je Vlada Srbije uspešno završila još jednu fazu razgovora s Međunarodnim monetarnim fondom i sada predstoji da vlada sačini Pismo o namerama, rekao je Jurij Bajec.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec izjavio je danas Tanjugu da je Vlada Srbije uspešno završila još jednu fazu razgovora s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i sada predstoji da vlada sačini Pismo o namerama i uputi ga Fondu, kojim se obavezuje da će sprovoditi politiku koju je dogovarala i do sada sprovodila u Srbiji.
Bajec je naveo, precizirajući šta će obuhvatiti vladino Pismo o namerama, da će taj dokumet sadržati, između ostalog, najosetljivija pitanja koja se odnose na zamrzavanje plata i penzija, ali i pažnju koju treba posvetiti javnim prihodima i rashodima.
Pismo o namerama će, prema rečima Bajeca, takođe obuhvatiti i način vođenja politike kursa dinara, potrebu da se što više para iz javnih prihoda usmeri na investicije, a manje na nepotrebne troškove državne administracije, a i mere koje treba ponovo da obezbede brži privredni rast, ako ne u ovoj, onda u narednoj godini.
Bajec je podsetio da je Srbija prilikom treće revizije aranžmana i razgovora s MMF-om dogovorila neke obaveze koje mora da ispoštuje.
"Dovoljno je vremena da se do juna meseca pošalje u parlament Predlog zakona o izmenama penzijskog sistema, gde će biti precizirana, već inače dogovorena, sva ona zaoštravanja u vezi uslova odlaska u penziju i istovremeno definisati nova formula, odnosno, način kako će se penzije odmrznuti od 2011. godine i način kako će se odmrznuti i plate u javnom sektoru u 2011. godini", predočio je Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.
U odgovoru na pitanje zašto MMF insistira na tome da se do juna u parlament uputi taj zakonski predlog, Bajec je objasnio da Fond želi da bude siguran da Predlog tog zakona, koji je već pripremljen, ode u skupštinsku proceduru i da se time dobije i ona glavna zakonska garancija da će se to što je dogovoreno - ispoštovati.
"Mislim da je Srbija, veoma disciplinovano, dve godine izdržala politiku zamrznutih penzija i plata u javnom sektoru. Oko dva miliona ljudi je realno gubilo za to vreme, jer je u međuvremenu rasla inflacija, tako da je ovo jedno nužno opterećenje, koje je posledica činjenice da u ovoj godini mi, verovatno, nećemo postići očekivanu stopu privrednog rasta od dva odsto", smatra istaknuti ekspert za makroekonomsku politiku.
Za zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru Bajec kaže da je to jedna dobra odluka, koja će pomoći da Srbija u 2011. godni, ali i kasnije, počne ozbiljnije da ekonomski napreduje, a onda, istovremeno, i da lakše odmrzne i plate i penzije i, uopšte, da krene u jedan novi privredni rast.
Kada je reč o najavljenoj novoj tranši iz aranžmana s MMF-om od oko 380 miliona evra, namenjenih za jacacnje deviznih rezervi, Bajec je rekao da se postavlja pitanje da li će se to i povlačiti, što sve zavisi od potrebe NBS koja sada ima vrlo visoke devizne rezerve (oko 11 milijardi evra).
Dokaz da je u domaćoj javnosti pozitivno ocenjena poseta MMF-a, kao završno obraćanje domaćoj javnosti šefa misije Alberta Jegera, govori i činjenica da je zaustavljen pad dinara prema evru (posle sedmodnevnog klizanja naniže), ocenio je Bajec i saglasio se da je zaustavljanje pada dinara rezultat dosta jakih intervencija Narodne banke na deviznom tržištu , ali dogovor sa Fondom predstavlja, kako je naglasio, "širu garanciju da se sprovodi dogovorena politika."
Jedno od teških ispita za državu,i to "socijalno teško", prema oceni Bajeca, biće ispunjivanje obaveze iz aranžmana sa MMF, da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji za 10 odsto, ali to mora da se sprovede.
MMF ima razumevanja, zbog toga što bi linearno smanjenje moglo da ugrozi funkcionisanje nekih delova službi javnog sektora, kao i integracione procese Srbije ka Evropskoj uniji, ali insistira na smanjenju troškova države kako bi se održao planirani deficit, koji je juče redvidiran sa četiri na 4,8 odsto.
Bajec je ocenio da je država u ovoj godini štedela, ali su javni prihodi bili manji zato što je bio manji uvoz, a neki drugi fiskalni prihodi bili su manji zbog manje ekonomske aktivnosti domaće privrede, tako da su predstavnici MMF-a shvatili da postoji raskorak izmejdu javnih prihoda i rashoda i da nije toliko neočekivan.
MMF, ipak, insistira da se dogovorena racionalizacija javnog sektora nastavi, jer je ranije postignut dugoročni sporazum o celovitoj reformi javnog sektora.
