Kako je rekao Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije, rate kredita će rasti i u narednih šest meseci.
Građani koji imaju dugoročne kredite sa promenljivom kamatnom stopom, koja uključuje tromesečni euribor, početkom aprila dobili su obaveštenje od svojih banaka o novom iznosu mesečnih obaveza. Vrednost euribora od 31. marta porasla je na 3,03 odsto, pa je samim tim došlo do izvesnog povećanja mesečne rate. Treba li dužnici da imaju glavobolju ili će se situacija sa kamatnim stopama u nekom trenutku stabilizovati objasnio je Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije.
"Inflacija je prisutna u celom svetu, ne samo kod nas. Budući da se mnoge zemlje suočavaju sa tim, povećanje referentnih kamatnih stopa je posledica napora koje čine mnoge centralne banke u suzbijanju inflacije. U ekonomiji postoji pravilo da kada imate visoku inflaciju, jedan od prvih lekova koji se primenjuju jeste povećanje kamatnih stopa. Čitavu deceniju je bila prisutna tendencija smanjivanja kamatnih stopa, a jedno vreme čak i negativnih kamatnih stopa, tako da smo skoro deset godina imali politiku jeftinog novca", objasnio je Erić.
Međutim, prema njegovim rečima, ta politika je definitivno prošla - novac poskupljuje i povećanje kamatnih stopa je upravo posledica činjenice da imamo veću inflaciju i da novac trenutno postaje skuplja roba. "Svakako, povećanje promenljivog dela kamate znači i povećanje mesečne rate. Iznos zavisi od toga koliki je rok otplate, koliki je iznos kredita… Ja sam računao: ako čovek ima kredit od 40.000 evra i rata mu je 300 evra, povećanje od jednog procenta bi značilo povećanje između 20 i 30 evra. Svako povećanje kamatne stope za posledicu ima povećanje rate", istakao je Erić.
Odgovarajući na pitanje šta bi bilo kada bi euribor skočio tri odsto, Erić je naglasio da se takvi nagli, veliki skokovi retko dešavaju, podsećajući da je i Narodna banka Srbije čak 13 puta povećavala referentnu kamatnu stopu. "Centralne banke doziraju i najavljuju, a kasnije banke reaguju na promene koje sprovode centralne banke i onda se menjaju referentne kamatne stope. Ali definitivno već nekoliko meseci imamo trend povećanja kamatnih stopa. Svako ko ima bilo kakav kredit to primećuje", naveo je Erić.
Podsećanja radi, tromesečni euribor je poslednjeg radnog dana prošle godine vredeo 2,132 odsto, sada je 3,175. "To je taj jedan procenat i tih 20-ak evra više kada je reč o mesečnoj rati", dodao je Erić. Kada je reč o šestomesečnom euriboru, Erić je naglasio da što je duži period, to je veća kamatna stopa. "U finansijama postoji čvrsta veza između roka dospeća sa rizikom. Što je duži, to je veći rizik, a što je veći rizik, veća je kamatna stopa", dodao je.
Erić je istakao da u narednih tri do šest meseci ne očekuje smirivanje, već upravo suprotno - dalji blagi rast. "Moj savet svima je da razmisle o prelasku na fiksne kamatne stope. One jesu možda malo veće, ali fiksiraju ratu. Ipak, od slučaja do slučaja zavisi da li će ona biti isplativija od promenljive. Građani treba da se informišu, postoje i kreditni kalkulatori koji u tome mogu da pomognu. Ovo je vreme kada treba analizirati i planirati šta je bolje", naveo je Erić.
Što se tiče onih građana koji tek razmišljaju o uzimanju kredita, Erić je naveo da treba da razmisle da li će kreditne obaveze moći na mesečnom nivou da servisiraju svojim prihodima. I u tom slučaju, treba dobro razmisliti da li je isplativija promenljiva, ili fiksna kamatna stopa.
Da li se sad zadužiti i šta bi savetovao građanima Erić kaže: "Nekad veština donošenja odluka nije samo izabrati najlepšu opciju, već birati manje zlo. Ukoliko bi vam rata kredita bila 500 evra, a stanarina vam raste na 600-700 evra, ja ću uvek reći da kupite stan iako je visoka cena kvadrata i visoka rata. Zašto? Zato što je to ipak vaše i svakog meseca umanjujete dug, a nekretnina ostaje vaša, a kroz plaćanje stanarine vi novac ulivate u tuđ džep", zaključio je.
(MONDO/Nova)
