Privreda se prinudno prilagođava, Vlada uvela štednju a inflacija sa četiri odsto godišnje - pod kontrolom, kaže guverner Jelašić.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) u ostavci Radovan Jelašić izjavio je sinoć da će naša zemlja iz krize izaći sa značajno povećanim javnim dugom, ali da je "sigurno da zbog toga neće upasti u dužničku krizu".
"Mada pod prinudom, srpska privreda se ipak restrukturira i privedni rast se očito sve više bazira na izvozu, a mnogo manje na povećanju domaće tražnje, koja je znatno ograničena", ocenio je Jelašić, otvarajući izložbu posvećenu 160. godišnjici rođenja guvernera Narodne banke Đorđa Vajferta, koji je u tri mandata proveo na čelu srpske centralne banke ukupno 26 godina.
Jelašić je naglasio da je NBS i u ovim kriznim vremenima uspela da ostvari svoj osnovni zakonski cilj - da postigne i očuva stabilnost cena i da očuva stabilnost finansijskog sektora.
Jelašić je priznao da je posao oko očuvanja stabilnosti cena bio znatno olakšan zbog delovanja kako spoljnih faktora, tako i zbog toga što je Vlada Srbije, u cilju prilagođavanja, preduzela nekoliko nepopularnih mera, poput zamrzavanja penzija i zarada, smanjenja javne potrošnje.
"Kretanje cena u Srbiji, nezavisno od stepena evroizacije, potvrđuje da faktor koji presudno determiniše cene nije kurs, nego su to pre svega ponuda i tražnja. Inflacija, koja će u junu biti na nivou od oko četiri odsto međugodišnje, jeste pod kontrolom, nezavisno od kretanja kursa", kazao je on.
Jelašić ukazao da je veoma važno da li ćemo uspeti da smanjimo javni dug, do nekog narednog poremećaja u svetskim finansijama, ili onog koji ćemo sami sebi nametnuti.
On je upozorio da je "sasvim izvesno da će u narednih nekoliko godina obim javnog duga prema bruto domaćem proizvodu biti presudan prilikom određivanja premije rizika i visine marži za pojedinačne zemlje".
Kada je reč o bankarskom sektoru, Jelašić je naglasio da je finansijska stabilnost zagarantovana, bankarski sektor je otporan i na spoljne, i na unutrašnje potrese, čija je verovatnoća dešavanja veoma mala, tako da ne postoji potreba za vanrednim, preventivnim dokapitalizacijama.
Jelašić je ukazao da je dokaz visokog nivoa odgovornosti Vlade Srbije prema ekonomskoj situaciji u državi, činjenica da se ona pravovremeno obratila Međunarodnom monetarnom fondu tako da je taj aranžman potvrđen uspešno okončanom četvrtom revizijom.
"Ne samo da je na taj način Srbija obezbedila jeftine izvore sredstava za finansiranje svog deficita, nego joj je rejting značajno povećan u očima stranih investitora, međunarodnih finansijskih institucija, pa i Evropske unije", rekao je Jelašić.
Srbija, za sada, nije prinuđena da izvore finansiranja svog budžetskog deficita traži na međunarodnom finansijskom tržištu po krajnje nepovoljnim uslovima, konstatovao je Jelašić i skrenuo pažnju da je to tržište, u poslednjih nekoliko nedelja, bukvalno zatvoreno za zemlje našeg regiona, "pa se više ne postavlja ni pitanje visine marži, jer novca jednostavno nema".
Na kraju obraćanja zvanicama, Jelašić je rekao da je, pristupajući inicijativi da se 2010. godina na državnom nivou obeleži kao godina posvećena Đorđu Vajfertu, NBS izdala jubilarnu seriju opticajnog kovanog novca sa njegovim likom na kovanom apoenu od 20 dinara.
"Dozvolite mi, na kraju, da Vam se zahvalim na podršci, savetima, neposrednosti i kritikama tokom poslednjih skoro 10 godina koje sam proveo u Narodnoj banci Srbije. Nije lako otići odavde, jer je ova institucija zaista kao magnet, uključujući i prvoklasne stručnjake i saradnike koje zapošljava", rekao je u svom, verovatno poslednjem obraćanju u svojstvu guvernera Jelašić, koji je, sa skoro sedam godina u dva mandata, posle Vajferta, guverner sa najdužim stažom u istoriji NBS.
