Slovenija će po svemu sudeći morati da zapošljava medicinsko osoblje iz inostranstva, a među njima bi mogli da se nađu i anesteziolozi iz Srbije, piše slovenačka štampa.
U Sloveniji je zbog nedostatka lekara ponovo aktuelna ideja o dovođenju stručnjaka iz inostranstva, što bi doprinelo da se smanje liste čekanja i da pacijenti dobiju pravovremenu i odgovarajuću medicinsku uslugu.
I pored poziva da se poveća upis studenata na Medicinski fakultet i čak i sa očekivanim prilivom novoškolovanog medicinskog osoblja, u Sloveniji taj problem decenijama neće moći da bude rešen, pišu slovenački listovi i ističu dobar kvalitet kadrova Medicinskog fakulteta u Beogradu i Zagrebu.
Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije smatra da bi se nedostatak anesteziologa u Sloveniji odmah mogao rešiti, ako bi u toj zemlji počelo da radi oko 50 anesteziologa iz Srbije, za čiji početak rada ključne prepreke predstavljaju strogi uslovi slovenačkih medicinskih asocijacija.
Oni takođe tvrde da bi se boljom organizaciojom rada i odobravanjem prekovremenog rada za više afirmisanih ruskih stručnjaka mogli izbeći dramatični problemi u slovenačkom zdravstvenom sistemu.
Slovenački sindikat lekara (FIDES), međutim, smatra da slovenačka zdravstvena zaštita, za razliku od drugih evropskih zemalja, nije u potrazi za novim lekarima iz evropskih zemalja i ukazuje na probleme koji mogu biti prouzrokovani kada je u pitanju dobijanje odgovarajući dozvola za rad stranih lekara.
Lekarske komore Slovenije, ipak već odavno pokušavaju da eliminišu dugotrajne procedure za dolazak stranih lekara, ali bez određenih kriterijuma za smanjenje nivoa njihovog znanja.
Udruženje zdravstvenih ustanova Slovenije zatražilo je smanjenje trajanja specijalizacije, kao i da te specijalizacije budu prilagođene realnim potrebama.
Slovenačka udruženja obolelih od raka i leukemije izrazila su duboku zabrinutost zbog nedovoljnog broja zdravstvenih stručnjaka u toj zemlji, kao i bojazan da se slovenački zdravstveni sistem zbog toga ne nađe pred kolapsom.
Pacijenti strahuju da neće dobiti blagovremeno i odgovarajuće lečenje i da će se produžiti period čekanja za dobijanje odgovarajuće medicinske usluge.
Oni predlažu slovenačkoj vladi da usvoji integrisan pristup rešavanju zdravstvene zaštite, dok građanska udruženja apeluju da predstavnici vlade i zdravstveni radnici, kroz zajednički dijalog, definišu slovenačku zdravstvenu politiku u koju će građani imati poverenja.
(Tanjug)
I pored poziva da se poveća upis studenata na Medicinski fakultet i čak i sa očekivanim prilivom novoškolovanog medicinskog osoblja, u Sloveniji taj problem decenijama neće moći da bude rešen, pišu slovenački listovi i ističu dobar kvalitet kadrova Medicinskog fakulteta u Beogradu i Zagrebu.
Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije smatra da bi se nedostatak anesteziologa u Sloveniji odmah mogao rešiti, ako bi u toj zemlji počelo da radi oko 50 anesteziologa iz Srbije, za čiji početak rada ključne prepreke predstavljaju strogi uslovi slovenačkih medicinskih asocijacija.
Oni takođe tvrde da bi se boljom organizaciojom rada i odobravanjem prekovremenog rada za više afirmisanih ruskih stručnjaka mogli izbeći dramatični problemi u slovenačkom zdravstvenom sistemu.
Slovenački sindikat lekara (FIDES), međutim, smatra da slovenačka zdravstvena zaštita, za razliku od drugih evropskih zemalja, nije u potrazi za novim lekarima iz evropskih zemalja i ukazuje na probleme koji mogu biti prouzrokovani kada je u pitanju dobijanje odgovarajući dozvola za rad stranih lekara.
Lekarske komore Slovenije, ipak već odavno pokušavaju da eliminišu dugotrajne procedure za dolazak stranih lekara, ali bez određenih kriterijuma za smanjenje nivoa njihovog znanja.
Udruženje zdravstvenih ustanova Slovenije zatražilo je smanjenje trajanja specijalizacije, kao i da te specijalizacije budu prilagođene realnim potrebama.
Slovenačka udruženja obolelih od raka i leukemije izrazila su duboku zabrinutost zbog nedovoljnog broja zdravstvenih stručnjaka u toj zemlji, kao i bojazan da se slovenački zdravstveni sistem zbog toga ne nađe pred kolapsom.
Pacijenti strahuju da neće dobiti blagovremeno i odgovarajuće lečenje i da će se produžiti period čekanja za dobijanje odgovarajuće medicinske usluge.
Oni predlažu slovenačkoj vladi da usvoji integrisan pristup rešavanju zdravstvene zaštite, dok građanska udruženja apeluju da predstavnici vlade i zdravstveni radnici, kroz zajednički dijalog, definišu slovenačku zdravstvenu politiku u koju će građani imati poverenja.
(Tanjug)
