Premijer Mirko Cvetković je najavio novi model privrednog razvoja Srbije do 2020. godine, kada bi BDP po glavi stanovnika trebalo da dostigne 8.000 evra.
Rast i razvoj u postkriznom periodu trebalo bi da se zasniva na tri stuba - povećanju investicija, podršci privredi, posebno onom delu koji proizvodi za izvoz, kao i ulaganjima u infrastrukturu, rekao je predsednik Vlade Srbije.
Cvetković je na predstavljanju postkriznog modela razvoja od 2011. do 2020. godine, istakao da bi investicije godišnje trebalo da rastu za 9,7 odsto, i to podrazumeva i privatne i javne investicije.
Da bi investicije mogle da rastu, moramo da imamo atraktivni privredni ambijent i zadatak vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi, rekao je premijer.
Prema njegovim rečima, država bi morala da pruži podršku privredi, i to posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, koje proizvode razmenjiva (izvozna) dobra, čime bi se podstakao rast izvoza i on bi bio pokretač privrednog rasta.
Država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu i tako obezbedi povoljniji privredni ambijent i stvori uslove za otvaranje novih radnih mesta, rekao je Cvetković i dodao da pod infrastrukturom ne podrazumeva samo saobraćajnu, već i informatičku infrastruktutru.
Premijer je naglasio da će vlada sa punom pažnjom razmotriti studiju koju je izradila grupa vodećih srpkih ekonomista i to će biti osnovna inspiracija za strategiju vlade u toj oblasti.
Ključni predlog novog modela rasta jeste da se rast potrošnje zameni rastom ulaganja i trebalo bi da se učešće investicija u bruto-domaćem proizvodu (BDP) poveća na 25 odsto u 2015. godini i 28 odsto u 2020. godini, dok bi učešće potrošnje u BDP-u bilo smanjeno sa 92,5 odsto u 2011. godini na 81 odsto u 2020. godini.
Učešće izvoza roba i usluga u BDP-u bilo bi povećano sa 27,6 odsto u 2009. na 65 odsto u 2020. godini, dok bi platno-bilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto BDP-a u ovoj godini na 3,3 odsto, koliko se očekuje u 2020. godini. Time bi se postigao prosečan godišnji rast BDP od 5,8 odsto i njegova vrednost bi 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku.
Tom dinamikom, do kraja posmatranog perioda zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto, odnosno bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta.
Prema pretpostavkama novog modela rasta, prosečan rast industrijske proizvodnje u periodu 2011. do 2020. godine projektovan je na 6,9 odsto, na godišnjem nivou.
Osnovu za rast proizvodnje omogućio bi obiman rast investicija sa 4,9 milijarde evra, koliko su bile 2009. godine, na skoro 15 milijardi evra, koje se očekuju u 2020. godini.
Direktne strane investicije imaće veoma važnu ulogu i trebalo bi da dostignu nivo od 2,3 milijarde evra godišnje.
Na izradi postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine, radio je tim vodećih ekonomskih stručnjaka iz Srbije, okupljenih oko Fonda za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu i publikacije Ekonomskog instituta "Makroekonomske analize i trendovi".
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu Goran Pitić je izjavio da predloženi model razvoja donosi dva nova kvaliteta - izmenu u strukturi tekuće potrošnje u korist investicija i smanjenje javne potrošnje.
Pitić je, međutim, zamerio autorima novog modela razvoja što sadrži previše brojki i prognoza, umesto da na početku tog koncepta stoji da se nov razvojni model zasniva na većem obrazovanju kadrova, inovacijama i više slobodne inicijative privatnog sektora.
Predsednik Upravnog odobra kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović je izrazio zadovoljstvo što nov model razvoja u prvi plan stavlja proizvodnju i izvoz.
Vukadinović je dodao da bi trebalo više pažnje posvetiti regionalnom razvoju, smanjenju javne potrošnje i reformi javnog sektora, a takođe i stabilnosti deviznog kursa.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin smatra da je današnja prezentacija modela novog rasta "u svakom slučaju pozitivan događaj", jer je "vreme da se indentifikuju pravi problemi i naprave projekcije za budući razvoj."
"Druga stvar je da je proinvesticiono ponašanje jedino ponašanje koje može da nas izvuče iz ovog nivoa ekonomskih aktivnosti i deficita koji imamo", rekao je Đuričin za Tanjug.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac je ukazao na značaj predloženog modela razvoja, ocenjujući da očigledno "postoji šira saglasnost za sprovođenje takvog modela."
Štimac je rekao da predloženi model razvoja deluje kao težak za sprovođenje ali je u suštini, prema njegovom mišljenju, ostvariv.
Ekonomista Miroslav Zdravković takođe ukazuje da nov model razvoja podrzumeva njegovo sprovođenje do kraja iduće decenije i ističe da je za tako dug rok veoma važno obezbediti političku saglasnost da bi se svi ciljevi iz predviđenog modela ostvarili.
Predsednik "Galeb grupe" Radoslav Veselinović istakao je da je nov model razvoja za njega kao privrednika prihvatljiv zbog toga što se orijentiše na izvozno usmerenu privredu, na smanjenje javne potrošnje i povećanje investicija.
