Najveća bonitetna kuća na svetu "Dan i Bredstrit" u julskom izveštaju je zadržala rejting DB4d - umereni rizik.
Rejting koji dodeljuje D&B ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).
Odnosi Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom i dalje su dobri, podržavaju povratak poverenja investitora i pomažu stabilnosti kursa nakon pritiska nastalog usled finansijske krize 2009. godine, navedeno je u oceni D&B.
U svojoj poslednjoj dopunjenoj proceni finansijske stabilnosti objavljenoj krajem maja, stav MMF-a je da se sredinom godine vratilo poverenje u finansijski sistem, koji je početkom 2009. godine pretrpeo povlačenje oko 18 odsto depozita stanovništva iz banaka.
Ovakvo stanje je uglavnom posledica koordiniranog odgovora Narodne banke Srbije i vlade u saradnji sa bankarskom zajednicom, kao i finansijska podrška međunarodnih finansijskih institucija i EU.
Prema mišljenju Fonda, konzervativni regulatorni pristup je ostavio bankama u Srbiji krupni kapital i likvidne resurse i omogućio im da izdrže finansijske i ekonomske šokove koji su doveli do depresijacije dinara od 20 odsto u odnosu na evro, značajnog povećanja raspona cena, slabe izvozne tražnje i pada cena akcija na berzi.
Iako se odnos nenaplativih kredita povećao za skoro 20 odsto, MMF-ovi stres testovi pokazuju da bankama nisu potrebne dodatne kapitalne injekcije.
Iako je oprezan regulatorni pristup postavio domaći bankarski sistem u jaku poziciju, pravila kao što su visoka obavezna devizna rezerva, koja bankama povećava troškove finansiranja, navela je privredne subjekte da direktno pozajmljuju od inostranih roditeljskih banaka.
Ukoliko vlasti žele da ograniče posredničku ulogu inostranih "roditeljskih" banaka i poboljšaju efikasnost monetarne politike, verovatno će morati da smanje te rezerve. Time bi se povećala sposobnost banaka u zemlji za pozajmicama, što bi pozitivno delovalo na sektor poslovanja.
Međutim, prema D&B-oj dvogodišnjoj prognozi, ključni rizici potiču od kontinuiranih efekata ekonomske krize, zbog čega će rast biti usporen ove i naredne godine, sa povećanjem insolventnosti, koja će smanjivati kapitalne resurse banaka i indirektno uticati na kreditni rizik usled podjednake nezaštićenosti od devizne izloženosti kako pravnih tako i fizičkih lica - dužnika.
U međuvremenu, MMF upozorava da mehanizmi restruktuiranja duga u zemlji nisu dovoljni da bi se izborili sa povećanim poremećajima uočenim kod privrednih subjekata, naveo je D&B.
Porast gubitaka u privrednim društvima u poslednjih godinu dana doveo je do dupliranja zahteva za blokadama njihovih računa. MMF takođe ukazuje da je odluka NBS o ublažavanju pravila za podsticanje reprogramiranja duga obezbedila prostor za predah, ali da su neophodni dodatni podsticaji koji bi podržali proceduralna rešenja, uz pojednostavljenje procesa aukcija i izvršnih postupaka.
Povećanjem opcionih mogućnosti za poverioce i dužnike poboljšala bi se likvidnost tržišta na srednji rok.
Rejting ovog meseca je povećan Tajlandu, Urugvaju i Zambiji, a smanjen je Jamajci.
U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska i Mađarska (DB3d), Bugarska, Rumunija i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d).
(Tanjug)
Odnosi Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom i dalje su dobri, podržavaju povratak poverenja investitora i pomažu stabilnosti kursa nakon pritiska nastalog usled finansijske krize 2009. godine, navedeno je u oceni D&B.
U svojoj poslednjoj dopunjenoj proceni finansijske stabilnosti objavljenoj krajem maja, stav MMF-a je da se sredinom godine vratilo poverenje u finansijski sistem, koji je početkom 2009. godine pretrpeo povlačenje oko 18 odsto depozita stanovništva iz banaka.
Ovakvo stanje je uglavnom posledica koordiniranog odgovora Narodne banke Srbije i vlade u saradnji sa bankarskom zajednicom, kao i finansijska podrška međunarodnih finansijskih institucija i EU.
Prema mišljenju Fonda, konzervativni regulatorni pristup je ostavio bankama u Srbiji krupni kapital i likvidne resurse i omogućio im da izdrže finansijske i ekonomske šokove koji su doveli do depresijacije dinara od 20 odsto u odnosu na evro, značajnog povećanja raspona cena, slabe izvozne tražnje i pada cena akcija na berzi.
Iako se odnos nenaplativih kredita povećao za skoro 20 odsto, MMF-ovi stres testovi pokazuju da bankama nisu potrebne dodatne kapitalne injekcije.
Iako je oprezan regulatorni pristup postavio domaći bankarski sistem u jaku poziciju, pravila kao što su visoka obavezna devizna rezerva, koja bankama povećava troškove finansiranja, navela je privredne subjekte da direktno pozajmljuju od inostranih roditeljskih banaka.
Ukoliko vlasti žele da ograniče posredničku ulogu inostranih "roditeljskih" banaka i poboljšaju efikasnost monetarne politike, verovatno će morati da smanje te rezerve. Time bi se povećala sposobnost banaka u zemlji za pozajmicama, što bi pozitivno delovalo na sektor poslovanja.
Međutim, prema D&B-oj dvogodišnjoj prognozi, ključni rizici potiču od kontinuiranih efekata ekonomske krize, zbog čega će rast biti usporen ove i naredne godine, sa povećanjem insolventnosti, koja će smanjivati kapitalne resurse banaka i indirektno uticati na kreditni rizik usled podjednake nezaštićenosti od devizne izloženosti kako pravnih tako i fizičkih lica - dužnika.
U međuvremenu, MMF upozorava da mehanizmi restruktuiranja duga u zemlji nisu dovoljni da bi se izborili sa povećanim poremećajima uočenim kod privrednih subjekata, naveo je D&B.
Porast gubitaka u privrednim društvima u poslednjih godinu dana doveo je do dupliranja zahteva za blokadama njihovih računa. MMF takođe ukazuje da je odluka NBS o ublažavanju pravila za podsticanje reprogramiranja duga obezbedila prostor za predah, ali da su neophodni dodatni podsticaji koji bi podržali proceduralna rešenja, uz pojednostavljenje procesa aukcija i izvršnih postupaka.
Povećanjem opcionih mogućnosti za poverioce i dužnike poboljšala bi se likvidnost tržišta na srednji rok.
Rejting ovog meseca je povećan Tajlandu, Urugvaju i Zambiji, a smanjen je Jamajci.
U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska i Mađarska (DB3d), Bugarska, Rumunija i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d).
(Tanjug)
