Agresivnija odbrana kursa intervencijama iz deviznih rezervi u osnovi daje vrlo kratkoročne rezultate a skupa je i vodi dodatnom zaduživanju zemlje, kaže kandidat za guvernera prof. Dejan Šoškić.
Predsednik Saveta NBS i kandidat za guvernera prof. Dejan Šoškić u intervjuu “Novostima” razloge za sunovrat kursa i prelazak psihološke granice od 100 dinara za evro vidi u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija nema konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačna za direktne strane investicije.
Predsednik Saveta NBS smatra da ne treba isključiti ni mogućnost da je rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar krize u evrozoni imati negativni efekat na neposredno okruženje.
"Agresivnija odbrana kursa eventualno bi imala smisla ako se njome može otkloniti očekivano kratkoročan i značajan debalans na deviznom tržištu, uzrokovan spekulativnim ili psihološkim razlozima. Verujem da dosadašnja kretanja na deviznom tržištu nisu neočekivana i alarmantna", rekao je on.
Šoškić je ocenio da od banaka ne treba očekivati da će se dodatno zaduživati u inostranstvu, navodeći da se država ubrzano zadužuje i da se nivo javnog duga više se ne bi smeo povećavati.
Što se tiče povezanosti kursa i inflacije, on je kazao da depresijacija deviznog kursa u uslovima pritisaka na usporenje rasta cena, ne mora da izazove inflaciju na kakvu smo navikli u prethodnim godinama i da će promene u kursu biti sve teže prebacivati na potrošača kroz rast cena.
"Svaka značajnija promena deviznog kursa u uslovima kada građani i privreda imaju primanja u dinarima, smanjuje njihovu sposobnost vraćanja kredita sa deviznom klauzulom. To je vrlo ozbiljan problem, ne samo za pojedince i firme, nego i za banke i za makroekonomsku stabilnost zemlje. Mora se ozbiljno raditi na pronalaženju rešenja za ublažavanje ovog problema. U taj proces treba uključiti i dužnike, i banke, i NBS, i državu", smatra Šoškić.
Nema i za plata i za investicije
Profesor Šoškić je naveo da od pregovora sa MMF-om očekuje pozitivan ishod i smatra da ako se povećaju zarade i penzije, Srbija, po svoj prilici, neće imati sredstava za planirane javne investicije u infrastrukturu.
Šoškić je ponovio da je recesija tehnički "ostala za nama", jer zvanični podaci ukazuju da je došlo do blagog rasta BDP, ali "ne smemo imati iluzije da će oporavak Srbije biti lak i da će rezultati biti brzo vidljivi".
"Ekonomska politika u celini mora biti formulisana tako da podstiče potrebnu promenu privredne strukture naše zemlje. Srbija će, zaista, biti na putu oporavka i građani će početi da osećaju poboljšanje tek kada nam statistika iz godine u godinu bude davala podatke o visokom rastu, pre svega, industrijske proizvodnje", rekao je on.
Na pitanje kako sarađuje sa odlazećim guvernerom Radovanom Jelašićem, budući guverner je kazao da je njihova saradnja "uvek bila profesionalna i korektna".
(Tanjug)
Predsednik Saveta NBS smatra da ne treba isključiti ni mogućnost da je rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar krize u evrozoni imati negativni efekat na neposredno okruženje.
"Agresivnija odbrana kursa eventualno bi imala smisla ako se njome može otkloniti očekivano kratkoročan i značajan debalans na deviznom tržištu, uzrokovan spekulativnim ili psihološkim razlozima. Verujem da dosadašnja kretanja na deviznom tržištu nisu neočekivana i alarmantna", rekao je on.
Šoškić je ocenio da od banaka ne treba očekivati da će se dodatno zaduživati u inostranstvu, navodeći da se država ubrzano zadužuje i da se nivo javnog duga više se ne bi smeo povećavati.
Što se tiče povezanosti kursa i inflacije, on je kazao da depresijacija deviznog kursa u uslovima pritisaka na usporenje rasta cena, ne mora da izazove inflaciju na kakvu smo navikli u prethodnim godinama i da će promene u kursu biti sve teže prebacivati na potrošača kroz rast cena.
"Svaka značajnija promena deviznog kursa u uslovima kada građani i privreda imaju primanja u dinarima, smanjuje njihovu sposobnost vraćanja kredita sa deviznom klauzulom. To je vrlo ozbiljan problem, ne samo za pojedince i firme, nego i za banke i za makroekonomsku stabilnost zemlje. Mora se ozbiljno raditi na pronalaženju rešenja za ublažavanje ovog problema. U taj proces treba uključiti i dužnike, i banke, i NBS, i državu", smatra Šoškić.
Nema i za plata i za investicije
Profesor Šoškić je naveo da od pregovora sa MMF-om očekuje pozitivan ishod i smatra da ako se povećaju zarade i penzije, Srbija, po svoj prilici, neće imati sredstava za planirane javne investicije u infrastrukturu.
Šoškić je ponovio da je recesija tehnički "ostala za nama", jer zvanični podaci ukazuju da je došlo do blagog rasta BDP, ali "ne smemo imati iluzije da će oporavak Srbije biti lak i da će rezultati biti brzo vidljivi".
"Ekonomska politika u celini mora biti formulisana tako da podstiče potrebnu promenu privredne strukture naše zemlje. Srbija će, zaista, biti na putu oporavka i građani će početi da osećaju poboljšanje tek kada nam statistika iz godine u godinu bude davala podatke o visokom rastu, pre svega, industrijske proizvodnje", rekao je on.
Na pitanje kako sarađuje sa odlazećim guvernerom Radovanom Jelašićem, budući guverner je kazao da je njihova saradnja "uvek bila profesionalna i korektna".
(Tanjug)
