Građani ovog leta preterali sa prekoračenjima na tekućim računima. Odobreni limit prekoračen čak za 31,6 milijardi dinara
Ovo leto definitivno je ispraznilo novčanike, pa građani sa tekućim računima sve više ulaze u dozvoljeni i nedozvoljeni minus, iako su kamate paprene, kako za uredne u otplati, tako i za one koji su manji odgovorni, pišu "Novosti".
Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa u Srbiji otvorene tekuće račune ima 4,2 miliona građana koji koriste 31,6 milijardi dinara dozvoljenog minusa.
Oko 226.000 tekućih računa ima registrovan nedozvoljeni minus ili oko 9,8 odsto građana koji koriste pozajmice nalaze se u "crvenom". To je ujedno i najveće kašnjenje građana u otplati bankarskih usluga.
Od kada je Narodna banka Srbije dozvolila bankama da pozajmice po tekućem računu ne tretiraju kao opterećenje plate sa pet odsto, znatno je poraslo korišćenje ove usluge. Sada u Srbiji gotovo svaki drugi zaposleni ili penzioner koristi dozvoljeni minus.
Mesečno korišćenje ove pozajmice banke naplaćuju od 2,2 do 3 odsto, a ako se prekorači odobreni limit kamate su dvostruko veće. Uz to, bankarski "taksimetar" čekanje u otplati "crvenog" minusa kuca svakodnevno.
Tako na primer, ako neko koristi pozajmicu od 40.000 dinara, uz redovnu kamatu od 2,5 odsto mesečno, i ako je tokom cele godine u dozvoljenom minusu, ukupna kamata posle 12 meseci iznosi 12.000 dinara. Nakon isteka potpisanog ugovora sa bankom o korišćenju pozajmice, klijent mora na tekućem računu da podmiri pun iznos odobrenog limita kako bi i u narednoj godini mogao da nastavi korišćenje pozajmice.
"Dozvoljeni minus odobravamo klijentima koji kod nas imaju tekuće račune u visini jedne plate ili penzije i može se koristiti godinu dana", kažu u Sosijete ženeral banci.
Ukoliko građanin uđe u nedozvoljeni minus, odnosno prekorači odobrenu pozajmicu, banka mu automatski, kada mu legnu primanja, skida dug i zaračunava zateznu kamatu.
Pojedine banke imaju i dodatne kazne za svoje neuredne klijente. Tako, na primer, ako su u nedozvoljenom minusu duže od 60 dana i registruje ih Kreditni biro, ovu uslugu, kao i bilo koji drugi kredit, klijenti ne mogu da koriste u narednih godinu dana.
Inače, banke svoje klijente proveravaju na svaka tri meseca, odnosno utvrđuju da li su primanja možda manja od odobrenog limita pozajmice.
Ukoliko je nekom klijentu smanjena zarada, automatski se umanjuje i iznos dozvoljenog minusa, iako je ugovor potpisan na godinu dana.
Klijent se o tome obaveštava pismeno, a vrlo često i SMS porukom. A, ukoliko porastu primanja, banka sama ne podiže visinu pozajmice, nego klijent mora da podnese novi zahtev.
U tom slučaju, potrebna je celokupna dokumentacija kao da prvi put podnosi zahtev za dozvoljeni minus. Neophodno je da priloži sve potvrde: o zaposlenju, primanjima u poslednja tri meseca do izveštaja iz Kreditnog biroa.
Retko ko da vodi računa koliko ga to košta, jer mu se čini kada banka mesečno ili tromesečno naplaćuje svoju kamatu da mu se mnogo ne odbija od plate.
Banke najčešće građanima koji koriste tekuće račune nude i razne "pakete" usluga, za šta se plaća od 300 do 700 dinara mesečno.
Obično održavanje tekućeg računa košta od 85 do 150 dinara, ali ukoliko građanin želi da kretanje novca na svom tekućem računu prati putem elektronskog bankarstva ili SMS usluga, kao i da otvori trajni nalog, onda to mora i malo više da plati.
