Beogradska PKB mogla bi da otvori sopstvenu mlekaru ako Imlek (Salford) ne bude prihvatio da mleko otkupljuje po7,7 odsto višoj ceni.
Kako je najavio generalni direktor Poljoprivrdne korporacije Beograd, Milan Veljović, PKB je poslao novi ugovor Imleku u kojem je zatražio da se otkupna cena mleka poveća sa 0,26 na 0,28 evra po litru, kolika je otkupna cena i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Ugovorom koji je poslat Imleku pre sedam dana preciziran je i mehanizam korigovanja otkupne cene mleka, u slučaju promene uslova poslovanja na tržištu, naveo je on.
"Ukoliko Imlek ne prihvati ono što smo predložili, PKB ima podršku gradonačelnika da uđe u investiciju otvaranja sopstvene mlekare", istakao je Veljović i dodao da PKB još nije dobio zvaničan odgovor od Imleka na predlog ugovora koji je prosleđen toj mlekari.
Prema Veljovićevim rečima, pregovori sa Imlekom o povećanju otkupne cene mleka počeli su još krajem maja, kada je Grad Beograd preuzeo PKB.
Taj kombinat Imleku dnevno u proseku isporuči 172.000 litara mleka.
Veljović je u izjavi potvrdio informaciju koju su predstavnici Imleka dali o državnim subvencijama proizvođačima mleka, navodeći da one u BiH i Crnoj Gori iznose 11 evrocenti, a u Hrvatskoj 12 evrocenti.
"U Srbiji država daje subvenciju od 1,5 dinar, odnosno 1,4 evrocenta, ali ne za svo mleko koje PKB proizvede nego samo za tri miliona litara po kvartalu", naveo je Veljović.
Dodao je da PKB kvartalno proizvodi više od 15 miliona litara, što znači da je "realna subvencija koju PKB dobija po litri isporučenog mleka manja od 0,25 evrocenti, što je skoro 50 puta manje nego što dobijaju proizvođači mleka u malopre pomenutim zemljama".
Veljović je izrazio uverenje da će u razgovorima sa predstavnicim Ministarstva poljoprivrede naći način da se pomogne proizvođačima mleka, a da taj modalitet bude zasnovan na iskustvima susednih zemalja i na realnim ekonomskim mogućnostima Srbije.
Proteklih dana, mediji u Srbiji izveštavali su o nestašici mleka, navodeći da je u pojedinim prodavnicama posle podne bilo teško naći sveže mleko i jogurt.
Predstavnici kompanije Imlek su zatim rekli da se sve mlekare na tržištu suočavaju sa manjkom sirovog mleka i otežanom isporukom mlečnih proizvoda. Oni su za to krivili agrarnu politiku, koja ne nudi veće subvencije proizvođačima.
Ugovorom koji je poslat Imleku pre sedam dana preciziran je i mehanizam korigovanja otkupne cene mleka, u slučaju promene uslova poslovanja na tržištu, naveo je on.
"Ukoliko Imlek ne prihvati ono što smo predložili, PKB ima podršku gradonačelnika da uđe u investiciju otvaranja sopstvene mlekare", istakao je Veljović i dodao da PKB još nije dobio zvaničan odgovor od Imleka na predlog ugovora koji je prosleđen toj mlekari.
Prema Veljovićevim rečima, pregovori sa Imlekom o povećanju otkupne cene mleka počeli su još krajem maja, kada je Grad Beograd preuzeo PKB.
Taj kombinat Imleku dnevno u proseku isporuči 172.000 litara mleka.
Veljović je u izjavi potvrdio informaciju koju su predstavnici Imleka dali o državnim subvencijama proizvođačima mleka, navodeći da one u BiH i Crnoj Gori iznose 11 evrocenti, a u Hrvatskoj 12 evrocenti.
"U Srbiji država daje subvenciju od 1,5 dinar, odnosno 1,4 evrocenta, ali ne za svo mleko koje PKB proizvede nego samo za tri miliona litara po kvartalu", naveo je Veljović.
Dodao je da PKB kvartalno proizvodi više od 15 miliona litara, što znači da je "realna subvencija koju PKB dobija po litri isporučenog mleka manja od 0,25 evrocenti, što je skoro 50 puta manje nego što dobijaju proizvođači mleka u malopre pomenutim zemljama".
Veljović je izrazio uverenje da će u razgovorima sa predstavnicim Ministarstva poljoprivrede naći način da se pomogne proizvođačima mleka, a da taj modalitet bude zasnovan na iskustvima susednih zemalja i na realnim ekonomskim mogućnostima Srbije.
Proteklih dana, mediji u Srbiji izveštavali su o nestašici mleka, navodeći da je u pojedinim prodavnicama posle podne bilo teško naći sveže mleko i jogurt.
Predstavnici kompanije Imlek su zatim rekli da se sve mlekare na tržištu suočavaju sa manjkom sirovog mleka i otežanom isporukom mlečnih proizvoda. Oni su za to krivili agrarnu politiku, koja ne nudi veće subvencije proizvođačima.
