Stalni predstavnik MMF u Beogradu kaže da je oporavak iz druge polovine 2009. godine izgubio zamah i premali je za očuvanje radnih mesta. U NBS zabrinuti zbog brzine vraćanja inflacije, kaže viceguverner Marković.
Predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik ocenio je danas da je ekonomski oporavak Srbije još spor, ali da je "na zdravijim osnovama".
Kako je naveo, prema proceni MMF-a bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2010. će porasti 1,5 odsto, a u 2011. rast će biti tri procenta. Prema njegovim rečima, rast od tri odsto je malo ispod nivoa rasta koji će doprineti povećanju broja radnih mesta.
Lisovolik je naveo i da je finansijska stabilnost u Srbiji poboljšana, ali da je inflacija postala rizik.
"Inflacija u Srbiji će, prema očekivanjima MMF-a, biti u okviru cilja Narodne banke Srbije (NBS), ali postoje rizici koji će gurati ka gornjoj granici inflacije", kazao je on.
Cilj NBS je inflacija od šest odsto, plus-minus dva odsto.
Lisovolik je rekao da je fiskalna politika jedna od glavnih oblasti u Srbiji koja ima problem i naglasio da je neophodno smanjiti, odnosno rešiti problem rashoda budžeta.
I izdaci za penzije i plate problem su koji mora da se reši, naglasio je on ukazavši da jedino Italija i Grčka imaju veći udeo tih rashoda u BDP-u od Srbije.
Reformom penzijskog sistema bi terebalo da reši taj problem, dodao je on.
Lisovolik je ocenio da zakon o fiskalnoj odgovornosti koji je uslov za potvrđivanje pete revizije aranžmana Srbije sa MMF-om predstavlja dobro rešenje.
Prema njegovim rečima, taj zakon daje fiskalna pravila za rast plata i penzija i uvodi fiskalni savet koji će povećati transparentnost javnih finasija.
"Primena zakona o fiskalnoj odgovornosti može za Srbiju da bide izlazana strategija iz programa sa MMF-om", naveo je on.
Lisovolik je ocenio i da je dobro što je Srbija povećala izvoz, ali je naglasio da je neophodno da Srbija postane "uzorni reformator".
Ocenio je da je kampanja za ukidanje nepotrebnih propisa bila razočaravajuća, ali da očekuje da će proces reforme propisa biti okončan.
Dodao je da Srbija mora da izbegne nazadne korake kao što su uvođenje novih taksi i nameta.
On je kazao i da je jedna od najvažnijih reformi u Srbiji privatizacija i da će ona pomoći rastu izvoza i domaće štednje. Preveliko učešće javnog sektora u privredi Srbije, kako je rekao, guši privatni sektor.
Lisovolik je ocenio da je Srbija izbegla pune razmere svetske ekonomske krize, ali i da globalni oporavak neće pomoći Srbiji da ostvari rast izvoza i oporavak jer je neophodno poboljšati dve ključne oblasti - fiskalnu odgovornost i strukturne reforme.
Marković je na skupu Rajfajzen banke procenio da će inflacija na kraju ove ili početkom iduće godine biti u granicama projektovane (šest odsto plus-minus dva procenta) ili će proći gornju granicu.
On je kazao da je do povećanja inflacije došlo zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i hrane.
Dodao je da je povećanje cena poljopriveednih proizvoda jednokratno i da traje godinu dana zbog loše sezone.
"S obzirom da je poljoprivredni šok kratkoročan, očekujemo da će se inflacija smanjiti naredne godine i da će na kraju 2011. biti u granicama projektovane od 4,5 plus-minis dva odsto", kazao je on.
Marković je rekao i da je zbog "poljoprivrednog šoka" koji je doveo do velikog pritiska na cene, NBS odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa osam na devet odsto.
"Time ne možemo da smanjimo cene poljoprivrednih proizvoda, ali možemo da sprečimo da se poveća inflacija i povećaju ostale cene", kazao je on.
Marković je kazao i da u Srbiji nije prihvatljiva ideja o uvođenju takozvane taske na bankarsko poslovanje, jer banke u Srbiji tokom krize nisu primale finasijsku pomoć od države, zbog čega nisu u obavezi da joj vracahju taj novac.
Naveo je i da se o ideji formiranja fonda koji bi služio bankama u nekoj eventualnoj budućoj krizi može razgovarati tek kada Srbija izađe krize.
On je dodao da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2010. biti 1,5 odsto i da se taj rast teško može osetiti na standradu građana jer je došlo do pada zaposlenosti, što je s jedne strane dobro jer je povećana produktivnost, a sa druge strane loše jer se smanjuje broj zaposlenih.
Govoreći o "procesu dinarizacije", Marković je naveo da su krediti privredi od marta do jula ove godine 40 odsto bili u dinarima i istakao da je to proces koji će potrajati nekoliko godina i da rešenje nije da NBS zabrani kreditiranje u stranim valutama.
