Penzioneri, zaposleni u javnom sektoru i građani na minimalcu će dobiti povećanje iznosa.
Povišice koje sleduju penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru i građanima koji primaju minimalac, stupaju na snagu sa isplatom novembarske penzije najstarijim građanima. Kada stignu primanja u decembru na uplatama će se videti prvo od dva povećanja, od 9 odsto, a sledeće ih sleduje u februaru kada će im biti isplaćena januarska penzija (za koju je najavljeno povećanje od oko 12 odsto).
Pored najstarijih sugrađana, od januara novčanici će biti deblji i zaposlenima u javnom sektoru kojima će u proseku primanja biti veća 12,5 odsto. Takođe na samom početku 2023. godine, sleduje i najveće procentualno povećanje minimalnih zarada u Srbiji do sada.
Penzije
Novembarske penzije koje će biti isplaćene u decembru, biće veće za 9 odsto, a naredno povećanje primanja najstarijih građana Srbije uslediće već od 1. januara 2023. godine i iznosiće 12,1 odsto. Na taj način, prosečna penzija koja je prema podacima iz avgusta iznosila 30.965 dinara, od sutra biti veća za 2.786 dinara, i popeti se tako na 33.751 dinar, dok će od januara ona skočiti za dodatnih 4.000 dinara, tj. popeće se na tačno 37.834 dinara.
Rastu i plate u javnom sektoru
Od januara rastu i plate u javnom sektoru i to za 12,5 odsto u proseku za ukupno oko 500.000 ljudi koji zarade primaju iz budžeta. Za sada je poznato da će plate za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru biti povećane za 25 odsto. Nije obelodanjeno i koliko povećanje treba da očekuju medicinari, prosvetari, sudstvo... Ono što je sigurno jeste da će svi koji zarađuju oko 80.000 dinara, moći da računaju na oko 7.000 do 8.000 dinara dinara više, pa bili oni prosvetari ili neki drugi radnici.
Minimalac veći za oko 50 evra
Minimalna zarada u Srbiji će od 1. januara iznositi 40.020 dinara. Praktično, kako je minimalac sada 35.000 dinara, najniža zagarantovana primanja biće veća skoro 50 evra, što je procentualno najveće povećanje do sada. Pričajući na tu temu prethodnih meseci, ministar Mali je naveo da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra, pa je država preuzela celokupan teret.
"Ne želimo da dovedemo poslodavce u situaciju da zbog povećanja minimalca otpuštaju radnike. Zato je država celokupan teret povećanja minimalne zarade preuzela na sebe. Od 1. januara ćemo povećati neoporezivi deo zarada sa 19.300 na 21.712 dinara i umanjujemo za jedan procentni poen doprinose za PIO fond na teret poslodavca i tako u poptunosti preuzimamo teret na sebe", rekao je Mali.
(MONDO/Blic)
