Trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije može se očekivati početkom septembra, a osnovni preduslov je da se ta kompanija blagovremeno pojavi na listingu berze.
Treba da se obavi i niz tehničko-pripremnih radnji od strane državnih organa, izjavio je danas Tanjugu direktor Centra za podršku privatizacije pri Agenciji za privatizaciju Boris Majstorović.
"Ceo proces podele i prodaje besplatnih akcija zamišljen je da bude što je moguće jednostavniji za građane. Za prijavljivanje je bilo potrebno poneti sa sobom samo ličnu kartu i karticu tekućeg računa. Za prodaju je proces pođednako jednostavan i što je najvažnije - potpuno besplatan", rekao je Majstorović.
Kako je objasnio, građani dolaze na šalter jedne od 1.443 pošte u Srbiji, samo sa ličnom kartom. Na licu mesta odlučuju koliko će akcija prodati i po kojoj ceni.
Nakon toga, čekaju da vide da li će njihov nalog biti realizovan, a sama provera da li je nalog realizovan biće omogućen na više načina - besplatnim pozivom, SMS porukom, na internetu, ili ličnim odlaskom u poštu u kojoj je izdat nalog.
Majstorović je podsetio da je u ovaj postupak uključen veliki broj institucija od Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Komisije za hartije od vrednosti do Centralnog registra hartija od vrednosti, Pošta Srbije, Poštanske štedionice.
"Svi intenzivno radimo kako bi ceo postupak bio što jednostavniji za sve građane Srbije. Akcionim planom Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju predviđeno je rešavanje niza tehnickih pitanja", rekao je on.
"U ovom trenutku, aktuelne su aktivnosti na prilagođavanju softvera u cilju ispostavljanja vise desetina hiljada prodajnih naloga u sistem za trgovanje berze, obuka sluzbenika Pošte za prijem naloga za prodaju i medijska kampanja kojom bi pojasnili građanima šta su akcije i šta može da se radi sa njima", dodao je Majstorović.
U NIS-u su nedavno izjavili da je ta kompanija ispunila sve obaveze u vezi sa pripremom kompanije za izlazak na Beogradsku berzu i da se trenutno očekuje odluka Centralnog registra, posle koje će NIS odmah podneti zahtev Beogradskoj berzi za prijem akcija na Listing A.
Iako je najavljeno da će akcijama NIS-a moći da se trguje početkom avgusta, očigledno je da je taj rok je pomeren zbog niza tehničko-pripremnih radnji koje treba da se obave.
Inače, kada je u pitanju prodaja akcija NIS-a, savet berzanskih stručnjaka građanima je da sačekaju sa odlukom o njihovoj prodaji.
"Nepisano" pravilo berzanskog trgovanja je da je potrebno da prođe nekoliko meseci od početka trgovanja akcijama određenog preduzeća da bi se "iskristalisala" tržišna cena, a na osnovu ponude i tražnje za njegovim akcijama.
Postoji velika verovatnoća da se u prvim danima trgovanja, zbog velike besparice, pojavi veliki broj naloga za prodaju, prvenstveno datih od građana sa niskim životnim standardom, a da se sa druge strane pojavi manja tražnja, jer investitori još "ispipavaju" teren, što će imati za posledicu veću ponudu i zadržavanje cene na istom nivou, ili čak i pad cene pojedinačne akcije NIS-a.
Na berzi bi, inače, moglo da se trguje s 19,08 odsto akcija malih akcionara koliko zajedno imaju građani (15 odsto) i bivši i sadašnji zaposleni (4,09 procenata).
Većinski vlasnik NIS-a - ruski "Gaspromnjeft" poseduje 51 odsto, a država Srbija 29,92 odsto akcija.
Mali akcionari su dobili po pet akcija čija je nominalna vrednost 500 dinara, odnosno isto onoliko koliko su i Rusi platili za pojedinačnu akciju većinskog paketa.
(Tanjug)
"Ceo proces podele i prodaje besplatnih akcija zamišljen je da bude što je moguće jednostavniji za građane. Za prijavljivanje je bilo potrebno poneti sa sobom samo ličnu kartu i karticu tekućeg računa. Za prodaju je proces pođednako jednostavan i što je najvažnije - potpuno besplatan", rekao je Majstorović.
Kako je objasnio, građani dolaze na šalter jedne od 1.443 pošte u Srbiji, samo sa ličnom kartom. Na licu mesta odlučuju koliko će akcija prodati i po kojoj ceni.
Nakon toga, čekaju da vide da li će njihov nalog biti realizovan, a sama provera da li je nalog realizovan biće omogućen na više načina - besplatnim pozivom, SMS porukom, na internetu, ili ličnim odlaskom u poštu u kojoj je izdat nalog.
Majstorović je podsetio da je u ovaj postupak uključen veliki broj institucija od Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Komisije za hartije od vrednosti do Centralnog registra hartija od vrednosti, Pošta Srbije, Poštanske štedionice.
"Svi intenzivno radimo kako bi ceo postupak bio što jednostavniji za sve građane Srbije. Akcionim planom Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju predviđeno je rešavanje niza tehnickih pitanja", rekao je on.
"U ovom trenutku, aktuelne su aktivnosti na prilagođavanju softvera u cilju ispostavljanja vise desetina hiljada prodajnih naloga u sistem za trgovanje berze, obuka sluzbenika Pošte za prijem naloga za prodaju i medijska kampanja kojom bi pojasnili građanima šta su akcije i šta može da se radi sa njima", dodao je Majstorović.
U NIS-u su nedavno izjavili da je ta kompanija ispunila sve obaveze u vezi sa pripremom kompanije za izlazak na Beogradsku berzu i da se trenutno očekuje odluka Centralnog registra, posle koje će NIS odmah podneti zahtev Beogradskoj berzi za prijem akcija na Listing A.
Iako je najavljeno da će akcijama NIS-a moći da se trguje početkom avgusta, očigledno je da je taj rok je pomeren zbog niza tehničko-pripremnih radnji koje treba da se obave.
Inače, kada je u pitanju prodaja akcija NIS-a, savet berzanskih stručnjaka građanima je da sačekaju sa odlukom o njihovoj prodaji.
"Nepisano" pravilo berzanskog trgovanja je da je potrebno da prođe nekoliko meseci od početka trgovanja akcijama određenog preduzeća da bi se "iskristalisala" tržišna cena, a na osnovu ponude i tražnje za njegovim akcijama.
Postoji velika verovatnoća da se u prvim danima trgovanja, zbog velike besparice, pojavi veliki broj naloga za prodaju, prvenstveno datih od građana sa niskim životnim standardom, a da se sa druge strane pojavi manja tražnja, jer investitori još "ispipavaju" teren, što će imati za posledicu veću ponudu i zadržavanje cene na istom nivou, ili čak i pad cene pojedinačne akcije NIS-a.
Na berzi bi, inače, moglo da se trguje s 19,08 odsto akcija malih akcionara koliko zajedno imaju građani (15 odsto) i bivši i sadašnji zaposleni (4,09 procenata).
Većinski vlasnik NIS-a - ruski "Gaspromnjeft" poseduje 51 odsto, a država Srbija 29,92 odsto akcija.
Mali akcionari su dobili po pet akcija čija je nominalna vrednost 500 dinara, odnosno isto onoliko koliko su i Rusi platili za pojedinačnu akciju većinskog paketa.
(Tanjug)