Ukoliko se odluči za najjeftiniji paket račun, godišnje će za ovu uslugu morati da izdvoji 3.600 dinara, pišu "Novosti".
(MONDO)
Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa u Srbiji otvorene tekuće račune ima 4,2 miliona građana koji koriste 31,6 milijardi dinara dozvoljenog minusa.
Oko 226.000 tekućih računa ima registrovan nedozvoljeni minus ili oko 9,8 odsto građana koji koriste pozajmice nalaze se u "crvenom". To je ujedno i najveće kašnjenje građana u otplati bankarskih usluga.
Od kada je Narodna banka Srbije dozvolila bankama da pozajmice po tekućem računu ne tretiraju kao opterećenje plate sa pet odsto, znatno je poraslo korišćenje ove usluge. Sada u Srbiji gotovo svaki drugi zaposleni ili penzioner koristi dozvoljeni minus.
Mesečno korišćenje ove pozajmice banke naplaćuju od 2,2 do 3 odsto, a ako se prekorači odobreni limit kamate su dvostruko veće. Uz to, bankarski "taksimetar" čekanje u otplati "crvenog" minusa kuca svakodnevno.
Tako na primer, ako neko koristi pozajmicu od 40.000 dinara, uz redovnu kamatu od 2,5 odsto mesečno, i ako je tokom cele godine u dozvoljenom minusu, ukupna kamata posle 12 meseci iznosi 12.000 dinara. Nakon isteka potpisanog ugovora sa bankom o korišćenju pozajmice, klijent mora na tekućem računu da podmiri pun iznos odobrenog limita kako bi i u narednoj godini mogao da nastavi korišćenje pozajmice.
"Dozvoljeni minus odobravamo klijentima koji kod nas imaju tekuće račune u visini jedne plate ili penzije i može se koristiti godinu dana", kažu u Sosijete ženeral banci.
Ukoliko građanin uđe u nedozvoljeni minus, odnosno prekorači odobrenu pozajmicu, banka mu automatski, kada mu legnu primanja, skida dug i zaračunava zateznu kamatu.
Pojedine banke imaju i dodatne kazne za svoje neuredne klijente. Tako, na primer, ako su u nedozvoljenom minusu duže od 60 dana i registruje ih Kreditni biro, ovu uslugu, kao i bilo koji drugi kredit, klijenti ne mogu da koriste u narednih godinu dana.
Inače, banke svoje klijente proveravaju na svaka tri meseca, odnosno utvrđuju da li su primanja možda manja od odobrenog limita pozajmice.
Ukoliko je nekom klijentu smanjena zarada, automatski se umanjuje i iznos dozvoljenog minusa, iako je ugovor potpisan na godinu dana.
Klijent se o tome obaveštava pismeno, a vrlo često i SMS porukom. A, ukoliko porastu primanja, banka sama ne podiže visinu pozajmice, nego klijent mora da podnese novi zahtev.
U tom slučaju, potrebna je celokupna dokumentacija kao da prvi put podnosi zahtev za dozvoljeni minus. Neophodno je da priloži sve potvrde: o zaposlenju, primanjima u poslednja tri meseca do izveštaja iz Kreditnog biroa.
Retko ko da vodi računa koliko ga to košta, jer mu se čini kada banka mesečno ili tromesečno naplaćuje svoju kamatu da mu se mnogo ne odbija od plate.
Banke najčešće građanima koji koriste tekuće račune nude i razne "pakete" usluga, za šta se plaća od 300 do 700 dinara mesečno.
Obično održavanje tekućeg računa košta od 85 do 150 dinara, ali ukoliko građanin želi da kretanje novca na svom tekućem računu prati putem elektronskog bankarstva ili SMS usluga, kao i da otvori trajni nalog, onda to mora i malo više da plati.
Ukoliko se odluči za najjeftiniji paket račun, godišnje će za ovu uslugu morati da izdvoji 3.600 dinara, pišu "Novosti".
(MONDO)
