Ekonomista Nuriel Rubini, koji je predvideo finansijsku krizu 2008. godine, upozorava svet na veliku krizu nazivajući je "krizom nad krizama".
Ekonomista Nuriel Rubini, koji je predvideo finansijsku krizu 2008. godine, poslednjih 12 meseci upozorava svet na veliku krizu nazivajući je "krizom nad krizama".
Nuriel je, inače, zbog svojih pesimističnih predviđanja nazvan i Dr Dum odnosno Dr Propast. Ekonomista uporno upozorava kako svetska ekonomija srlja u katastrofu.
"Mislim da se svet stvarno kreće kao voz na usporenom snimku nesreće. Sve je više novih pretnji koje pre nisu postojale i samo se gomilaju, a mi preuzimamo vrlo malo po tom pitanju", rekao je Rubini za "Financial Times". Inače, on je u svojoj knjizi "MegaThreats: 10 opasnih trendova koji ugrožavaju našu budućnost i kako ih preživeti" napisao je kako kombinacija klimatskih izazova sa kojima se svet suočava, sve žešće takmičenje između sila u svetu i rastući globalni dug vodi ka scenariju iz noćne more.
Nuriel napominje da svet čeka nova velika depresija ukoliko vlasti širom planete ne preduzmu neophodne mere istučući da je njihova, do sadašnja politika pogrešna. Dodao je da je takva politika i Vol Strita. Ispričao je da su tvrdili da će inflacija da bude prolazna.
"Moglo bi da dođe do ozbiljnih finasijskih i dužničkih kriza. Ne, ovo neće biti kratka i plitka recesija, biće će duboka i dugotrajna", rekao je i istakao da postoje dve ključne pretnje. Prva je, prema njegovim rečima, napetost koja sve više raste između Amerike i Kine koja može da dovede do trgovinskih ratova i deglobalizacije što bi pogoršalo svetsku inflaciju. Istakao je da je, po njegovom mišljenju Treći svetski rat već počeo u oktobru ove godine kad je Amerika zabranila prodaju čipova Kini.
On navodi da ove geopolitičke tenzije dolaze nakon 75 godina relativnog mira, napretka i prosperiteta. "Pre toga, istorija čovečanstva je bila istorija gladi, ratova, bolesti i genocida. Poslednjih 75 godina je izuzetak; nisu pravilo", rekao je on. Rubini uputio savet investitorima da izbegavaju akcije i da se umesto toga odluče za kratkoročne obveznice, plemenite metale kao što je zlato, pa čak i kupovinu zemljišta i nekretnina kako bi prebrodili nadolazeću ekonomsku oluju.
Takođe je ukazao na to kako su javni i privatni dugovi u poslednje četiri decenije širom sveta porasli kao dokaz da dolazi globalna recesija. Povećanje kamatnih stopa radi obuzdavanja inflacije povećava cenu duga, što bi moglo da izazove dužničku krizu. Ukupan javni i privatni dug iznosio je 235 biliona dolara u 2021. godini, ili otprilike 250 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Godine 1975. ukupan javni i privatni dug iznosio je samo 110 odsto svetskog bruto BDP-a. "Tehnološki napredak, uključujući izume poput nuklearne fuzije, jedini su mogući spas za globalnu ekonomiju", kaže ekonomista.
(MONDO)