Veselinović, koji je ranije bio i predsednik Privredne komore Srbije, smatra da je usemrenje na rast investicione potrošnje dobro zbog toga što će podstaći ne samo starana ulaganja, već i omogućiti domaćim investitorima da lakše ulažu u nove poslove
(Tanjug/MONDO)
Cvetković je na predstavljanju postkriznog modela razvoja od 2011. do 2020. godine, istakao da bi investicije godišnje trebalo da rastu za 9,7 odsto, i to podrazumeva i privatne i javne investicije.
Da bi investicije mogle da rastu, moramo da imamo atraktivni privredni ambijent i zadatak vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi, rekao je premijer.
Prema njegovim rečima, država bi morala da pruži podršku privredi, i to posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, koje proizvode razmenjiva (izvozna) dobra, čime bi se podstakao rast izvoza i on bi bio pokretač privrednog rasta.
Država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu i tako obezbedi povoljniji privredni ambijent i stvori uslove za otvaranje novih radnih mesta, rekao je Cvetković i dodao da pod infrastrukturom ne podrazumeva samo saobraćajnu, već i informatičku infrastruktutru.
Premijer je naglasio da će vlada sa punom pažnjom razmotriti studiju koju je izradila grupa vodećih srpkih ekonomista i to će biti osnovna inspiracija za strategiju vlade u toj oblasti.
Ključni predlog novog modela rasta jeste da se rast potrošnje zameni rastom ulaganja i trebalo bi da se učešće investicija u bruto-domaćem proizvodu (BDP) poveća na 25 odsto u 2015. godini i 28 odsto u 2020. godini, dok bi učešće potrošnje u BDP-u bilo smanjeno sa 92,5 odsto u 2011. godini na 81 odsto u 2020. godini.
Učešće izvoza roba i usluga u BDP-u bilo bi povećano sa 27,6 odsto u 2009. na 65 odsto u 2020. godini, dok bi platno-bilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto BDP-a u ovoj godini na 3,3 odsto, koliko se očekuje u 2020. godini. Time bi se postigao prosečan godišnji rast BDP od 5,8 odsto i njegova vrednost bi 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku.
Tom dinamikom, do kraja posmatranog perioda zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto, odnosno bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta.
Prema pretpostavkama novog modela rasta, prosečan rast industrijske proizvodnje u periodu 2011. do 2020. godine projektovan je na 6,9 odsto, na godišnjem nivou.
Osnovu za rast proizvodnje omogućio bi obiman rast investicija sa 4,9 milijarde evra, koliko su bile 2009. godine, na skoro 15 milijardi evra, koje se očekuju u 2020. godini.
Direktne strane investicije imaće veoma važnu ulogu i trebalo bi da dostignu nivo od 2,3 milijarde evra godišnje.
Na izradi postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine, radio je tim vodećih ekonomskih stručnjaka iz Srbije, okupljenih oko Fonda za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu i publikacije Ekonomskog instituta "Makroekonomske analize i trendovi".
Reakcije: Ostvarivo, ako bude političke volje
Privrednici, ekonomisti i bankari pozitivno su danas ocenili, u izjavama Tanjugu, predloženi model razvoja Srbije do 2020. godine i upozorili da sprovođenje takavog modela razvoja najviše zavisi od političke volje za njegovu realizaciju.Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu Goran Pitić je izjavio da predloženi model razvoja donosi dva nova kvaliteta - izmenu u strukturi tekuće potrošnje u korist investicija i smanjenje javne potrošnje.
Pitić je, međutim, zamerio autorima novog modela razvoja što sadrži previše brojki i prognoza, umesto da na početku tog koncepta stoji da se nov razvojni model zasniva na većem obrazovanju kadrova, inovacijama i više slobodne inicijative privatnog sektora.
Predsednik Upravnog odobra kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović je izrazio zadovoljstvo što nov model razvoja u prvi plan stavlja proizvodnju i izvoz.
Vukadinović je dodao da bi trebalo više pažnje posvetiti regionalnom razvoju, smanjenju javne potrošnje i reformi javnog sektora, a takođe i stabilnosti deviznog kursa.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin smatra da je današnja prezentacija modela novog rasta "u svakom slučaju pozitivan događaj", jer je "vreme da se indentifikuju pravi problemi i naprave projekcije za budući razvoj."
"Druga stvar je da je proinvesticiono ponašanje jedino ponašanje koje može da nas izvuče iz ovog nivoa ekonomskih aktivnosti i deficita koji imamo", rekao je Đuričin za Tanjug.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac je ukazao na značaj predloženog modela razvoja, ocenjujući da očigledno "postoji šira saglasnost za sprovođenje takvog modela."
Štimac je rekao da predloženi model razvoja deluje kao težak za sprovođenje ali je u suštini, prema njegovom mišljenju, ostvariv.
Ekonomista Miroslav Zdravković takođe ukazuje da nov model razvoja podrzumeva njegovo sprovođenje do kraja iduće decenije i ističe da je za tako dug rok veoma važno obezbediti političku saglasnost da bi se svi ciljevi iz predviđenog modela ostvarili.
Predsednik "Galeb grupe" Radoslav Veselinović istakao je da je nov model razvoja za njega kao privrednika prihvatljiv zbog toga što se orijentiše na izvozno usmerenu privredu, na smanjenje javne potrošnje i povećanje investicija.
Veselinović, koji je ranije bio i predsednik Privredne komore Srbije, smatra da je usemrenje na rast investicione potrošnje dobro zbog toga što će podstaći ne samo starana ulaganja, već i omogućiti domaćim investitorima da lakše ulažu u nove poslove
(Tanjug/MONDO)
