Smanjenje rasta javne potrošnje bila jedna od ključnih aktivnosti Ministarstva finansija u prethodne dve godine, navodi se u izveštaju koji je dostavljen srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću.

Rebalansom budžeta za 2009. učešće javne potrošnje u BDP-u smanjeno je za skoro dva procentna poena, što je, kako se ističe, najveće smanjenje u novijoj istoriji Srbije.

Ministarstvo finansija ističe i da je radi obezbeđivanja makroekonomske stabilnosti i ublažavanja posledica svetske ekonomske krize iniciralo i okončalo pregovore s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Podseća se da je u okviru direktnih nadležnosti radi sprečavanja širenja krize povećalo nivo osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra.

Doneta je i odluka o povezivanju staža radnicima određenih preduzeća koja imaju neizmirene obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009, čime je omogućen odlazak u penziju za više od 47.000 radnika, a država je za to, do sada, izdvojila nešto više od 13 milijardi dinara.

U prethodne dve godine, obezbeđena je finansijska podrška projektima u ukupnom iznosu od 1,62 milijarde evra i više od milijardu dinara, navelo je srpsko miniustarstvo finansija.

Najviše novca obezbeđeno je za infrastrukturne projekte za Koridor 10, obezbeđena je podrška od 809 miliona evra od međunarodnih finansijskih institucija i 7,5 milijardi dinara iz budžeta. Iz budžeta je izdvojeno i dodatnih 1,85 milijardi dinara za eksproprijaciju zemljišta duž Koridora 10.

Obezbeđena su i značajna sredstva bespovratne pomoći državi, potpisani ugovori u vrednosti od 89 miliona evra, a planirani programi za bespovratnu pomoć IPA fondova za ukupno 535 miliona evra.

Potpisani su i sporazumi o prekograničnoj saradnji, kojima je ugovorena pomoć od još 141 milion evra.

Obezbeđena je i stabilnost javnih finansija koja se ogleda u urednom izmirivanju obaveza države.

U prethodne dve godine, na predlog Ministarstva finansija, Skupština Srbije je usvojila 93 zakona.

Usvojeno je ili parafirano 18 sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, od ukupno 37 koliko je ih je u primeni.

U izveštaju se podseća i da je međunarodna agencija "Standard en purs" promenila kreditni rejting Srbije sa "BB minus" na "BB stabilni".

Srbija je jedina država regiona koja je dobila bolju ocenu kreditnog rejtinga, a dodatno poboljšanje očekuje se posle završetka reforme javne adminstracije i penzijskog sistema, što će poboljšati izgled održivosti javnih finansija Srbije, zaključuje se u izveštaju.

(Beta)