(Beta/MONDO)
Kako je naveo, prema proceni MMF-a bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2010. će porasti 1,5 odsto, a u 2011. rast će biti tri procenta. Prema njegovim rečima, rast od tri odsto je malo ispod nivoa rasta koji će doprineti povećanju broja radnih mesta.
Lisovolik je naveo i da je finansijska stabilnost u Srbiji poboljšana, ali da je inflacija postala rizik.
"Inflacija u Srbiji će, prema očekivanjima MMF-a, biti u okviru cilja Narodne banke Srbije (NBS), ali postoje rizici koji će gurati ka gornjoj granici inflacije", kazao je on.
Cilj NBS je inflacija od šest odsto, plus-minus dva odsto.
Lisovolik je rekao da je fiskalna politika jedna od glavnih oblasti u Srbiji koja ima problem i naglasio da je neophodno smanjiti, odnosno rešiti problem rashoda budžeta.
I izdaci za penzije i plate problem su koji mora da se reši, naglasio je on ukazavši da jedino Italija i Grčka imaju veći udeo tih rashoda u BDP-u od Srbije.
Reformom penzijskog sistema bi terebalo da reši taj problem, dodao je on.
Lisovolik je ocenio da zakon o fiskalnoj odgovornosti koji je uslov za potvrđivanje pete revizije aranžmana Srbije sa MMF-om predstavlja dobro rešenje.
Prema njegovim rečima, taj zakon daje fiskalna pravila za rast plata i penzija i uvodi fiskalni savet koji će povećati transparentnost javnih finasija.
"Primena zakona o fiskalnoj odgovornosti može za Srbiju da bide izlazana strategija iz programa sa MMF-om", naveo je on.
Lisovolik je ocenio i da je dobro što je Srbija povećala izvoz, ali je naglasio da je neophodno da Srbija postane "uzorni reformator".
Ocenio je da je kampanja za ukidanje nepotrebnih propisa bila razočaravajuća, ali da očekuje da će proces reforme propisa biti okončan.
Dodao je da Srbija mora da izbegne nazadne korake kao što su uvođenje novih taksi i nameta.
On je kazao i da je jedna od najvažnijih reformi u Srbiji privatizacija i da će ona pomoći rastu izvoza i domaće štednje. Preveliko učešće javnog sektora u privredi Srbije, kako je rekao, guši privatni sektor.
Lisovolik je ocenio da je Srbija izbegla pune razmere svetske ekonomske krize, ali i da globalni oporavak neće pomoći Srbiji da ostvari rast izvoza i oporavak jer je neophodno poboljšati dve ključne oblasti - fiskalnu odgovornost i strukturne reforme.
Inflacija brine NBS
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković izjavio je danas da centralnu banku zabrinjava brzina povećanaj stope inflacije na mesečnom nivou koja je u septembru iznosila 1,4 odsto, dok je bazična inflacija bila dva odsto.Marković je na skupu Rajfajzen banke procenio da će inflacija na kraju ove ili početkom iduće godine biti u granicama projektovane (šest odsto plus-minus dva procenta) ili će proći gornju granicu.
On je kazao da je do povećanja inflacije došlo zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i hrane.
Dodao je da je povećanje cena poljopriveednih proizvoda jednokratno i da traje godinu dana zbog loše sezone.
"S obzirom da je poljoprivredni šok kratkoročan, očekujemo da će se inflacija smanjiti naredne godine i da će na kraju 2011. biti u granicama projektovane od 4,5 plus-minis dva odsto", kazao je on.
Marković je rekao i da je zbog "poljoprivrednog šoka" koji je doveo do velikog pritiska na cene, NBS odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa osam na devet odsto.
"Time ne možemo da smanjimo cene poljoprivrednih proizvoda, ali možemo da sprečimo da se poveća inflacija i povećaju ostale cene", kazao je on.
Marković je kazao i da u Srbiji nije prihvatljiva ideja o uvođenju takozvane taske na bankarsko poslovanje, jer banke u Srbiji tokom krize nisu primale finasijsku pomoć od države, zbog čega nisu u obavezi da joj vracahju taj novac.
Naveo je i da se o ideji formiranja fonda koji bi služio bankama u nekoj eventualnoj budućoj krizi može razgovarati tek kada Srbija izađe krize.
On je dodao da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2010. biti 1,5 odsto i da se taj rast teško može osetiti na standradu građana jer je došlo do pada zaposlenosti, što je s jedne strane dobro jer je povećana produktivnost, a sa druge strane loše jer se smanjuje broj zaposlenih.
Govoreći o "procesu dinarizacije", Marković je naveo da su krediti privredi od marta do jula ove godine 40 odsto bili u dinarima i istakao da je to proces koji će potrajati nekoliko godina i da rešenje nije da NBS zabrani kreditiranje u stranim valutama.
(Beta/MONDO)
