U Srbiji su automehaničari, pored visoke mesečne zarade, ipak u velikom deficitu.
Veliki je deficit automehaničara u Srbiji, pa za servisiranje vozila nedostaje između 5.000 do 10.000 radnika. Plata se kreće od 1.200 evra, pa naviše, ali nema dovoljno novih radnika koji bi učili ovaj zanat.
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) objašnjava da je više faktora uticalo na to da danas imamo deficit kadra u ovoj industriji. Zanimanja automehaničara, autoelektričara, limara... su kaže po nepisanom pravilu godinama u nazad bila rezervisana za đake sa slabijim uspehom, i malom zaradom, što je dovelo do nezainteresovanosti učenika da ih upisuju.
"Neka gruba procena kaže da u Srbiji fali od 5.000 do 10.000 Automehaničara. Problem je što nije samo jedan faktor doveo do ovog problema. Dugo su roditelji plašili decu zanatima, i da ako ne budu učili završiće u Tehničkoj školi i u nekom kanalu. Tako da su oni prevenstveno uticali da se stvore predrasude u vezi ovih zanimanja, pa su ove škole upisivala deca koja nisu mogli da upišu ono što im je prvenstveno bio izbor", kaže sagovornica.
Ona objašnjava da se danas u skladu sa razvojem tehnologije, stvari i u ovoj industriji brzo menjaju, modernizuju, pa je samim tim i potreba za kadrovima drugačija.
"Paradoksalno je da sada za popravku automobila to moraju biti deca koja su bolji đaci, da barataju ne samo mehanikom, već da poznaju elektroniku, programiranje, kodiranje...sve je složeniji metod popravke automobila dok se u školi uči na zastarelim primerima i modelima, u trogodišnjim školama koje funkcionišu po modelu dualnog obrazovanja. Ovo se na žalost to nije pokazalo kao dobro rešenje, jer nam na praksu dolaze i deca koja koju definitivno ne zanima bavljenje zanatima. Oni su čitav dan na telefonu, samo gledaju da im što pre prođe vreme a to je osnovni preduslov da bi se neko ovim poslom bavio", kaže Đurišić.
Da je problem naći majstora koji zna da obavi svoj posao i popravi auto, postalo je već očigledno.
"Često se dešava da se ljudi koji se tradicionalno bave ovim poslom, i koji su u servis puno uložili, zatvaraju servis i odustaju od ovog posla upravo zbog nedostatka radne snage. Mi radimo sada sve što je u našoj moći da se ovo promeni, ali čak i da uradimo dobre stvari danas, prve rezultate ćemo moći da vidimo tek za četiri godine, te prve đake koji to vole i nove majstore koje to zanima", kaže Aleksandra Đurišić.
Iz UASS objašnjavaju da zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa u manjim mestima majstori prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga kako bi bili konkurentni.
"U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Problem sa zanatlijama nije samo u Srbiji, ali da se oni na Zapadu mnogo više ceni i ova zanimanja su mnogo više plaćena, što je jedan od razloga zbog čega su ljudi napuštali manje sredine i odlazili u inostranstvo da se bavim ovim poslom", kaže Aleksandra Đurišić.
Plata od 1.200 evra
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) kaže da je u svemu ovome dobro da majstori danas zarađuju mnogo bolje nego što su zarađivali pre. Sada je kaže došlo zlatno vreme za njih i konačno mogu da naplate svoj rad.
"Plate dobrog majstora se kreću oko 1.200 - 1.400 a idu i više. Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Deca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lepo da se živi", kaže sagovornica za Blic.
Ona ističe da u velikim gradovima majstori imaju tu privilegiju da odbijaju da popravljaju stare automobile, kojih na našem tržištu na žalost ima jako mnogo, i koji se na Zapadu smatraju otpadom, dok servisi u manjim sredinama, ipak retko mogu sebi da dopuste da odbijaju posao zbog već niskih cena usluga.
"Kada pogledamo cene usluga one dosta variraju u zavisnosti od mesta, pa nekada jeftinije ispadne da se ode iz Beograda u neko okolno mesto na servis nego da se ta popravka uradi u gradu. U manjim sredinama su dosta niže cene ali i platežna moć i cene života. U većim gradovim je sve dosta skuplje", zaključuje ona.
(Mondo/Blic)
