"Motorizovani potrošači" nikad ne svraćaju u kiosk, već sve kupuju u tržnim centrima ili supermarketima, gde imaju obezbeđen parking.
Sve je više napuštenih kioska u BiH, pa čak u glavnoj ulici u Banjaluci. Zašto je to tako? Kako kaže jedan preduzetnik iz Banjaluke, koji je nasledio ovaj mali porodični biznis, ni top lokacija danas ne znači mnogo.
"Najveći problem su plate. Čak i ako si jedini radnik u svom kiosku, dok platiš poreze i doprinose, uz ovakve marže, ne ostane ti dovoljno novca da bi posao bio koliko-toliko isplativ", priča sagovornik Srpske Info. Uz to, ne samo u Banjaluci, nego i u drugim većim gradovima BiH, u poslednje dve decenije se promenio način života. Sve je manje šetača, a sve više ljudi koji se voze automobilom. "Motorizovani potrošači" nikad ne svraćaju u kiosk, već sve kupuju u tržnim centrima ili supermarketima, gde imaju obezbeđen parking.
"Moj otac je, recimo, svakog jutra na kiosku kupovao novine i cigarete. I ja sam, kao i on, pušač i pratim vesti, ali ne pamtim kada sam svratio do kioska", kaže Vedran iz Prijedora. Kao i drugi njegovi vršnjaci, ne kupuje i ne čita novine", nego prati portale.
"Cigarete kupujem u tržnom centru, kada idem u nabavku hrane i kućnih potrepština", kaže Vedran. Neke firme su godinama držale lance kioska za maloprodaju, ne samo novina, cigareta i dopuna za mobilne telefone, nego i drugih potrepština, a javna je tajna da su im ti prodajni objekti bili dragoceni i zbog prikupljanja gotovine.
Ekonomista Zoran Pavlović smatra da samo kompanije koje imaju "nešto novca", danas mogu držati kioske. Za male preduzetnike, ovaj biznis je preveliki poduhvat. "U kioscima se uglavnom prodaje akcizna roba, pre svega cigarete, a propisi su takvi da se akcize plaćaju čim nabaviš robu namenjenu za prodaju. Dakle, treba imati nekoliko hiljada maraka da ih unapred uložiš u robu. Osim toga, kada su kiosci u pitanju, troškovi su preveliki u odnosu na zaradu", objašnjava Pavlović.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Srpska info)
