Izvršenje budžeta za prvih devet meseci pokazalo da postoji prostor za uštede oko desetak milijardi dinara na stavkama kao što su investicije, meki krediti..., tvrdi ministarka finansija.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da jednokratna pomoć penzionerima od 5.000 dinara neće ići na uštrb pomoći socijalno najugroženijima, jer ima prostora za nešto veće izdatke, kao i preraspodele.
Ona je, u intervjuu "Novostima", rekla da je izvršenje budžeta za prvih devet meseci pokazalo da postoji prostor za uštede oko desetak milijardi dinara na stavkama kao što su investicije, meki krediti, kupovina robe i usluga, kamate.
"Dakle, ima prostora za nešto veće izdatke i za preraspodele", rekla je Dragutinovićeva i navela da će realizacija nekih zakonom utvrđenih prava zahtevati veća sredstva od planiranih.
Govoreći o kontroli trošenja državnog novca, za šta je vlada pripremila nacrt zakona, ministarka je kazala veruje da se novi koncept kontrole može uspešno primeniti.
U Nacrtu zakona predviđena su posebna fiskalna pravila koja određuju način prilagođavanja plata i penzija. Predloženi mehanizam obezbeđuje da se učešće izdataka na plate i penzije u BDP postepeno smanjuje, sve dok ne dostigne nivo od osam odsto, odnosno 10 odsto BDP.
"To može biti i nakon 2015. godine. Ja sam bila protiv fiksiranja ovih učešća, jer sve se menja, pa i prioriteti i standardi. Kako ćemo, na primer, 2015. godine imati skoro uravnotežen budžet i izgrađenu infrastrukturu, možda će novi prioritet - investiranje u humani kapital - zahtevati, na primer, veće izdatke na zarade od osam odsto BDP. Ali, na ovome je insistirao MMF", rekla je ministarka.
Što se tiče najavljenog poskupljenje struje, gasa, grejanja... ona je kazala da će Ministarstvo finansija uzeti u obzir sve relevantne argumente zainteresovanih strana - EPS, "Srbijagas", odnosno toplana, a rešenje koje će predložiti omogućiće ono što je najvažnije - redovno snabdevanje daljinskim centralnim grejanjem, električnom energijom.
Ministarka finansija je kazala da je inflacija koju trenutno imamo u okviru onog što je NBS objavila kao svoj cilj - šest odsto plus-minus dva u ovoj, odnosno 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto u narednoj godini.
"Inflaciju slične veličine imaju i Mađarska, Rumunija, Turska, ali su faktori koji na nju utiču različiti... Kod nas rast cena je pre svega rezultat poskupljenja hrane, a potom i depresijacije koja utiče na povećanje cena uvoznih dobara. Upravo to što imamo inflaciju sugeriše da je pad domaće tražnje zaustavljen", rekla je ona.
Na pitanje da li je tačno da vlada vodi tajne pregovore s jednim slovačkim tajkunom o privatizaciji "Poštanske štedionice", ona je to negirala i naglasila da je više zainteresovanih investitora formalno iskazalo interes za dokapitalizaciju te banke.
Među njima je i "Poštova banka" iz Republike Slovačke, čiji je predsednik Nadzornog odbora Mario Hofman. Konačno, ocenu nečije poslovne reputacije, ako potencijalni investitor želi da stekne više od pet odsto kapitala banke, daje NBS, kazala je ona.
(Tanjug)
Ona je, u intervjuu "Novostima", rekla da je izvršenje budžeta za prvih devet meseci pokazalo da postoji prostor za uštede oko desetak milijardi dinara na stavkama kao što su investicije, meki krediti, kupovina robe i usluga, kamate.
"Dakle, ima prostora za nešto veće izdatke i za preraspodele", rekla je Dragutinovićeva i navela da će realizacija nekih zakonom utvrđenih prava zahtevati veća sredstva od planiranih.
Govoreći o kontroli trošenja državnog novca, za šta je vlada pripremila nacrt zakona, ministarka je kazala veruje da se novi koncept kontrole može uspešno primeniti.
U Nacrtu zakona predviđena su posebna fiskalna pravila koja određuju način prilagođavanja plata i penzija. Predloženi mehanizam obezbeđuje da se učešće izdataka na plate i penzije u BDP postepeno smanjuje, sve dok ne dostigne nivo od osam odsto, odnosno 10 odsto BDP.
"To može biti i nakon 2015. godine. Ja sam bila protiv fiksiranja ovih učešća, jer sve se menja, pa i prioriteti i standardi. Kako ćemo, na primer, 2015. godine imati skoro uravnotežen budžet i izgrađenu infrastrukturu, možda će novi prioritet - investiranje u humani kapital - zahtevati, na primer, veće izdatke na zarade od osam odsto BDP. Ali, na ovome je insistirao MMF", rekla je ministarka.
Što se tiče najavljenog poskupljenje struje, gasa, grejanja... ona je kazala da će Ministarstvo finansija uzeti u obzir sve relevantne argumente zainteresovanih strana - EPS, "Srbijagas", odnosno toplana, a rešenje koje će predložiti omogućiće ono što je najvažnije - redovno snabdevanje daljinskim centralnim grejanjem, električnom energijom.
Ministarka finansija je kazala da je inflacija koju trenutno imamo u okviru onog što je NBS objavila kao svoj cilj - šest odsto plus-minus dva u ovoj, odnosno 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto u narednoj godini.
"Inflaciju slične veličine imaju i Mađarska, Rumunija, Turska, ali su faktori koji na nju utiču različiti... Kod nas rast cena je pre svega rezultat poskupljenja hrane, a potom i depresijacije koja utiče na povećanje cena uvoznih dobara. Upravo to što imamo inflaciju sugeriše da je pad domaće tražnje zaustavljen", rekla je ona.
Na pitanje da li je tačno da vlada vodi tajne pregovore s jednim slovačkim tajkunom o privatizaciji "Poštanske štedionice", ona je to negirala i naglasila da je više zainteresovanih investitora formalno iskazalo interes za dokapitalizaciju te banke.
Među njima je i "Poštova banka" iz Republike Slovačke, čiji je predsednik Nadzornog odbora Mario Hofman. Konačno, ocenu nečije poslovne reputacije, ako potencijalni investitor želi da stekne više od pet odsto kapitala banke, daje NBS, kazala je ona.
(Tanjug)
