politike u zoni evra.
Banka je naglasila da postoje jasne razlike u brzini oporavka u regionu, navodeći kao kočnice opštu slabost u jugoistočnoj Evropi i baltičkim zemljama, ali i političke probleme u Kirgiziji.
Rusija, Slovačka i Mađarska, s druge strane, oživljavaju brže nego što se prvobitno očekivalo, kao odraz jačanja cena sirovina i postepenog povratka priliva kapitala, kad je reč o Rusiji, oporavka izvoza automobila, kad je u pitanju Slovačaka i povratku priliva kapitala u Mađarsku.
EBRD takođe očekuje snažniji ekonomski rast u Turskoj i u Jermeniji.
U izveštaju je ukazano da zemlje centralne Evrope i baltičkog regiona izvlače korist iz povećanja izvoza u zapadnu Evropu i većeg priliva kratkoročnog kapitala. EBRD očekuje da taj region u celini ove godine ostvari rast od 1,8 odsto, u poređenju s rastom od 1,4 odsto, projektovanim u januaru, a od tri procenta u 2011. Postoje, međutim, oštre razlike od zemlje do zemlje, pri čemu Poljska znatno podiže taj prosek, dok Letonija i Litvanija tek počinju da izlaze iz duboke recesije.
Kriza u Grčkoj, prema oceni Banke, objavljenoj na njenom internet portalu, ima potencijal za direktno prenošenje na nekoliko zemalja u regionu, sa kojima postoji njena jaka trgovinska, investiciona i finansijska povezanost. Ekonomski rast će u dvema članicama Evropske Unije u jugoistočnoj Evropi - Bugarskoj i Rumuniji - verovatno biti negativan ili nulti, ukazano je u izveštaju.
Za razliku od regiona jugoistočne Evrope, EBRD je revidirala naviše prognozu prosečnog rasta za širi region centralne i istočne Evrope - na 3,7 odsto u 2010, sa 3,3 procenta, projektovanih u januaru.
Banka je ukazala da se zemlje u istočnoj Evropi suočavaju sa neizvesnim periodom oporavka iz globalne ekonomske krize, pri čemu se povećavaju razlike u brzini rasta širom tog regiona.
Revizija prognoze ekonomskog rasta odraz je povećanja projekcije za neke od najvećih zemalja u tom regionu, uključujući Rusiju, Tursku, Poljsku, Mađarsku i Ukrajinu. Prognoze za neke druge zemlje, kao što su Rumunija i Bugarska, su, međutim, revidirane naniže.
Recesija je u centralnoj i istočnoj Evropi generalno bila dublja nego na ostalim tržištima u naglom usponu i oporavak će stoga biti usporeniji. To je naročito izraženo u baltičkim zemljama i u jugoistočnoj Evropi gde, po oceni EBRD, "najnoviji podaci pružaju malo dokaza o održivom oporavku".
"Duboka recesija s kraja 2008. i tokom 2009. i dalje izaziva posledice u vidu loših zajmova i nezaposlenosti, što sputava rast kreditiranja i oporavak domaće tražnje. Kriza, koja je prouzrokovala deficite i ograničila pristup tržištima suverenog duga zahtevaće fisklanu konsolidaciju u mnogim zemljama, što će takođe negativno uticati na tražnju", ukazala je EBRD.
"Ohrabrujuće je što kriza u Grčkoj nije do sada imala znatniji uticaj na taj region u tranziciji, ali, ta mogućnost ostaje, naročito u zemljama jugostične Evrope, u kojima postoji jako prisustvo grčkih banaka. Još jedan rizik predstavlja slabiji ekonomski rast u Evropskoj uniji, kao rezultat ili fiskalne konsolidacije, ili novih problema u bankarskim sektorima njenih članica", ukazala je EBRD i dodala da je faktor koji bi mogao pružiti uzlazan potencijal - nastavljanje labavljenja monetarne politike u zoni evra.
Banka je naglasila da postoje jasne razlike u brzini oporavka u regionu, navodeći kao kočnice opštu slabost u jugoistočnoj Evropi i baltičkim zemljama, ali i političke probleme u Kirgiziji.
Rusija, Slovačka i Mađarska, s druge strane, oživljavaju brže nego što se prvobitno očekivalo, kao odraz jačanja cena sirovina i postepenog povratka priliva kapitala, kad je reč o Rusiji, oporavka izvoza automobila, kad je u pitanju Slovačaka i povratku priliva kapitala u Mađarsku.
EBRD takođe očekuje snažniji ekonomski rast u Turskoj i u Jermeniji.
U izveštaju je ukazano da zemlje centralne Evrope i baltičkog regiona izvlače korist iz povećanja izvoza u zapadnu Evropu i većeg priliva kratkoročnog kapitala. EBRD očekuje da taj region u celini ove godine ostvari rast od 1,8 odsto, u poređenju s rastom od 1,4 odsto, projektovanim u januaru, a od tri procenta u 2011. Postoje, međutim, oštre razlike od zemlje do zemlje, pri čemu Poljska znatno podiže taj prosek, dok Letonija i Litvanija tek počinju da izlaze iz duboke recesije.
