"Mislim da će do kraja godine budžetski prihodi da se uravnoteže i da deficit u ovoj godini neće biti 4,8 odsto, koliko je projektovan", rekao je državni sekretar Vuk Đoković u intervjuu Tanjugu.
Đoković je podsetio da su od januara do maja ostvareni prihodi od 248,1 milijardu dinara, a rashodi od 293,5 milijardi. Samo u maju, ostvareni su prihodi od 52,3 milijarde dinara.
Govoreći o pojedinačnim prihodnim stavkama, državni sekretar je istakao da su u maju naročito prihodi od PDV-a bili zadovoljavajući, kao i prihodi od poreza na dobit, dok je malo manja ( od projektovanog) bila naplata prihoda od poreza na dohodak i carina.
"Prihodi od PDV-a govore o postojanju domaće tražnje.Takođe, privreda i finansijski sektor imaju dobit, tako da tu postoje naznake oporavka", ocenio je on.
Đoković je istakao da su budžetski prihodi od početka godine 'podbacili' u pojedinim stavkama zbog prenošenja efekata grčke krize, što niko nije mogao da planira prilikom projekcija. Ne treba izgubiti iz vida ni 'sezonski faktor', odnosno to da je zima bila naporna i duga, kao i da su prihodi 'prilično optimistički' projektovani u dogovoru sa MMF-om.
Državni sekretar je naveo da se, takođe, ne bi složio sa ocenama o postojanju novog recesionog talasa, ističući da svetska privreda, ali i naša, pokazuju rezultate u izvozu i povećanju tražnje.
Đoković je ocenio da dogovoreni budžetski deficit za ovu godinu od 4,8 odsto ne predstavlja problem i da su izvori njegovog finansiranja već obezbeđeni.
Pored emitovanja trezorskih zapisa i zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija, na raspolaganju su i republičke unutrašnje rezerve koje mogu pokriti šestomesečni deficit, u slučaju da se dogodi nešto nepredviđeno.
Đoković je naveo i da kritike pojedinih ekonomskih analitičara da je država jedan od najvećih generatora nelikvidnosti cele privrede - nisu na mestu.
"Kada je reč o Državnom trezoru, nema plaćanja koje je uneto u sistem a da nije izvršeno u roku od sedam dana. Znači, najveća docnja u isplati koja postoji na republičkom nivou je sedam dana, zato nema govora od državi kao pokretaču nelikvidnosti. Da li lokalne samouprave nekom duguju, to je već drugo pitanje", naveo je on.
Državni sekretar je istakao i da ne može da ulazi u to kako lokalne samouprave izmiruju svoje obaveze jer su autonomne u vođenju fiskalne politike.
"Da li lokalna samouprava nekom javnom preduzeću nije platila grejanje za škole, ili nije platila struju...Mi na to ne možemo da utičemo jer su lokalne samouprave samostalne u sprovođenju svoje budžetske politike", napomenuo je on.
Komentarišući primedbe da su smanjeni transferi opštinama iz republičkog budžeta, Đoković je rekao da su takve ocene bez osnova, jer su i na republičkom nivou urađeni 'rezovi' i drastično smanjeni diskrecioni rashodi za čak 27 odsto.
On je naglasio i da su regulisane sve obaveze prema građevinskim preduzećima koja su angažovana na realizaciji kapitalnih investicija iz Nacionalnog investicionog plana, a za koje postoji validna dokumentacija.
"Da, ima tu neregulisanih ugovora, ali ti ugovori nisu bili transparentni i nije ispoštovan predviđen zakonski postupak", rekao je Đoković i dodao da je tu reč o samo pojedinačnim slučajevima.
Podsećajući da je prošle godine učinjen ogroman napor vezan za putnu industriju, jer su regulisana sva dugovanja od preko 20 milijardi dinara, on je istakao da je "ta suma predstavljala tri odsto republičkog budžeta".
Najavljujući i donošenje novog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, on je istakao da će najznačajnije novine biti u oblasti kaznene politike.
Primera radi, biće precizirano da kazna zabrane delatnosti može da se izrekne poreskom obvezniku ukoliko u periodu od dve godine napravi isti poreski prekršaj, naveo je Đoković.
