Najveći problem mladih u Srbiji je kako da nađu prvi posao. Većina radi "na crno".
Najveći problem u zapošljavanju mladih u Srbiji od 25 do 29 godina je pronaći prvi posao, a čak 38 odsto zaposlenih, koji rade bez ugovora, su mladi od 20 do 29 godina, navedeno je u izveštaju "Zapošljavanje mladih i migracije u Srbiji 2010", koji su predstavili organizacija Građanske inicijative i Privredna komora Srbije (PKS).
Mladi češće rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji, rekla je Aleksandra Vladisavljević konsultant kuće XaoSolution predstavljajući izveštaj, čiji cilj je da pruži podršku institucijama u sprovođenju politike i mera za povećanje zaposlenosti omladine.
Kada se pogleda prvo zaposlenje i status mladih, zaključuje se da ih ne vezuje mnogo za društvo, jer ne mogu da započnu život i karijeru, da bi mogli da daju svoj doprinos, pa ne čudi da prema stastistikama većina njih želi da napusti zemlju, ocenila je Vladisavljević.
Prema njenoj oceni, osnovna prepreka u kreiranju politike za mlade je što oni u Srbiji nisu viđeni kao resurs, već kao problem.
Izveštaj je rezultat istraživanja sprovedenog u aprilu i maju, pod pokroviteljstvom UNDP, UNICEF, Međunarodne organizacije rada i Međunarodne organizacije za migracije i projekta "Zagovaranje civilnog društva za odgovornu vladu, koji finansira Vlada Norveške.
Istraživanje je pokazalo da su ključne prepreke za sprovođenje politike zapošljavanja u Srbiji slabi kapaciteti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Takođe, analiza ukazuje da ne postoji dobar sistem praćenja deficitarnih radnih mesta na tržištu rada.
Održivi rezultati mogući su kroz stvaranje povoljne poslovne klime i razvoj privatnog sektora, rekla je Vladisavljević.
Međutim, dodala je ona, sektor malih i srednih preduzeća u Srbiji nedovoljno ulaže u edukaciju zaposlenih i nerado zapošljavaju mlade bez iskustva, tako da su oni spremni da rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji.
U Srbiji je započinjanje biznisa većinom iz nužde, a ne zbog prilike na tržištu, istakla je Vladisavljević, pa zato, kako je ocenila, male firme brzo propadaju.
U pogledu preporuka iz izveštaja za reformu obrazovnog sistema Srbije, navedeno je da je problem što stečeno znanje mladih nije prilagođeno potrebama tržišta.
Predstavnica PKS Biljana Dimitrijević je istakla da je izveštaj identifikovao probleme u zapošljavanju mladih, među kojima su najveći niska obrazovanost i odliv mozgova i da će biti upućen institucijama, vladinim i nevladinim, kako bi ih uzeli u obzir pri donošenju odluka.
Ako je cilj Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, moramo ispratiti Strategiju zapošljavanja 2020, kojom je EU kao prioritet u narednih 10 godina postavila podizanje ljudskog resursa, pri čemu je njen ključni zadatak pametan rast, odnosno ekonomija zasnovana na znanju, navela je Dimitrijević.
U zaključku izveštaja Građanskih inicijativa i PKS preporučene su oblasti aktivnosti državnih institucija i nevladinog sektora na rešavanju nezaposlenosti mladih, koje bi trebalo da počnu na jesen.
(Fonet)
Mladi češće rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji, rekla je Aleksandra Vladisavljević konsultant kuće XaoSolution predstavljajući izveštaj, čiji cilj je da pruži podršku institucijama u sprovođenju politike i mera za povećanje zaposlenosti omladine.
Kada se pogleda prvo zaposlenje i status mladih, zaključuje se da ih ne vezuje mnogo za društvo, jer ne mogu da započnu život i karijeru, da bi mogli da daju svoj doprinos, pa ne čudi da prema stastistikama većina njih želi da napusti zemlju, ocenila je Vladisavljević.
Prema njenoj oceni, osnovna prepreka u kreiranju politike za mlade je što oni u Srbiji nisu viđeni kao resurs, već kao problem.
Izveštaj je rezultat istraživanja sprovedenog u aprilu i maju, pod pokroviteljstvom UNDP, UNICEF, Međunarodne organizacije rada i Međunarodne organizacije za migracije i projekta "Zagovaranje civilnog društva za odgovornu vladu, koji finansira Vlada Norveške.
Istraživanje je pokazalo da su ključne prepreke za sprovođenje politike zapošljavanja u Srbiji slabi kapaciteti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Takođe, analiza ukazuje da ne postoji dobar sistem praćenja deficitarnih radnih mesta na tržištu rada.
Održivi rezultati mogući su kroz stvaranje povoljne poslovne klime i razvoj privatnog sektora, rekla je Vladisavljević.
Međutim, dodala je ona, sektor malih i srednih preduzeća u Srbiji nedovoljno ulaže u edukaciju zaposlenih i nerado zapošljavaju mlade bez iskustva, tako da su oni spremni da rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji.
U Srbiji je započinjanje biznisa većinom iz nužde, a ne zbog prilike na tržištu, istakla je Vladisavljević, pa zato, kako je ocenila, male firme brzo propadaju.
U pogledu preporuka iz izveštaja za reformu obrazovnog sistema Srbije, navedeno je da je problem što stečeno znanje mladih nije prilagođeno potrebama tržišta.
Predstavnica PKS Biljana Dimitrijević je istakla da je izveštaj identifikovao probleme u zapošljavanju mladih, među kojima su najveći niska obrazovanost i odliv mozgova i da će biti upućen institucijama, vladinim i nevladinim, kako bi ih uzeli u obzir pri donošenju odluka.
Ako je cilj Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, moramo ispratiti Strategiju zapošljavanja 2020, kojom je EU kao prioritet u narednih 10 godina postavila podizanje ljudskog resursa, pri čemu je njen ključni zadatak pametan rast, odnosno ekonomija zasnovana na znanju, navela je Dimitrijević.
U zaključku izveštaja Građanskih inicijativa i PKS preporučene su oblasti aktivnosti državnih institucija i nevladinog sektora na rešavanju nezaposlenosti mladih, koje bi trebalo da počnu na jesen.
(Fonet)
