Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu izjavio je danas da je manjak u državnoj kasi Srbije veliki i da neće biti lako da se finansira.
"Generalno nije loša ideja za razumno i skromno povećanje plata i penzija, koje se može opravdati većom produktivnošću i ekonomskim rastom. Međutim, za sada MMF u Srbiji ne vidi takav rast privrede koji može opravdati takvo povećanje", rekao je Bogdan Lisovolik za TV B92.
Na pitanje da li je Srbija izašla iz krize, on je odgovorio da bi bio oprezan sa takvom izjavom.
"Već smo videli izvesno poboljšanje, ali smo takođe videli da je ovo poboljšanje na sezonskom nivou praktično utihnulo. Ti parametri se nisu 'srozali, ima i pozitivnih delova cele slike. Na primer, vidimo da ima pomaka u povećanju izvoza. S druge strane, baš zbog toga što je izvoz generalno mali to nije dovoljno. Tako da za ovu godinu ostajemo pri stavu da će rast privrede iznositi 1,5 odsto. Ali to za Srbiju nije dovoljno, potrebno je najmanje tri procenta", rekao je Lisovolik.
On je najavio da će u pregovorima Vlade Srbije i MMF-a središte biti zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji će, “pod uslovom da se dobro primeni, omogućiti Srbiji da fukcioniše dobro i bez pomoći MMF-a".
“Mi želimo da Vlada Srbije pristane na nezavisnu procenu, koju može uraditi, na primer, neka agencija, o tome koliko će stvarno koštati programi vlade. Ne treba da se zavaravate, nemoguće je samo da trošite više, uvek se moraju naći stredstva kojima će se ta potrošnja finansirati”, poručio je on.
Lisovolik je dodao da, ako su Srbiji potrebni veći javni rashodi, to bi trebalo da bude u investicije, a ne tekuće rashode.
“Za sada nismo u mogućnosti da iznesemo čvrst stav o subvencionisanim kreditima. Kako se Srbija bude oporavljala smanjivaće se potreba za državnim subvencijama”, rekao je on, izrazivši nadu da će MMF i Vlada Srbije “postići dogovor o vremenskom okviru za ukidanje državnih subvencija”.
(Tanjug)
Na pitanje da li je Srbija izašla iz krize, on je odgovorio da bi bio oprezan sa takvom izjavom.
"Već smo videli izvesno poboljšanje, ali smo takođe videli da je ovo poboljšanje na sezonskom nivou praktično utihnulo. Ti parametri se nisu 'srozali, ima i pozitivnih delova cele slike. Na primer, vidimo da ima pomaka u povećanju izvoza. S druge strane, baš zbog toga što je izvoz generalno mali to nije dovoljno. Tako da za ovu godinu ostajemo pri stavu da će rast privrede iznositi 1,5 odsto. Ali to za Srbiju nije dovoljno, potrebno je najmanje tri procenta", rekao je Lisovolik.
On je najavio da će u pregovorima Vlade Srbije i MMF-a središte biti zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji će, “pod uslovom da se dobro primeni, omogućiti Srbiji da fukcioniše dobro i bez pomoći MMF-a".
“Mi želimo da Vlada Srbije pristane na nezavisnu procenu, koju može uraditi, na primer, neka agencija, o tome koliko će stvarno koštati programi vlade. Ne treba da se zavaravate, nemoguće je samo da trošite više, uvek se moraju naći stredstva kojima će se ta potrošnja finansirati”, poručio je on.
Lisovolik je dodao da, ako su Srbiji potrebni veći javni rashodi, to bi trebalo da bude u investicije, a ne tekuće rashode.
“Za sada nismo u mogućnosti da iznesemo čvrst stav o subvencionisanim kreditima. Kako se Srbija bude oporavljala smanjivaće se potreba za državnim subvencijama”, rekao je on, izrazivši nadu da će MMF i Vlada Srbije “postići dogovor o vremenskom okviru za ukidanje državnih subvencija”.
(Tanjug)
