Delegacija Srbije na godišnjem zasedanju MMF-a i Svetske banke nastoji da obezbedi maksimalnu podršku tih finansijskih institucija za sledeći period, izjavio je danas u Vašingtonu potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
“Što se tiče Svetske banke, zahtev je veome jasan i poznat našim partnerima - da od 2011. do 2014. godine Srbija dobije sredstva koja nisu manja od ukupnog iznosa otplata koje ćemo imati u tom periodu”, rekao je potpredsednik Đelić srpskim novinarima u Vašingtonu.
“Drugim rečima, da ne budemo neto-finansijeri Svetske banke, nego da budemo na jednoj pozitivnoj nuli između onoga što vraćamo kao stare dugove iz vremena socijalizma i činjenice da smo uzeli neke nove zajmove. To znači da tražimo ne manje od postojećeg paketa za prethodni period od četiri godine, a to je 900 miliona dolara”, istakao je Đelić.
Đelić je dodao da se u saradnji sa MMF, Vlada Srbije se još nije odredila za period posle aprila 2011.
“U svakom slučaju, za MMF je bitno bilo da ispunimo tri uslova za uspešno sprovođenje trenutnog programa. Prvo, da izglasamo zakon o fiskalnoj odgovornosti, drugo, da se izglasa jedan odgovoran budžet za 2011, gde će deficit biti manji od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, i treće, da istovremeno izglasamo predviđenu reformu našeg penzionog sistema”, napomenuo je Đelić.
Prema Đeliću, u skoro 600 miliona dolara koliko je preostalo od Svetske banke, ima veoma bitnih projekata i on je pomenuo tri: oko 370 dolara za Koridor 10, za jednu od teških deonica od Niša do Dimitrovgrada, uključujući jedan tunel; 64 miliona u domenu odbrane od poplava,kao što su obala Save u Mačvi, leva obala Tise, obala Dunava kod Starog Kostolca i Mlave kod Požarevca; kao i 40 miliona za Rudarsko topioničarski basen Bor.
Potpredsednik Vlade je napomenuo da je utrošak tih sredstava istovremeno i pitanje kredibiliteta Srbije.
“Kada tražimo isti iznos novca, naši partneri postave pitanje upotrebe dogovorenih sredstava. Naročito kada je Svetska banka suočena sa drastičnim ograničenjem finansijskih resursa, prvi put u istoriji”, istakao je Đelić.
“Zato je za Srbiju", po Đeliću, "bitno, pogotovu kada je dobila produženje za neke projekte, do 2013. u smislu trošenja tog novca, da u sledećem kvartalu, i to je bila poruka, naročito našim kolegama iz ministarstava poljoprivrede, infrastruktire i ekonomije, gde se nalaze veliki deo neutrošenih sredstava, da ih efikasno upotrebe”.
U protivnom, Srbija neće imati kredibilitet za svoj zahtev za sledećih 900 miliona dolara, primetio je potpredsednik Vlade.
Đelić je naglasio da je srpskoj delegaciji u razgovorima sa predstavnicima poslovnih banaka prvi put rečeno da postoji interesovanje za obveznice Srbije koje bi bile izdavane u dinarima.
“To je dokaz da investitori smatraju da je Srbija postala dovoljno stabilna i da njena moneta može biti interesantna”, rekao je on.
Srbija na taj način, prema Đeliću, može da radi na deevroizaciji svoje ekonomije, odnosno da ima mnogo veću upotrebu dinara, jer upotreba tuđe monete nosi određene rizike.
“Mi znamo, posle dinara, naša moneta će se zvati evro. Ali taj moment nije sutra, to će se desiti tek za 15 do 20 godina. Zato u sledećoj deceniji treba da radimo sve što je moguće da jačamo snagu naše monete”, istakao je potpredsednik Vlade Srbije.
Đelić je povodom mogućnosti tzv. “rata valuta ”, rekao da je Srbija vezana za evro, “i kako prođe evro tako ćemo proći i mi”.
(Tanjug)
“Drugim rečima, da ne budemo neto-finansijeri Svetske banke, nego da budemo na jednoj pozitivnoj nuli između onoga što vraćamo kao stare dugove iz vremena socijalizma i činjenice da smo uzeli neke nove zajmove. To znači da tražimo ne manje od postojećeg paketa za prethodni period od četiri godine, a to je 900 miliona dolara”, istakao je Đelić.
Đelić je dodao da se u saradnji sa MMF, Vlada Srbije se još nije odredila za period posle aprila 2011.
“U svakom slučaju, za MMF je bitno bilo da ispunimo tri uslova za uspešno sprovođenje trenutnog programa. Prvo, da izglasamo zakon o fiskalnoj odgovornosti, drugo, da se izglasa jedan odgovoran budžet za 2011, gde će deficit biti manji od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, i treće, da istovremeno izglasamo predviđenu reformu našeg penzionog sistema”, napomenuo je Đelić.
Prema Đeliću, u skoro 600 miliona dolara koliko je preostalo od Svetske banke, ima veoma bitnih projekata i on je pomenuo tri: oko 370 dolara za Koridor 10, za jednu od teških deonica od Niša do Dimitrovgrada, uključujući jedan tunel; 64 miliona u domenu odbrane od poplava,kao što su obala Save u Mačvi, leva obala Tise, obala Dunava kod Starog Kostolca i Mlave kod Požarevca; kao i 40 miliona za Rudarsko topioničarski basen Bor.
Potpredsednik Vlade je napomenuo da je utrošak tih sredstava istovremeno i pitanje kredibiliteta Srbije.
“Kada tražimo isti iznos novca, naši partneri postave pitanje upotrebe dogovorenih sredstava. Naročito kada je Svetska banka suočena sa drastičnim ograničenjem finansijskih resursa, prvi put u istoriji”, istakao je Đelić.
“Zato je za Srbiju", po Đeliću, "bitno, pogotovu kada je dobila produženje za neke projekte, do 2013. u smislu trošenja tog novca, da u sledećem kvartalu, i to je bila poruka, naročito našim kolegama iz ministarstava poljoprivrede, infrastruktire i ekonomije, gde se nalaze veliki deo neutrošenih sredstava, da ih efikasno upotrebe”.
U protivnom, Srbija neće imati kredibilitet za svoj zahtev za sledećih 900 miliona dolara, primetio je potpredsednik Vlade.
Đelić je naglasio da je srpskoj delegaciji u razgovorima sa predstavnicima poslovnih banaka prvi put rečeno da postoji interesovanje za obveznice Srbije koje bi bile izdavane u dinarima.
“To je dokaz da investitori smatraju da je Srbija postala dovoljno stabilna i da njena moneta može biti interesantna”, rekao je on.
Srbija na taj način, prema Đeliću, može da radi na deevroizaciji svoje ekonomije, odnosno da ima mnogo veću upotrebu dinara, jer upotreba tuđe monete nosi određene rizike.
“Mi znamo, posle dinara, naša moneta će se zvati evro. Ali taj moment nije sutra, to će se desiti tek za 15 do 20 godina. Zato u sledećoj deceniji treba da radimo sve što je moguće da jačamo snagu naše monete”, istakao je potpredsednik Vlade Srbije.
Đelić je povodom mogućnosti tzv. “rata valuta ”, rekao da je Srbija vezana za evro, “i kako prođe evro tako ćemo proći i mi”.
(Tanjug)
