Direktna strana ulaganja u region prepolovljena u prošloj godini, objavio je Bečki institut za međunarodna ekonomska istraživanja (WIIW).
"U pojedinim zemljama još nije dovršen proces privatizacije, što je podržalo rast ulaganja u Albaniju i Crnu Goru, a prigušilo ih u Srbiji", izjavio je autor studije Gabor Hunja.
Lane su direktna strana ulaganja u regiji srednje i istočne Evrope iznosila 58,5 milijardi evra, spustivši se nadomak nivoa iz 2005. Poređenja radi, u 2008. su dostigla vrednost od 111,5 milijardi evra.
Institut procenjuje da će se direktna strana ulaganja u ovoj godini povećati za 14 posto, pri čemu se najizrazitiji rast očekuje u Poljskoj i Rusiji, čije bi privrede trebalo da ostvare visoke stope rasta, preneo je sajt Business.hr.
U grupi novih članica EU, Slovačka i Slovenija su prošle godine zabeležile negativan priliv direktnih stranih ulaganja, što znači da je strani kapital vraćen u domicilnu zemlju.
Mađarska, Letonija, Litvanija i Češka su evidentirale značajan pad ulaganja, veći od 50 posto.
Hunja je objasnio da "inostrani sektor igra važnu ulogu i često dominira u brojnim sektorima novih članica EU-a", značajno doprinosi njihovom BDP-u, pa je na njega snažno uticao pad aktivnosti u toj regiji 2009.
On je dodao da su zemlje jugoistočne Evrope na još nižem stepenu razvoja nego nove članice EU-a i u većini slučajeva su privukle manje direktnih inostranih ulaganja nego ta grupa, posebno kada su u pitanju izvozno orijentisani sektori.
U Hrvatskoj je vrednost stranih ulaganja u 2009. više nego prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu i bila je u visini gotovo 1,88 milijardi evra. U 2008. iznosila je 4,19 milijardi evra.
Bečki institut za ovu godinu prognozira daljnji pad ulaganja u Hrvatskoj, ističući da se takav trend najvećim delom pripisuje presušivanju zajmova matičnih kompanija podružnicama u regiji.
(Tanjug)
Lane su direktna strana ulaganja u regiji srednje i istočne Evrope iznosila 58,5 milijardi evra, spustivši se nadomak nivoa iz 2005. Poređenja radi, u 2008. su dostigla vrednost od 111,5 milijardi evra.
Institut procenjuje da će se direktna strana ulaganja u ovoj godini povećati za 14 posto, pri čemu se najizrazitiji rast očekuje u Poljskoj i Rusiji, čije bi privrede trebalo da ostvare visoke stope rasta, preneo je sajt Business.hr.
U grupi novih članica EU, Slovačka i Slovenija su prošle godine zabeležile negativan priliv direktnih stranih ulaganja, što znači da je strani kapital vraćen u domicilnu zemlju.
Mađarska, Letonija, Litvanija i Češka su evidentirale značajan pad ulaganja, veći od 50 posto.
Hunja je objasnio da "inostrani sektor igra važnu ulogu i često dominira u brojnim sektorima novih članica EU-a", značajno doprinosi njihovom BDP-u, pa je na njega snažno uticao pad aktivnosti u toj regiji 2009.
On je dodao da su zemlje jugoistočne Evrope na još nižem stepenu razvoja nego nove članice EU-a i u većini slučajeva su privukle manje direktnih inostranih ulaganja nego ta grupa, posebno kada su u pitanju izvozno orijentisani sektori.
U Hrvatskoj je vrednost stranih ulaganja u 2009. više nego prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu i bila je u visini gotovo 1,88 milijardi evra. U 2008. iznosila je 4,19 milijardi evra.
Bečki institut za ovu godinu prognozira daljnji pad ulaganja u Hrvatskoj, ističući da se takav trend najvećim delom pripisuje presušivanju zajmova matičnih kompanija podružnicama u regiji.
(Tanjug)