On je dodao da, u slučaju da obveznik samoinicijativno otkrije da je napravio poreski prekršaj i to prijavi, protiv njega neće biti podneta prekršajna prijava, kao što je to bilo slučaj do sada.
(Tanjug)
Đoković je podsetio da su od januara do maja ostvareni prihodi od 248,1 milijardu dinara, a rashodi od 293,5 milijardi. Samo u maju, ostvareni su prihodi od 52,3 milijarde dinara.
Govoreći o pojedinačnim prihodnim stavkama, državni sekretar je istakao da su u maju naročito prihodi od PDV-a bili zadovoljavajući, kao i prihodi od poreza na dobit, dok je malo manja ( od projektovanog) bila naplata prihoda od poreza na dohodak i carina.
"Prihodi od PDV-a govore o postojanju domaće tražnje.Takođe, privreda i finansijski sektor imaju dobit, tako da tu postoje naznake oporavka", ocenio je on.
Đoković je istakao da su budžetski prihodi od početka godine 'podbacili' u pojedinim stavkama zbog prenošenja efekata grčke krize, što niko nije mogao da planira prilikom projekcija. Ne treba izgubiti iz vida ni 'sezonski faktor', odnosno to da je zima bila naporna i duga, kao i da su prihodi 'prilično optimistički' projektovani u dogovoru sa MMF-om.
Državni sekretar je naveo da se, takođe, ne bi složio sa ocenama o postojanju novog recesionog talasa, ističući da svetska privreda, ali i naša, pokazuju rezultate u izvozu i povećanju tražnje.
Đoković je ocenio da dogovoreni budžetski deficit za ovu godinu od 4,8 odsto ne predstavlja problem i da su izvori njegovog finansiranja već obezbeđeni.
Pored emitovanja trezorskih zapisa i zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija, na raspolaganju su i republičke unutrašnje rezerve koje mogu pokriti šestomesečni deficit, u slučaju da se dogodi nešto nepredviđeno.
Đoković je naveo i da kritike pojedinih ekonomskih analitičara da je država jedan od najvećih generatora nelikvidnosti cele privrede - nisu na mestu.
"Kada je reč o Državnom trezoru, nema plaćanja koje je uneto u sistem a da nije izvršeno u roku od sedam dana. Znači, najveća docnja u isplati koja postoji na republičkom nivou je sedam dana, zato nema govora od državi kao pokretaču nelikvidnosti. Da li lokalne samouprave nekom duguju, to je već drugo pitanje", naveo je on.
Državni sekretar je istakao i da ne može da ulazi u to kako lokalne samouprave izmiruju svoje obaveze jer su autonomne u vođenju fiskalne politike.
"Da li lokalna samouprava nekom javnom preduzeću nije platila grejanje za škole, ili nije platila struju...Mi na to ne možemo da utičemo jer su lokalne samouprave samostalne u sprovođenju svoje budžetske politike", napomenuo je on.
Komentarišući primedbe da su smanjeni transferi opštinama iz republičkog budžeta, Đoković je rekao da su takve ocene bez osnova, jer su i na republičkom nivou urađeni 'rezovi' i drastično smanjeni diskrecioni rashodi za čak 27 odsto.
On je naglasio i da su regulisane sve obaveze prema građevinskim preduzećima koja su angažovana na realizaciji kapitalnih investicija iz Nacionalnog investicionog plana, a za koje postoji validna dokumentacija.
"Da, ima tu neregulisanih ugovora, ali ti ugovori nisu bili transparentni i nije ispoštovan predviđen zakonski postupak", rekao je Đoković i dodao da je tu reč o samo pojedinačnim slučajevima.
Podsećajući da je prošle godine učinjen ogroman napor vezan za putnu industriju, jer su regulisana sva dugovanja od preko 20 milijardi dinara, on je istakao da je "ta suma predstavljala tri odsto republičkog budžeta".
Najavljujući i donošenje novog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, on je istakao da će najznačajnije novine biti u oblasti kaznene politike.
Primera radi, biće precizirano da kazna zabrane delatnosti može da se izrekne poreskom obvezniku ukoliko u periodu od dve godine napravi isti poreski prekršaj, naveo je Đoković.
On je dodao da, u slučaju da obveznik samoinicijativno otkrije da je napravio poreski prekršaj i to prijavi, protiv njega neće biti podneta prekršajna prijava, kao što je to bilo slučaj do sada.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
