Toliko ulaganja u narednih 17 godina predviđa Generalni master plan transporta u Srbiji, koji je uvosjio Nacionalni savet za infrastrukturu, kaže resorni ministar Mrkonjić
U Master planu je predvišeno investiranje u izgradnju novih strateških puteva, pruga i modernizaciju aerodroma i luka, izjavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Taj dokument, koji je u petak uveče odobrio Nacionalni savet za infrastrukturu, sadrži ambiciozne investicije iza kojih će u najvećoj meri stajati EU, a Mrkonjić će idućeg četvrtka u Palati "Srbija” sa šefom delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom predstaviti "srpsku transportnu strategiju” ambasadorima država članica EU i drugim domaćim i stranim gostima.
Mrkonjić je u intervjuu "Politici" rekao da je saobraćaj ulaznica Srbije u Evropu i da će EU finansirati strateške saobraćajne pravce iz svojih fondova.
"Prvi put Srbija zna šta hoće u saobraćaju i dokazuje da je posle osam godina kašnjenja ponovo nezaobilazni faktor evropske transportne strategije”, istakao je ministar za infrastrukturu.
Plan su, prema njegovim rečima, radila italijanska preduzeća na čelu sa "Italferom” i sve srpske kuće koje se bave izradom studija i istraživanjima.
Ministar je naveo da Master plan daje osnovne smernice razvoja saobraćaja, da se temelji na Prostornom planu Srbije i precizira šta Evropa traži da Srbij uradi u saobraćajnoj infrastrukturi kako bi postali član EU.
"Cilj master plana je da doprinese proširenim, poboljšanim i bezbednijim transportnim mrežama koje će privući investicije u siromašnije regione, poboljšati kvalitet života građana i unaprediti privredne odnose sa zemljama u okruženju. On je osnova i za sve buduće projekte koji će se finansirati iz pretpristupnih i pristupnih evropskih fondova, ali i drugih izvora finansiranja", kazao je Mrkonjić.
On je rekao da su u putnom saobraćaju glavni pravci Koridor 10 i Koridor 11, odnosno pravac Temišvar - Vršac - Beograd - Boljare - Bar i da će Evropa finansirati planove i izgradnju s tri milijarde evra.
"Svi ostali putni pravci su domaći problem u smislu finansiranja, ali su oni sadržani u Generalnom master planu. Poslove na tim poprečnim autoputevima, prema novoj podeli posla unutar vlade, radiće Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i finansiraće se iz novca dobijenog od prodaje Telekoma”, naveo je Mrkonjić.
Od 22,2 milijarde evra 14,3 milijarde biće uloženo u nove objekte, a 7,8 milijardi u održavanje postojeće infrastrukture, rekao je Mrkonjić i dodao da EU traži od Srbije, između ostalog, da u održavanje puteva godišnje izdvajamo 500 miliona evra odnosno 200 miliona više nego što je to sada slučaj.
Razvoj i ulaganje od skoro pola milijarde evra u vodni transport najvećim delom usmeren je na čišćenje Dunava, a što se tiče aviosaobraćaja Srbija nema ambiciju da gradi nove aerodrome, ali ima nameru da sve vojne aerodrome pretvori u privredne i privatizuje, kazao je ministar.
On je kazao da novi Zakon o lukama, koji je u pripremi, izričito kaže da je država vlasnik priobalja i reke, a da sve ostalo može da bude privatno.
Razvojni scenario intermodalnog transporta, prema rečima Mrkonjića, predviđa izgradnju tri logistička centra različitih veličina i karakteristika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a u glavnom gradu terminal bi mogao da bude izgrađen u Makiškom polju između stanice "Beograd - Ranžirna” i puta Beograd - Obrenovac.
(Tanjug)
Taj dokument, koji je u petak uveče odobrio Nacionalni savet za infrastrukturu, sadrži ambiciozne investicije iza kojih će u najvećoj meri stajati EU, a Mrkonjić će idućeg četvrtka u Palati "Srbija” sa šefom delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom predstaviti "srpsku transportnu strategiju” ambasadorima država članica EU i drugim domaćim i stranim gostima.
Mrkonjić je u intervjuu "Politici" rekao da je saobraćaj ulaznica Srbije u Evropu i da će EU finansirati strateške saobraćajne pravce iz svojih fondova.
"Prvi put Srbija zna šta hoće u saobraćaju i dokazuje da je posle osam godina kašnjenja ponovo nezaobilazni faktor evropske transportne strategije”, istakao je ministar za infrastrukturu.
Plan su, prema njegovim rečima, radila italijanska preduzeća na čelu sa "Italferom” i sve srpske kuće koje se bave izradom studija i istraživanjima.
Ministar je naveo da Master plan daje osnovne smernice razvoja saobraćaja, da se temelji na Prostornom planu Srbije i precizira šta Evropa traži da Srbij uradi u saobraćajnoj infrastrukturi kako bi postali član EU.
"Cilj master plana je da doprinese proširenim, poboljšanim i bezbednijim transportnim mrežama koje će privući investicije u siromašnije regione, poboljšati kvalitet života građana i unaprediti privredne odnose sa zemljama u okruženju. On je osnova i za sve buduće projekte koji će se finansirati iz pretpristupnih i pristupnih evropskih fondova, ali i drugih izvora finansiranja", kazao je Mrkonjić.
On je rekao da su u putnom saobraćaju glavni pravci Koridor 10 i Koridor 11, odnosno pravac Temišvar - Vršac - Beograd - Boljare - Bar i da će Evropa finansirati planove i izgradnju s tri milijarde evra.
"Svi ostali putni pravci su domaći problem u smislu finansiranja, ali su oni sadržani u Generalnom master planu. Poslove na tim poprečnim autoputevima, prema novoj podeli posla unutar vlade, radiće Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i finansiraće se iz novca dobijenog od prodaje Telekoma”, naveo je Mrkonjić.
Od 22,2 milijarde evra 14,3 milijarde biće uloženo u nove objekte, a 7,8 milijardi u održavanje postojeće infrastrukture, rekao je Mrkonjić i dodao da EU traži od Srbije, između ostalog, da u održavanje puteva godišnje izdvajamo 500 miliona evra odnosno 200 miliona više nego što je to sada slučaj.
Razvoj i ulaganje od skoro pola milijarde evra u vodni transport najvećim delom usmeren je na čišćenje Dunava, a što se tiče aviosaobraćaja Srbija nema ambiciju da gradi nove aerodrome, ali ima nameru da sve vojne aerodrome pretvori u privredne i privatizuje, kazao je ministar.
On je kazao da novi Zakon o lukama, koji je u pripremi, izričito kaže da je država vlasnik priobalja i reke, a da sve ostalo može da bude privatno.
Razvojni scenario intermodalnog transporta, prema rečima Mrkonjića, predviđa izgradnju tri logistička centra različitih veličina i karakteristika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a u glavnom gradu terminal bi mogao da bude izgrađen u Makiškom polju između stanice "Beograd - Ranžirna” i puta Beograd - Obrenovac.
(Tanjug)