"Ja bih podsetio samo na dva podatka: do 2015. godine ukupan fond plata u javnom sektoru ne sme da bude veći od osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a te godine, a da kada je reč o penzijama taj procenat mora da se smanji na oko 10 odsto BDP-a", rekao je Bajec.
"Znači, mi moramo imati plan kako to da izvedemo, da penzije i plate u javnom sektoru apsolutno rastu, ali relativno da se njihovo učešće u javnim rashodima smanji i time poboljšava i konkurentska sposobnost privrede", kazao je sagovornik Tanjuga.
Bajec je obelodanio da je tokom razgovora s MMF-om bilo i drugih pitanja: Recimo, oko rasterećenja privrede - da se smanjuju porezi, a da se kroz oporezivanje potrošnje ili većim oporezivanjem imovine i drugih oblika dažbina nadoknadi taj gubitak na smanjivanju prihoda, koji su pre obezbeđivani porezom od bruto troškova rada.
"Znači porezi i na plate i neki od doprinosa, tako da bi to isto bilo jedna veoma važna oblast o kojoj sada se tek raspravlja, ali o kojoj Fond želi da vidi kako napredujemo. Ukratko, oni će doći, ja verujem da ćemo mi izvršiti, pre sastanka Borda direktora MMF-a u Vašingtonu (u junu) ovo što je dogovoreno i da ćemo posle toga u narednoj reviziji (u avgustu) i u dogovoru sa Misijom Fonda prosto definisati naše nove zadatke, odnosno stepen izvršenja zadataka koji je bio postavljen", objasnio je Bajec.
On smatra da je veoma je važno za Srbiju da se, u trenutku kada je u okruženju nastala velika nervoza i zbog "grčke krize" i zbog raznih drugih problema, brzo naprave "oštri rezovi" u nekim drugim troškovima države da bi se nekako uspostavila ravnoteža u javnim finansijama.
Govoreći o najavljenoj isplati jednokratne pomoći najsiromasnijim slojevima stanovništva, zaposlenima u javnim sektoru i penzionerima i najsiromašnijim opštinama, Bajec je ocenio da se procenat siromašnih u Srbiji povećao za vreme tekuće krize, tako da zbog toga navedena politika pomoći najsiromašnijima, makar i na jednokratan način, malo ublažava činjenicu da se sada ne mogu odmrznuti plate i penzije.
"S druge strane, ostavlja se dovoljno sredstava da se nastave započeti radovi na Koridoru 10, da se završe, odnosno započnu ti važni infrastrukturni projekti koji su bitni za budući razvoj Srbije", zaključio je Bajec.
(Tanjug)
Bajec je naveo, precizirajući šta će obuhvatiti vladino Pismo o namerama, da će taj dokumet sadržati, između ostalog, najosetljivija pitanja koja se odnose na zamrzavanje plata i penzija, ali i pažnju koju treba posvetiti javnim prihodima i rashodima.
Pismo o namerama će, prema rečima Bajeca, takođe obuhvatiti i način vođenja politike kursa dinara, potrebu da se što više para iz javnih prihoda usmeri na investicije, a manje na nepotrebne troškove državne administracije, a i mere koje treba ponovo da obezbede brži privredni rast, ako ne u ovoj, onda u narednoj godini.
Bajec je podsetio da je Srbija prilikom treće revizije aranžmana i razgovora s MMF-om dogovorila neke obaveze koje mora da ispoštuje.
"Dovoljno je vremena da se do juna meseca pošalje u parlament Predlog zakona o izmenama penzijskog sistema, gde će biti precizirana, već inače dogovorena, sva ona zaoštravanja u vezi uslova odlaska u penziju i istovremeno definisati nova formula, odnosno, način kako će se penzije odmrznuti od 2011. godine i način kako će se odmrznuti i plate u javnom sektoru u 2011. godini", predočio je Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.
U odgovoru na pitanje zašto MMF insistira na tome da se do juna u parlament uputi taj zakonski predlog, Bajec je objasnio da Fond želi da bude siguran da Predlog tog zakona, koji je već pripremljen, ode u skupštinsku proceduru i da se time dobije i ona glavna zakonska garancija da će se to što je dogovoreno - ispoštovati.
"Mislim da je Srbija, veoma disciplinovano, dve godine izdržala politiku zamrznutih penzija i plata u javnom sektoru. Oko dva miliona ljudi je realno gubilo za to vreme, jer je u međuvremenu rasla inflacija, tako da je ovo jedno nužno opterećenje, koje je posledica činjenice da u ovoj godini mi, verovatno, nećemo postići očekivanu stopu privrednog rasta od dva odsto", smatra istaknuti ekspert za makroekonomsku politiku.
