Očekuje se da će međugodišnja inflacija u Srbiji u julu dostići pet odsto, a u periodu jul - septembar očekuje se rast cena od oko 0,5 procenata.
Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković je na predstavljanju avgustovskog Izveštaja o inflaciji, istakao da se rast inflacije u trećem tromesečju očekuje po osnovu blagog povećanja cena koje se slobodno formiraju, rasta cena hrane i prenosa efekata slabljenja dinara na cene, kao i zbog rasta regulisanih cena.
Viceguverner je naglasio da će se cene pod kontrolom države kretati nešto iznad planiranog okvira, koji za ovu godinu iznosi devet plus minus dva odsto. Centralna banka procenjuje da će rast regulisanih cena u ovoj godini biti 11,5 odsto.
Međugodišnja inflacija je tokom drugog tromesečja bila u padu i u junu se, šesti mesec za redom, kretala ispod donje granice cilja, koji je za ovu godinu šest odsto plus minus dva procenta, naveo je viceguverner.
Prema njegovim rečima, očekuje se da će se u trećem tromesečju inflacija vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, dok bi maksimum mogla da dostigne sredinom naredne godine, posle čega bi se postepeno približila inflacionom cilju koji je za kraj 2011. godine 4,5 odsto plus minus 1,5 procenat.
Ključni rizici za ostvarenje projektovane inflacije su kretanje cena hrane, prenosni efekat kursa na cene, kretanje premije rizika, prevremeni rast zarada u javnom sektoru i (mala) brzina oporavka evropske privrede, naveo je Marković.
Očekivani pad cena poljoprivrednih proizvoda u junu i julu je izostao kao posledica loših vremenskih prilika i smanjenog poljoprivrednog roda, a dalje kretanje cena zavisiće od roda kasnih kultura kao što su kukuruz, suncokret i šećerna repa,
ukazao je Marković.
Da bi sprečila prelivanje cena poljoprivrednih proizvoda na ostale cene i inflatorna očekivanja, NBS je reagovala povećanjem referentne kamatne stope sa osam na 8,5 odsto, objasnio je on.
Ukoliko inflatorni pritisci budu ubrzano jačali, ne isključuje se mogućnost daljeg povećanja referentne kamatne stope u narednom periodu, što će u velikoj meri zavisiti od daljeg kretanja poljoprivrednih cena, kao i kretanja premije rizika, naveo je Marković.
(Tanjug)
Viceguverner je naglasio da će se cene pod kontrolom države kretati nešto iznad planiranog okvira, koji za ovu godinu iznosi devet plus minus dva odsto. Centralna banka procenjuje da će rast regulisanih cena u ovoj godini biti 11,5 odsto.
Međugodišnja inflacija je tokom drugog tromesečja bila u padu i u junu se, šesti mesec za redom, kretala ispod donje granice cilja, koji je za ovu godinu šest odsto plus minus dva procenta, naveo je viceguverner.
Prema njegovim rečima, očekuje se da će se u trećem tromesečju inflacija vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, dok bi maksimum mogla da dostigne sredinom naredne godine, posle čega bi se postepeno približila inflacionom cilju koji je za kraj 2011. godine 4,5 odsto plus minus 1,5 procenat.
Ključni rizici za ostvarenje projektovane inflacije su kretanje cena hrane, prenosni efekat kursa na cene, kretanje premije rizika, prevremeni rast zarada u javnom sektoru i (mala) brzina oporavka evropske privrede, naveo je Marković.
Očekivani pad cena poljoprivrednih proizvoda u junu i julu je izostao kao posledica loših vremenskih prilika i smanjenog poljoprivrednog roda, a dalje kretanje cena zavisiće od roda kasnih kultura kao što su kukuruz, suncokret i šećerna repa,
ukazao je Marković.
Da bi sprečila prelivanje cena poljoprivrednih proizvoda na ostale cene i inflatorna očekivanja, NBS je reagovala povećanjem referentne kamatne stope sa osam na 8,5 odsto, objasnio je on.
Ukoliko inflatorni pritisci budu ubrzano jačali, ne isključuje se mogućnost daljeg povećanja referentne kamatne stope u narednom periodu, što će u velikoj meri zavisiti od daljeg kretanja poljoprivrednih cena, kao i kretanja premije rizika, naveo je Marković.
(Tanjug)
