U Srbiji je izdato šest miliona platnih kartica, a od izdatih kartica koristi se svaka druga kojom se godišnje plaća u proseku 17 puta.
U Srbiji je izdato šest miliona platnih kartica što je 0,8 odsto po stanovniku, izjavio je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković.
"Od izdatih kartica koristi se svaka druga, a jednom karticom se godišnje prosečno obavi 17 plaćanja", rekao je Marković na skupu "Budućnost platnih kartica" koji je organizovala beogradska Ekonomist medija grupa.
Svaki tekući račun u bankama je, prema podacima NBS, pokriven sa najmanje jednom platnom karticom.
"Budućnost platnih kartica će zavisiti od toga da li će biti stroži propisi u toj oblasti i primenjene nove tehnologije", istakao je Marković i dodao da su u pripremi izmene Zakona o platnom sistemu.
Nastojanja centralne banke su, kako je rekao Marković, da se smanje međubankarske provizije na korišćenje platnih kartica, koje sada iznose od jedan do tri odsto, a u evropskim zemljama su 0,2 odsto.
Od 1. novembra će, prema rečima direktora sektora za platne kartice NBS Andreja Grudena, biti omogućeno da se nacionalom platnom karticom "dina" (DinaCard) plaća u inostranstvu i podiže novac iz bankomata.
Sredinom iduće godine trebalo bi, kako je najavio Gruden, da počne idavanje "dina" kartica s ugrađenim čipom.
Do sada je izdato oko 2,5 miliona "dina" platnih karica kojima se godišnje samo preko mobilnog telefona obavi milion plaćanja.
Član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija (Hypo Alpe-Adria) banke Mirko Španović je ukazao da se kreditne platne kartice u vreme ekonomske krize manje koriste jer se dobar deo prometa plaća čekovima na odloženo plaćanje.
"Nelogično je da banke preuzimaju garancije za isplatu čekova, iako se često dešava da njima plaćaju građani čiji su tekući računi u nedozvoljenom minusu", rekao je Španovoć.
Savetnik ministarke finansija Srbije Vladan Manić najavio da će do kraja oktobra početi rad na izmenama Zakona o čeku, jer ček ne treba da bude kreditni instrument.
(Beta)
"Od izdatih kartica koristi se svaka druga, a jednom karticom se godišnje prosečno obavi 17 plaćanja", rekao je Marković na skupu "Budućnost platnih kartica" koji je organizovala beogradska Ekonomist medija grupa.
Svaki tekući račun u bankama je, prema podacima NBS, pokriven sa najmanje jednom platnom karticom.
"Budućnost platnih kartica će zavisiti od toga da li će biti stroži propisi u toj oblasti i primenjene nove tehnologije", istakao je Marković i dodao da su u pripremi izmene Zakona o platnom sistemu.
Nastojanja centralne banke su, kako je rekao Marković, da se smanje međubankarske provizije na korišćenje platnih kartica, koje sada iznose od jedan do tri odsto, a u evropskim zemljama su 0,2 odsto.
Od 1. novembra će, prema rečima direktora sektora za platne kartice NBS Andreja Grudena, biti omogućeno da se nacionalom platnom karticom "dina" (DinaCard) plaća u inostranstvu i podiže novac iz bankomata.
Sredinom iduće godine trebalo bi, kako je najavio Gruden, da počne idavanje "dina" kartica s ugrađenim čipom.
Do sada je izdato oko 2,5 miliona "dina" platnih karica kojima se godišnje samo preko mobilnog telefona obavi milion plaćanja.
Član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija (Hypo Alpe-Adria) banke Mirko Španović je ukazao da se kreditne platne kartice u vreme ekonomske krize manje koriste jer se dobar deo prometa plaća čekovima na odloženo plaćanje.
"Nelogično je da banke preuzimaju garancije za isplatu čekova, iako se često dešava da njima plaćaju građani čiji su tekući računi u nedozvoljenom minusu", rekao je Španovoć.
Savetnik ministarke finansija Srbije Vladan Manić najavio da će do kraja oktobra početi rad na izmenama Zakona o čeku, jer ček ne treba da bude kreditni instrument.
(Beta)
