Kandidat za guvernera smatra da se ne se dozvoliti jačanje dinara ukoliko ono nije praćeno rastom produktivnosti.
Umereno slablejnje dinara proteklih dana je odraza konkurentnosti domaće privrede i konkurentnosti Srbije kao investicione destinacije, na kojima bi, prema rečima predsednika Saveta NBS, trebalo "još poraditi" kako bi se obezbedio veći priliv deviza.
Na predstavljanju "Kvartalnog monitora" na Ekonomskom fakultetu, Šoškić je rekao da, takođe, treba imati u vidu da zbog krize koja se dešava u evrozoni, čitav jugoistok Evrope je na izvestan način manje atraktivan za ulaganja i to smanjenje ili zadrška u dotoku investicija mora da se odrazi na devizne kurseve svih valuta u regionu.
Potencijalno budući guverner je istakao da slabljenje domaće valute s jedne strane može da omogući rast konkurentnosti domaće privrede, tako da ona bude konkurentnija sa cenama na međunarodnom tržištu, ali s druge strane ne sme se zaboraviti da promena deviznog kursa izaziva i ozbiljni problem kod dužnika koji su uzimali kredite u evrima.
"Mislim da na tom problemu mora ozbiljno da se poradi u narednom periodu, i da se uz učešće poslovnih banaka, predstavnika dužnika, države, NBS pronađe rešenje koje će obezbediti održivost sistema kakav imamo", naveo je Šoškić.
On je ocenio da je režim kontrolisanog fluktuirajućeg deviznog kursa, koji Srbija ima, najmanje loše rešenje, kao i da bi se u slučaju režima fiksnog kursa, kakav mnogi zagovaraju, trošilo mnogo više deviznih rezervi za njegovu odbranu nego što je to sada slučaj.
"Tada bi se moglo desiti da, sem sa normalnim faktorima ponude i tražnje, imamo posla i sa špekulantima koji računaju da u takvom deviznom režimu ne bismo kao zemlja izdržali već bi proglasili devalvaciju, odnosno bitnu korekciju deviznog kursa", ukazao je Šoškić.
On je naglasio da je teško govoriti o pravoj ili realnoj vrednosti kursa jer to određuje tržište, ali da je ohrabrujuće da se sa ovim nivoom deviznog kursa "smanjuje onaj jaz koji već imamo desetak godina u trgovinskim odnosima sa inostranstvom", odnosno smanjuje se deficit platnog bilansa.
Jačanje evra u odnosu na dinar povećava pritisak na cene uvoznih dobara ali, s obzirom na to da je ekonomski oporavak još relativno slab, malo je verovatno da će promene deviznog kursa imati, bar ne u kratkom roku, veliki uticaj na inflaciju u odnosu na ciljani nivo - kaže za „Novosti“ Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.Na predstavljanju "Kvartalnog monitora" na Ekonomskom fakultetu, Šoškić je rekao da, takođe, treba imati u vidu da zbog krize koja se dešava u evrozoni, čitav jugoistok Evrope je na izvestan način manje atraktivan za ulaganja i to smanjenje ili zadrška u dotoku investicija mora da se odrazi na devizne kurseve svih valuta u regionu.
Potencijalno budući guverner je istakao da slabljenje domaće valute s jedne strane može da omogući rast konkurentnosti domaće privrede, tako da ona bude konkurentnija sa cenama na međunarodnom tržištu, ali s druge strane ne sme se zaboraviti da promena deviznog kursa izaziva i ozbiljni problem kod dužnika koji su uzimali kredite u evrima.
"Mislim da na tom problemu mora ozbiljno da se poradi u narednom periodu, i da se uz učešće poslovnih banaka, predstavnika dužnika, države, NBS pronađe rešenje koje će obezbediti održivost sistema kakav imamo", naveo je Šoškić.
On je ocenio da je režim kontrolisanog fluktuirajućeg deviznog kursa, koji Srbija ima, najmanje loše rešenje, kao i da bi se u slučaju režima fiksnog kursa, kakav mnogi zagovaraju, trošilo mnogo više deviznih rezervi za njegovu odbranu nego što je to sada slučaj.
"Tada bi se moglo desiti da, sem sa normalnim faktorima ponude i tražnje, imamo posla i sa špekulantima koji računaju da u takvom deviznom režimu ne bismo kao zemlja izdržali već bi proglasili devalvaciju, odnosno bitnu korekciju deviznog kursa", ukazao je Šoškić.
On je naglasio da je teško govoriti o pravoj ili realnoj vrednosti kursa jer to određuje tržište, ali da je ohrabrujuće da se sa ovim nivoom deviznog kursa "smanjuje onaj jaz koji već imamo desetak godina u trgovinskim odnosima sa inostranstvom", odnosno smanjuje se deficit platnog bilansa.
Lisovolik: Kurs neće dići inflaciju
Inače, o pitanjima u vezi sa deviznim kursom uvek se, po rečima Lisovolika, diskutuje u toku revizije programa.
"To je bila tema i tokom nedavnih pregovora o četvrtoj reviziji aranžmana, a diskusije se vode uglavnom u kontekstu ciljanja inflacije", naglašava Lisovolik.
Narodna banka Srbije je, u ovoj godini, na intervencije na deviznom tržištu utrošila više od milijardu evra. Lisovolik otkriva da je, prema sporazumu koji Srbija ima sa Fondom, utvrđena „donja granica“ deviznih rezervi, ispod koje NBS ne bi trebalo da ih troši, kako bi intervencijama uticala na dnevna pomeranja kursa.
"Postoji takozvana donja granica rezervi u okviru programa. Rezerve bi trebalo da budu dovoljne da ispune ciljani nivo neto strane aktive NBS, što je razlika između brzo raspoloživih rezervi i najvećeg dela inostranih obaveza", objašnjava Lisovolik.
Programom je ustanovljena „donja granica“ na nivou od 4,9 milijardi evra na kraju juna i 4,6 milijardi na kraju 2010. godine, dok je na kraju aprila nivo neto strane aktive iznosio više od šest milijardi evra. Ovo daje značajne mogućnosti NBS da interveniše, ukoliko je potrebno.
"Do danas, NBS je uspela da ostvari ciljane vrednosti neto strane aktive na značajno višem nivou od postavljenog i očekujemo sličan ishod i za kraj juna", napominje Lisovolik.
(MONDO)
