SKUPLJE U SRBIJI, NEGO U TURSKOJ! Evo koliko koštaju stomatološke usluge kod nas, mnogi praktikuju "ZDRAVSTVENI TURIZAM"

Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranja, koji je i dalje na snazi, ukinuta je mogućnost da se stomatološke usluge koriste na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Preciznije, takvo pravo imaju samo deca, studenti, trudnice i pojedine kategorije socijalnih slučajeva, dok svi ostali plaćaju svaku, i najneophodniju, zubarsku intervenciju. U kampanji za promenu zakonske regulative svojevremeno se isticalo da će plaćanje usluga učiniti ljude odgovornijim prema sopstvenom zdravlju, pa će redovnije posećivati stomatologa, a sve to bi trebalo da dovede boljeg zdravlja zuba.

Stariji stomatolozi po pravilu ističu da su stomatološke usluge preskupe za znatan broj stanovnika Srbije, pogotovo za ceo segment žitelja u pretnji da zapadnu u nemogućnost plaćanja osnovnih troškova života. To je skoro 30 odsto stanovništva, plaćanje stomatoloških usluga je za njih velik teret, nemoguć da se isplati bez zaduživanja.

Turci jeftiniji

Cena plombe je u Srbiji između 17 i 40 evra, previše za veći deo siromašnijeg stanovništva, pa se stomatolog zaobilazi. Naravno da ovakva praksa postepeno samo uvećava broj zuba za popravku, time i teret otplate. Siromašnijima ništa ne znači što ista usluga u zemljama Zapadne Evrope košta između 90 i 130 evra, za njih je i višestruko niža cena na domaćem terenu nedostupna. Još je gore kada je reč o stavljanju metalne krunice. Mada se cena ove usluge u zapadnoevropskim zemljama kreće između 300 i 400 evra, za dobar deo ovdašnjeg stanovništva premnogo je i 80 do 90 evra koliko se plaća kod nas.

Šta reći za uslugu stavljanja kompletne veštačke vilice? Zapadnjaci u Evropi plaćaju između 1.700 i 5.000 evra, dok je ne malom broju srpskih građana premnogo da izdvoje između 500 i 700 evra. Cene stomatoloških usluga u Srbiji, ipak, nisu najniže – u Turskoj su niže za otprilike 15 do 20 odsto, a do pre koju godine jeftiniji su bili i bugarski stomatolozi.

Povratak državne stomatologije

To što su cene u Amsterdamu, Londonu, Minhenu ili Kopenhagenu više i po šest, sedam puta ne znači da tamošnji stanovnici lako ruku zavlače u džep i 'papreno' plaćaju. Žitelji ovih zemalja se odlučuju za takozvani zdravstveni turizam, pa odlaze u zemlje gde su doktorske usluge višestruko jeftinije.

Godišnje oko 203 miliona Evropljana se odlućuje za zdravstveni turizam trošeći oko 115 milijardi evra. Naravno da se veliki broj putnika usmerava prema banjama, ali ne mali broj odlazi radi jeftinijih, a gotovo podjednako kvalitetnih, stomatoloških usluga. Dolaze i u Srbiju i važan su, ponekad odlučujući, segment pacijenata ovdašnjih privatnih ordinacija. Nezadovoljavajuće stanje u pogledu zdravlja zuba nameće pitanje da li stomatološke usluge treba vratiti na teret obaveznog osiguranja. Ministarka za zdravlje Danica Grujičić je najavila takvu mogućnost.

Skroman učinak državnih stomatologa

Gro stomatološke javnosti, pogotovo zaposleni po državnim bolnicama i domovima zdravlja, zalažu se za povratak stomatologije u državne ambulante. I duga praksa je potvrdila da su ove usluge preskupe za veliki broj građana, koji mogu redovnije da odlaze zubaru samo koristeći se eventualnim pravom po osnovu obaveznog osiguranja. Naravno da ne bi sve usluge bile pokrivene obaveznim osiguranjem, toga nema nigde u svetu. Besplatne su, tačnije plaćaju se iz državog osigiravajućeg fonda, plombiranja, skromnije veštačke zamene, nikako ne takozvani implanti.

Međutim, iz privatnog sektora stomatologije stižu prigovori da je osnovna nevolja takozvani hibridni stomatološki sistem u Srbiji. Privatnika ima oko 3.300 i svi su na tržištu. U državnoj službi, pak, zaposleno je oko 1.650 stomatologa, što, uz isti broj medicinskih sestara, državu košta oko 50 miliona evra godišnje. Par lekar-sestra košta oko 29.000 evra.

Ono što remeti prilično idealizovanu sliku kakvu o povratku stomatologije u državne domove zdravlja nameću zaposleni u javnom segmentu zdravstva jeste učinak. Prosečno dnevno jedan stomatolog u državnoj službi uradi tek 1,4 plombu na teret osiguranja i samo oko 20 pokretnih zubala godišnje. Učinak privatnika je minimum šest plombi, odnosno 70 zubala.

Hibridni sistem

Šta je razlog ogromne razlike u efikasnosti stomatologa iz dva sektora? Privatnici ukazuju na činjenicu da zaposleni u državnim domovima zdravlja mogu da primaju i osobe van povlašćenih kategorija kojima naplaćuju punu cenu. Praktično, imaju obezbeđenu punu, i poveliku, državnu platu za ono što urade pacijentima iz povlašćenih grupa, a što zarade radeći popravke drugim pacijentima je čist dodatni ćar.

Privatnici, inače, ukazuju da je državna stomatologija raritet u svetu, sve usluge pružaju samo privatnici, dok državni fondovi sa pojedinim ordinacijama sklapaju ugovor i plaćaju usluge za povlašćene kategorije stanovništva. Kao prvi korak možda je rešenje u usmeravanju rada državnih stomatologa samo ka povlašćenim kategorijama stanovništva, bez mogućnosti da zarađuju na privatnim pacijentima.

Time bi se izbegla situacija da imaju neprihvatljivo skroman učinak, tek 1,4 plombe za osam sati rada, naspram četiri puta efikasnijeg kolege iz privatnog sektora. U tom slučaju, svakako bi i državna plata morala biti dovoljno stimulativna. Nije sporno da je stanje zuba u stanovnika Srbije nezadovoljavajuće, velikim delom i zbog nedostupnosti stomatoloških usluga siromašnijim ljudima. Promene bi trebalo da i stanovništvu iz ovog sloja omogući jeftiniji odlazak zubaru.

BONUS VIDEO:

 (021.rs/MONDO/J.D.)