Za zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru Bajec kaže da je to jedna dobra odluka, koja će pomoći da Srbija u 2011. godni, ali i kasnije, počne ozbiljnije da ekonomski napreduje, a onda, istovremeno, i da lakše odmrzne i plate i penzije i, uopšte, da krene u jedan novi privredni rast.
Kada je reč o najavljenoj novoj tranši iz aranžmana s MMF-om od oko 380 miliona evra, namenjenih za jacacnje deviznih rezervi, Bajec je rekao da se postavlja pitanje da li će se to i povlačiti, što sve zavisi od potrebe NBS koja sada ima vrlo visoke devizne rezerve (oko 11 milijardi evra).
Dokaz da je u domaćoj javnosti pozitivno ocenjena poseta MMF-a, kao završno obraćanje domaćoj javnosti šefa misije Alberta Jegera, govori i činjenica da je zaustavljen pad dinara prema evru (posle sedmodnevnog klizanja naniže), ocenio je Bajec i saglasio se da je zaustavljanje pada dinara rezultat dosta jakih intervencija Narodne banke na deviznom tržištu , ali dogovor sa Fondom predstavlja, kako je naglasio, "širu garanciju da se sprovodi dogovorena politika."
Jedno od teških ispita za državu,i to "socijalno teško", prema oceni Bajeca, biće ispunjivanje obaveze iz aranžmana sa MMF, da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji za 10 odsto, ali to mora da se sprovede.
MMF ima razumevanja, zbog toga što bi linearno smanjenje moglo da ugrozi funkcionisanje nekih delova službi javnog sektora, kao i integracione procese Srbije ka Evropskoj uniji, ali insistira na smanjenju troškova države kako bi se održao planirani deficit, koji je juče redvidiran sa četiri na 4,8 odsto.
Bajec je ocenio da je država u ovoj godini štedela, ali su javni prihodi bili manji zato što je bio manji uvoz, a neki drugi fiskalni prihodi bili su manji zbog manje ekonomske aktivnosti domaće privrede, tako da su predstavnici MMF-a shvatili da postoji raskorak izmejdu javnih prihoda i rashoda i da nije toliko neočekivan.
MMF, ipak, insistira da se dogovorena racionalizacija javnog sektora nastavi, jer je ranije postignut dugoročni sporazum o celovitoj reformi javnog sektora.
"Ja bih podsetio samo na dva podatka: do 2015. godine ukupan fond plata u javnom sektoru ne sme da bude veći od osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a te godine, a da kada je reč o penzijama taj procenat mora da se smanji na oko 10 odsto BDP-a", rekao je Bajec.
"Znači, mi moramo imati plan kako to da izvedemo, da penzije i plate u javnom sektoru apsolutno rastu, ali relativno da se njihovo učešće u javnim rashodima smanji i time poboljšava i konkurentska sposobnost privrede", kazao je sagovornik Tanjuga.
Bajec je obelodanio da je tokom razgovora s MMF-om bilo i drugih pitanja: Recimo, oko rasterećenja privrede - da se smanjuju porezi, a da se kroz oporezivanje potrošnje ili većim oporezivanjem imovine i drugih oblika dažbina nadoknadi taj gubitak na smanjivanju prihoda, koji su pre obezbeđivani porezom od bruto troškova rada.
"Znači porezi i na plate i neki od doprinosa, tako da bi to isto bilo jedna veoma važna oblast o kojoj sada se tek raspravlja, ali o kojoj Fond želi da vidi kako napredujemo. Ukratko, oni će doći, ja verujem da ćemo mi izvršiti, pre sastanka Borda direktora MMF-a u Vašingtonu (u junu) ovo što je dogovoreno i da ćemo posle toga u narednoj reviziji (u avgustu) i u dogovoru sa Misijom Fonda prosto definisati naše nove zadatke, odnosno stepen izvršenja zadataka koji je bio postavljen", objasnio je Bajec.
On smatra da je veoma je važno za Srbiju da se, u trenutku kada je u okruženju nastala velika nervoza i zbog "grčke krize" i zbog raznih drugih problema, brzo naprave "oštri rezovi" u nekim drugim troškovima države da bi se nekako uspostavila ravnoteža u javnim finansijama.
Govoreći o najavljenoj isplati jednokratne pomoći najsiromasnijim slojevima stanovništva, zaposlenima u javnim sektoru i penzionerima i najsiromašnijim opštinama, Bajec je ocenio da se procenat siromašnih u Srbiji povećao za vreme tekuće krize, tako da zbog toga navedena politika pomoći najsiromašnijima, makar i na jednokratan način, malo ublažava činjenicu da se sada ne mogu odmrznuti plate i penzije.
"S druge strane, ostavlja se dovoljno sredstava da se nastave započeti radovi na Koridoru 10, da se završe, odnosno započnu ti važni infrastrukturni projekti koji su bitni za budući razvoj Srbije", zaključio je Bajec.
(Tanjug)