(Beta)
"Mada pod prinudom, srpska privreda se ipak restrukturira i privedni rast se očito sve više bazira na izvozu, a mnogo manje na povećanju domaće tražnje, koja je znatno ograničena", ocenio je Jelašić, otvarajući izložbu posvećenu 160. godišnjici rođenja guvernera Narodne banke Đorđa Vajferta, koji je u tri mandata proveo na čelu srpske centralne banke ukupno 26 godina.
Jelašić je naglasio da je NBS i u ovim kriznim vremenima uspela da ostvari svoj osnovni zakonski cilj - da postigne i očuva stabilnost cena i da očuva stabilnost finansijskog sektora.
Jelašić je priznao da je posao oko očuvanja stabilnosti cena bio znatno olakšan zbog delovanja kako spoljnih faktora, tako i zbog toga što je Vlada Srbije, u cilju prilagođavanja, preduzela nekoliko nepopularnih mera, poput zamrzavanja penzija i zarada, smanjenja javne potrošnje.
"Kretanje cena u Srbiji, nezavisno od stepena evroizacije, potvrđuje da faktor koji presudno determiniše cene nije kurs, nego su to pre svega ponuda i tražnja. Inflacija, koja će u junu biti na nivou od oko četiri odsto međugodišnje, jeste pod kontrolom, nezavisno od kretanja kursa", kazao je on.
Jelašić ukazao da je veoma važno da li ćemo uspeti da smanjimo javni dug, do nekog narednog poremećaja u svetskim finansijama, ili onog koji ćemo sami sebi nametnuti.
On je upozorio da je "sasvim izvesno da će u narednih nekoliko godina obim javnog duga prema bruto domaćem proizvodu biti presudan prilikom određivanja premije rizika i visine marži za pojedinačne zemlje".
Kada je reč o bankarskom sektoru, Jelašić je naglasio da je finansijska stabilnost zagarantovana, bankarski sektor je otporan i na spoljne, i na unutrašnje potrese, čija je verovatnoća dešavanja veoma mala, tako da ne postoji potreba za vanrednim, preventivnim dokapitalizacijama.
Jelašić je ukazao da je dokaz visokog nivoa odgovornosti Vlade Srbije prema ekonomskoj situaciji u državi, činjenica da se ona pravovremeno obratila Međunarodnom monetarnom fondu tako da je taj aranžman potvrđen uspešno okončanom četvrtom revizijom.
"Ne samo da je na taj način Srbija obezbedila jeftine izvore sredstava za finansiranje svog deficita, nego joj je rejting značajno povećan u očima stranih investitora, međunarodnih finansijskih institucija, pa i Evropske unije", rekao je Jelašić.
Srbija, za sada, nije prinuđena da izvore finansiranja svog budžetskog deficita traži na međunarodnom finansijskom tržištu po krajnje nepovoljnim uslovima, konstatovao je Jelašić i skrenuo pažnju da je to tržište, u poslednjih nekoliko nedelja, bukvalno zatvoreno za zemlje našeg regiona, "pa se više ne postavlja ni pitanje visine marži, jer novca jednostavno nema".
Na kraju obraćanja zvanicama, Jelašić je rekao da je, pristupajući inicijativi da se 2010. godina na državnom nivou obeleži kao godina posvećena Đorđu Vajfertu, NBS izdala jubilarnu seriju opticajnog kovanog novca sa njegovim likom na kovanom apoenu od 20 dinara.
"Dozvolite mi, na kraju, da Vam se zahvalim na podršci, savetima, neposrednosti i kritikama tokom poslednjih skoro 10 godina koje sam proveo u Narodnoj banci Srbije. Nije lako otići odavde, jer je ova institucija zaista kao magnet, uključujući i prvoklasne stručnjake i saradnike koje zapošljava", rekao je u svom, verovatno poslednjem obraćanju u svojstvu guvernera Jelašić, koji je, sa skoro sedam godina u dva mandata, posle Vajferta, guverner sa najdužim stažom u istoriji NBS.
(Beta)
