Deset rolni dobrog toalet papira koštalo je 350 dinara, a sada i do 300 dinara više. Cena kuhinjskog ubrusa skočila je sa 300 na 550.Otkud ovoliko poskupljenje potrepštine bez koje se ne može danas se mnogi i više nego često pitaju. 

Situacija sa toalet papirom, pravi je pokazatelj "uvrnutosti" inflacionih čvorišta nastalih u poslednje dve godine u svetskoj privredi. Zbog prirode problema u kojima se svet nalazi i prirodne raspodele resursa na planeti, došli smo u situaciju da je osnovna životna potrebština čija proizvodnja zavisi od malog broja imputa (celuloze) sada skuplja od brojnih visoko reguisanih, kompleksnijih proizvoda, kakve su na primer cigarete. Najskuplja paklica cigara trenutno je oko 600 dinara, što je manje od pomenutih 650, ili čak i 1.000 i više dinara u slučaju "luksuznih" brendova toalet papira.

Na globalnom nivou drvna celuloza je u 2022. godini pretrpela najveće povećanje cene u istoriji, pa je dostigla rekordnu cenu od oko 2.000 evra po toni. Pored pomenutih kriza u zapadnom svetu, politika nultog kovida u Kini, koja je najveći kupac celuloze na svetu je dodatno doprinela poskupljenjima.

Sirovine iz uvoza diktiraju cene

Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije za "Blic biznis" kaže da u Srbiji više od 20 godina ne postoji proizvodnja celuloze, od gašenja firme "Matroz" iz Sremske Mitrovice koja je proizvodila godišnje 45.000 tona novinskog papira.

"Najveći proizvođač celuloze na svetu je bila Ukrajina. Izbijanjem rata u Ukrajini cena celuloze je povećavana, najpre 20 do 30 odsto, da bi dostigla 100 odsto povećanje u odnosu na cenu pre izbijanja sukoba, koliko imamo saznanja od kolega koji su stručnjaci u oblasti papira. Za novu fabriku celuloze neophodno bi bilo uložiti oko 100 miliona evra", objasnila je Govedarica.

"Od marta prošle godine cena same celuloze je skočila oko 100 odsto, kod nekog dobavljača 95, kod nekog 105 procenata. Okvirno se cena celuloze kretala od 950 do 1.050 evra. Sada je cena celuloze dostigla rekordnih 2.000 evra po toni", rekla je za "Blic Biznis" Nataša Nikolić iz jedne firme za proizvodnju papirne konfekcije.

Nemanja Dmitrović iz druge firme za proizvodnju papira je takođe potvrdio da su visoke cene toalet papira i ubrusa u 2022. bile zbog poskupljenja sirovina koje dobijamo iz upravo iz Ukrajine i Italije, dok sada jeftinije sirovine uvozimo iz Turske. Pored toga, uvozili smo iz Rusije, Grčke i Rumunije. "Mi sve sirovine uvozimo, mi nemamo proizvodnju celuloze. Prošle godine je zbog krize poskupela struja, uopšte energenti, a prvenstveno poskupela je celuloza, pa otuda i poskupljena papira i ubrusa", dodao je on.

Inflatorna kretanja

Cena sirovina i situacija na tržištu energenata direktno utiče na sve oblasti privrede, pa tako i na proizvodnju toalet papira, ubrusa, maramica, salveta i uopšte bilo kojeg proizvoda od papira. Nataša Nikolić je rekla da su oni u njihovom poslovanju zbog tog skoka cena smanjivali marže koliko su mogli dok "marže nisu došle do žileta".

"Naše mašine za proizvodnju rade na struju koja je nenormalno skočila. Skočila je cena svake moguće stavke našeg poslovanja, od propratnog materijala, kesa, lepkova, boja, džakova, do radne snage i transporta", rekla je sagovornica. Ta lančana reakcija je u osnovi svake potrošačke i industrijske promene cena, pa profesor Hanić kaže: 

"Ekonomski gledano, porast cena finalnog proizvoda jednog proizvođača je posledica porasta cena inputa, a to su sirovine, zatim prevoz i radna snaga. Uvek dolazi do lančane reakcije gde se porast cena u jednom sektoru, preliva i na drugi sektor. To je taj generator inflacije", zaključuje on.

Niže cene toalet papira ipak moguće?

Indikativno je da se situacija ipak može promeniti jer su cene papirne konfekcije dostigle svoj maksimum, kao i da ima naznaka da će padati u 2023. godini. "Najveći problem je što su svi nakupovali pune magacine sirovina jer su očekivali da će cena dalje rasti, pa su proizvođači u stranim zemljama videli da posao ne ide i da su svi pokupovali robu, pa su rešili da spuste cene. Tako da su već su neki proizvođači umanjili cene svojih proizvoda za nekih 10 odsto, koliko sam mogao da primetim", kaže Dmitrović.

"Najavljena su blaga pojeftinjenja cene sirovina od 5 ili 6 odsto maksimlno, pa ćemo videti kako će se to dalje odraziti na proizvodnju. Iako se cena celuloze neće vratiti na cenu od oko 1.000 evra, svakako će se stabilizovati i nadamo se da neće više toliko skakati", zaključila je Nataša Nikolić.

(MONDO/Blic biznis)