Ministarka finansija izjavila je danas da je Vladi Srbije predložila poresku reformu koja predviđa povećanje poreza i smanjenje oporezivanja zarada.
Dragutinovićeva je na skupu "Planirajmo 2011", u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta, kazala da je takvu reformu predložila da "olakša dušu" i naglasila da je spremna da se bori sa svoje stručno mišljenje o neophodnosti takve reforme.
"Da samo od mene zavisi, poreska reforma bi bila sprovedena jer bi, prema mom stručnom mišljenju, za Srbiju bilo najbolje da destimuliše potrošnju i smanji poreska opterećenja privrede", rekla je ministarka.
Ministarka finansija je navela da postoji konsenzus u javnosti o neophodnosti poreske reforme, ali ne i o modelima kako da bi se ta reforma realizovala.
Dragutinovićeva je istakla su ograničene mogućnosti za smanjenje javnih rashoda Srbije, pre svega za isplate plata i penzija.
"Eventualne uštede na smanjenju izdataka za plate i penzije ne bi bile značajne, a manji troškovi budžeta mogli bi se postići smanjenjem državnih subvencija, iznosa 'mekih' kredita i izdataka za manje investicione projekte", kazala je ona.
Trenutno se iz budžeta za primanja 1,6 miliona penzionera, navela je ministarska finansija, izdvaja 430 milijardi dinara godišnje, a za plate oko 436.000 zaposlenih u javnom sektoru troši se 308 milijardi dinara.
Prema njenim rečima, za kupovinu robe i usluga, koje predstvaljaju troškove radnog mesta u javnom sektoru, potrebno je 210 milijardi dinara, što je u proseku manje od 10.000 dinara po radnom mestu.
Za socijalnu zaštitu na centralnom i lokalnom nivou, navela je Dragutinovićeva, troši se 145 milijardi dinara, a za programe subvencionisanih, odnosno takozvanih mekih kredita, izdvaja se 95 milijardi dinara.
Sprska ministarka finansija kazala je da bi država trebalo da investira u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, međunarodne gasovode i naftovode, javno obrazovanje i zdravstvo i dodala da je prema stanju infrastrukture Srbija na 107. mestu u svetu.
"Država ne bi trebalo da ulaže u industrijska preduzeća, osim u izuzetnim slučajevima kao što je projekat sa Fijatom, a nabavku aviona i vozova velikim delom trebalo bi prepustiti privatnom sektoru", kazala je Dragutinovićeva.
Ministarka finansija Dijana Dragutinović navela je i da su u 2010.
godini planirani izdaci budžeta Srbije za kapitalne rashode 109 milijardi dinara, što je oko dva puta više nego u 2005. godini.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milica Bisić ocenila je Srbiji nije neophodno promena poreskih stopa, već ukidanje drugih nameta privredi, kao što su takse i naknade, ali i ukidanje poreskih olakšica.
Bisićeva je istakla i da bi usled manjih poreskih prihod budžetski deficit Srbije u ovoj godini mogao da bude 120 milijardi dinara umesto planirane 102 milijarde dinara.
Milica Bisić je ocenila da nesklad u javnim finansijama Srbije većim delom nije posledica globalne ekonomske krize, već povećanih državnih rashoda u 2007. i 2008. godini, kada su uvećana izdavanja za Nacionalni investicioni plan i penzije.
(Beta)
"Da samo od mene zavisi, poreska reforma bi bila sprovedena jer bi, prema mom stručnom mišljenju, za Srbiju bilo najbolje da destimuliše potrošnju i smanji poreska opterećenja privrede", rekla je ministarka.
Ministarka finansija je navela da postoji konsenzus u javnosti o neophodnosti poreske reforme, ali ne i o modelima kako da bi se ta reforma realizovala.
Dragutinovićeva je istakla su ograničene mogućnosti za smanjenje javnih rashoda Srbije, pre svega za isplate plata i penzija.
"Eventualne uštede na smanjenju izdataka za plate i penzije ne bi bile značajne, a manji troškovi budžeta mogli bi se postići smanjenjem državnih subvencija, iznosa 'mekih' kredita i izdataka za manje investicione projekte", kazala je ona.
Trenutno se iz budžeta za primanja 1,6 miliona penzionera, navela je ministarska finansija, izdvaja 430 milijardi dinara godišnje, a za plate oko 436.000 zaposlenih u javnom sektoru troši se 308 milijardi dinara.
Prema njenim rečima, za kupovinu robe i usluga, koje predstvaljaju troškove radnog mesta u javnom sektoru, potrebno je 210 milijardi dinara, što je u proseku manje od 10.000 dinara po radnom mestu.
Za socijalnu zaštitu na centralnom i lokalnom nivou, navela je Dragutinovićeva, troši se 145 milijardi dinara, a za programe subvencionisanih, odnosno takozvanih mekih kredita, izdvaja se 95 milijardi dinara.
Sprska ministarka finansija kazala je da bi država trebalo da investira u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, međunarodne gasovode i naftovode, javno obrazovanje i zdravstvo i dodala da je prema stanju infrastrukture Srbija na 107. mestu u svetu.
"Država ne bi trebalo da ulaže u industrijska preduzeća, osim u izuzetnim slučajevima kao što je projekat sa Fijatom, a nabavku aviona i vozova velikim delom trebalo bi prepustiti privatnom sektoru", kazala je Dragutinovićeva.
Ministarka finansija Dijana Dragutinović navela je i da su u 2010.
godini planirani izdaci budžeta Srbije za kapitalne rashode 109 milijardi dinara, što je oko dva puta više nego u 2005. godini.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milica Bisić ocenila je Srbiji nije neophodno promena poreskih stopa, već ukidanje drugih nameta privredi, kao što su takse i naknade, ali i ukidanje poreskih olakšica.
Bisićeva je istakla i da bi usled manjih poreskih prihod budžetski deficit Srbije u ovoj godini mogao da bude 120 milijardi dinara umesto planirane 102 milijarde dinara.
Milica Bisić je ocenila da nesklad u javnim finansijama Srbije većim delom nije posledica globalne ekonomske krize, već povećanih državnih rashoda u 2007. i 2008. godini, kada su uvećana izdavanja za Nacionalni investicioni plan i penzije.
(Beta)
