Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da je javni dug u Srbiji značajno povećan, za šest odsto bruto društvenog proizvoda, i da se postavlja pitanje ima li mogućnosti da se u srednjem vremenskom periodu održi nivo privredne aktivnosti.
"Uspešno smo završili pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Nezavisno od toga što možemo da povučemo značajna sredstva, oko 400 miliona evra, mi ćemo najverovatnije povući svega 70 ili 80 miliona", rekao je Jelašić na samitu guvernera i ministara finansija zemalja Jugoistočne Evrope.
Jelašić je ocenio da je nivo deviznih rezervi visok i nema potrebe da se zadužujemo i plaćamo visoku kamatnu stopu.
Bankarski sektor u Srbiji "povećava svoju izloženost" prema privredi i na godišnjem nivou postoji povećanje obima kredita za 10 odsto.
"Novac koji smo povukli od MMF u najvećoj meri nismo trošili, on stoji na računu NBS. I dan danas mislimo kako ćemo taj kredit da vratimo - novac je uzela NBS i ona mora da ga vrati", izjavio je Jelašić.
Jelašić je ponovio da je održanje stabilnosti cena najvažniji cilj NBS-a, a da bi inflacija do kraja godine trebalo da bude pet odsto, napominjući da je dinar u poslednjih godinu i po dana oslabio 35 odsto prema vodećim valutama razvijenih zemalja.
Kurs je sigurno imao značajnog uticaja na povećanje problematičnih plasmana, ali je s druge strane doprineo povećanju nivoa pokrivenosti uvoza izvozom, kazao je on.
"Kurs je doprineo da se u prvom kvartalu ove godine u Srbiji dogodi ono što se nije dogodilo deceniju i po, a to je da je nivo pokrivenosti uvoza izvozom povećan sa 50 na 63 odsto“, rekao je on i dodao da je Srbija ranijih godina duplo više uvozila nego izvozila.
On je rekao da je trenutni kurs dinara prema evru slika i prilika srpske privrede.
"Ne bi bilo dobro da NBS bude jedina koja tu sliku pokušava da prenese, već i privreda i Vlada Srbije treba da misle šta je to što bi trebalo raditi drugačije", izjavio je Jelašić.
"Ono što smo dogovorili sa MMF treba i da se sprovede - smanjenje javne administracije, zakon o fiskalnoj odgovornosti, novi Zakon o penzionom osiguranju", rekao je Jelašić, uz konstataciju da su "sve to stvari koje će doprineti da imamo stabilniji i jači kurs".
Kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić ocenio je danas da je prvi problem kod režima fiksnog deviznog kursa jačanje nacionalne valute, što bi na kraju dovelo do smanjenja konkurentnosti srpske privrede.
"Ako u tom slučaju ojača dinar, a Srbija ima veću inflaciju od zemalja zone evra, i ako srpska privreda ne ostvari odgovarajući rast produktivnosti, smanjuje se njena konkurentnost, lakše uvozimo, a teže izvozimo“, rekao je Šoškić na Samitu.
Šoškić je objasnio da je u slučaju više fiskiranog kursa - teže makroekonomsko prilagođavanje kroz cene, jer se u tom slučaju može desiti deflacija, odnosno, pad cena, što može izazvati veći pad bruto domaćeg proizvoda.
S druge strane, Šoškić je naveo i probleme koje može izazvati fleksibilniji kurs.
"Prva opasnost takvog režima je što će se pomeranje kursa naviše preliti na rast cena. Ako dinar oslabi onda se taj uticaj prebacuje na inflaciju i može se vratiti bankama kao bumerang, jer bi to izazvalo kreditni rizik zbog rasta problematičnih kredita“, objasnio je Šoškić, koji je i predsednik Saveta NBS i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.
(agencije/MONDO)
Jelašić je ocenio da je nivo deviznih rezervi visok i nema potrebe da se zadužujemo i plaćamo visoku kamatnu stopu.
Bankarski sektor u Srbiji "povećava svoju izloženost" prema privredi i na godišnjem nivou postoji povećanje obima kredita za 10 odsto.
"Novac koji smo povukli od MMF u najvećoj meri nismo trošili, on stoji na računu NBS. I dan danas mislimo kako ćemo taj kredit da vratimo - novac je uzela NBS i ona mora da ga vrati", izjavio je Jelašić.
Jelašić je ponovio da je održanje stabilnosti cena najvažniji cilj NBS-a, a da bi inflacija do kraja godine trebalo da bude pet odsto, napominjući da je dinar u poslednjih godinu i po dana oslabio 35 odsto prema vodećim valutama razvijenih zemalja.
Kurs je sigurno imao značajnog uticaja na povećanje problematičnih plasmana, ali je s druge strane doprineo povećanju nivoa pokrivenosti uvoza izvozom, kazao je on.
"Kurs je doprineo da se u prvom kvartalu ove godine u Srbiji dogodi ono što se nije dogodilo deceniju i po, a to je da je nivo pokrivenosti uvoza izvozom povećan sa 50 na 63 odsto“, rekao je on i dodao da je Srbija ranijih godina duplo više uvozila nego izvozila.
On je rekao da je trenutni kurs dinara prema evru slika i prilika srpske privrede.
"Ne bi bilo dobro da NBS bude jedina koja tu sliku pokušava da prenese, već i privreda i Vlada Srbije treba da misle šta je to što bi trebalo raditi drugačije", izjavio je Jelašić.
"Ono što smo dogovorili sa MMF treba i da se sprovede - smanjenje javne administracije, zakon o fiskalnoj odgovornosti, novi Zakon o penzionom osiguranju", rekao je Jelašić, uz konstataciju da su "sve to stvari koje će doprineti da imamo stabilniji i jači kurs".
Kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić ocenio je danas da je prvi problem kod režima fiksnog deviznog kursa jačanje nacionalne valute, što bi na kraju dovelo do smanjenja konkurentnosti srpske privrede.
"Ako u tom slučaju ojača dinar, a Srbija ima veću inflaciju od zemalja zone evra, i ako srpska privreda ne ostvari odgovarajući rast produktivnosti, smanjuje se njena konkurentnost, lakše uvozimo, a teže izvozimo“, rekao je Šoškić na Samitu.
Šoškić je objasnio da je u slučaju više fiskiranog kursa - teže makroekonomsko prilagođavanje kroz cene, jer se u tom slučaju može desiti deflacija, odnosno, pad cena, što može izazvati veći pad bruto domaćeg proizvoda.
S druge strane, Šoškić je naveo i probleme koje može izazvati fleksibilniji kurs.
"Prva opasnost takvog režima je što će se pomeranje kursa naviše preliti na rast cena. Ako dinar oslabi onda se taj uticaj prebacuje na inflaciju i može se vratiti bankama kao bumerang, jer bi to izazvalo kreditni rizik zbog rasta problematičnih kredita“, objasnio je Šoškić, koji je i predsednik Saveta NBS i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.
(agencije/MONDO)
