Postojeći aranžman sa MMF omogućio je Srbiji da se zaštiti od mnogih efekata svetske krize, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Aranžman sa MMF ističe u aprilu sledeće godine ali u tom kontekstu treba razmišljati o budućoj saradnji sa tom finansijskom institucijom, izjavio je Slobodan Ilić Tanjugu u Vašingtonu.
"Ja smatram da smo imali izuzetnu visprenost da zaključimo takav ugovor i da je taj ugovor za nas bio od pomoći da se odupremo svemu onome što se dešavalo u svetu. U tom kontekstu mislim da treba da razmišljamo o budućoj saradnji sa MMF-om", dodao je Ilić, koji je u sastavu sprske delegacije na zajedničkoj godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.
On je ocenio je da bi se eventualni nastavak saradnje sa MMF-om, o čemu će konačnu odluku doneti Vlada Srbije, jako dobro odrazio na strane investiticije, na šta je stavljen naglasak u novom modelu ekonomskog rasta.
"Ako imate program sa MMF-om, to je pozitivan signal za strane investitore, jer je nivo rizika daleko niži. Oni su sigurni da će makroekonomsko okruženje biti stabilnije, da će se voditi što kvalitetnija ekonomska politika, što će njihov rizik značajno smanjiti i uticati na njihov osećaj da li treba ulagati", istakao je Ilić.
Prema njegovim rečima, nastavak te dobre i mudre odluke iz 2008. godine da se sarađuje sa MMF-om, i istovremeno znak da je Srbija zaista na dobrom putu, prestavlja predloženi novi zakon o budžetskom sistemu, koji inkorporira elemente fiskalne odgovornosti.
Taj zakon treba da omogući da se Srbija kao država zaista kreće u svojim ekonomskim kapacitetima, što znači da se što više usklade budžetski prihodi sa budžetskim rashodima i da se budžetski deficit svede na onu meru koja je prihvatljiva. To takođe znači da i javni dug bude u onim razmerama koji neće biti opterećujući ni za poslovne ljude, niti za zemlju.
Ilić je istakao da je delegacija Srbije uverila MMF da će zakon o izmenama i dopunama budžetskog sistema biti usvojen u narednoj nedelji i da će zakon o penzijskom sistemu biti dostavljen skupštini na usvajanje zajedno za zakonom o budžetu za narednu godinu.
On je dodao da je ostalo da prilikom sledeće posete Srbiji predstavnici MMF-a, već krajem oktobra, sagledaju da li se rebalans budžeta kreće u dogovorenim okvirima od šest milijardi dinara, koje treba preraspodeliti.
Krajem oktobra će biti šesta revizija postojećeg aranžmana Srbije sa MMF-om, u iznosu od oko tri milijarde evra. Poslednja, sedma revizija biće u februaru 2011. godine.
Ilić je podsetio da prvi ljudi MMF-a i Svetske banke upozoravaju na značajno povećane finansijske deficite, koji su pre krize iznosili u proseku jedan odsto, a u Evropskoj uniji oko tri odsto, dok sada prosečno iznose oko devet odsto.
"To znači da sa naših 4,75 odsto mi nismo mimo sveta, znači i tu delimo sudbinu sveta" istakao je Ilić i dodao da ni javni dug Srbije, koji je 36 odsto, nije ekstremne veličine.
(Tanjug)
"Ja smatram da smo imali izuzetnu visprenost da zaključimo takav ugovor i da je taj ugovor za nas bio od pomoći da se odupremo svemu onome što se dešavalo u svetu. U tom kontekstu mislim da treba da razmišljamo o budućoj saradnji sa MMF-om", dodao je Ilić, koji je u sastavu sprske delegacije na zajedničkoj godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.
On je ocenio je da bi se eventualni nastavak saradnje sa MMF-om, o čemu će konačnu odluku doneti Vlada Srbije, jako dobro odrazio na strane investiticije, na šta je stavljen naglasak u novom modelu ekonomskog rasta.
"Ako imate program sa MMF-om, to je pozitivan signal za strane investitore, jer je nivo rizika daleko niži. Oni su sigurni da će makroekonomsko okruženje biti stabilnije, da će se voditi što kvalitetnija ekonomska politika, što će njihov rizik značajno smanjiti i uticati na njihov osećaj da li treba ulagati", istakao je Ilić.
Prema njegovim rečima, nastavak te dobre i mudre odluke iz 2008. godine da se sarađuje sa MMF-om, i istovremeno znak da je Srbija zaista na dobrom putu, prestavlja predloženi novi zakon o budžetskom sistemu, koji inkorporira elemente fiskalne odgovornosti.
Taj zakon treba da omogući da se Srbija kao država zaista kreće u svojim ekonomskim kapacitetima, što znači da se što više usklade budžetski prihodi sa budžetskim rashodima i da se budžetski deficit svede na onu meru koja je prihvatljiva. To takođe znači da i javni dug bude u onim razmerama koji neće biti opterećujući ni za poslovne ljude, niti za zemlju.
Ilić je istakao da je delegacija Srbije uverila MMF da će zakon o izmenama i dopunama budžetskog sistema biti usvojen u narednoj nedelji i da će zakon o penzijskom sistemu biti dostavljen skupštini na usvajanje zajedno za zakonom o budžetu za narednu godinu.
On je dodao da je ostalo da prilikom sledeće posete Srbiji predstavnici MMF-a, već krajem oktobra, sagledaju da li se rebalans budžeta kreće u dogovorenim okvirima od šest milijardi dinara, koje treba preraspodeliti.
Krajem oktobra će biti šesta revizija postojećeg aranžmana Srbije sa MMF-om, u iznosu od oko tri milijarde evra. Poslednja, sedma revizija biće u februaru 2011. godine.
Ilić je podsetio da prvi ljudi MMF-a i Svetske banke upozoravaju na značajno povećane finansijske deficite, koji su pre krize iznosili u proseku jedan odsto, a u Evropskoj uniji oko tri odsto, dok sada prosečno iznose oko devet odsto.
"To znači da sa naših 4,75 odsto mi nismo mimo sveta, znači i tu delimo sudbinu sveta" istakao je Ilić i dodao da ni javni dug Srbije, koji je 36 odsto, nije ekstremne veličine.
(Tanjug)
