Predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže da dobavljači trgovinskih lanaca na naplatu svojih potraživanja čekaju duže od tri meseca.
Preduzeća su u sve većim problemima kada je reč o otplati ranije uzetih kredita od komercijalnih banaka, a nevolje imaju i dobavljači trgovinskih lanaca koji na naplatu svojih potraživanja čekaju duže od tri meseca, izjavio je danas Tanjugu predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.
On je naglasio da ne bi imao ništa protiv da se donese i uredba o rokovima za izmirenje potraživanja između preduzeća, već kada se ustalila praksa uređenja tržišta u Srbiji, ističući da UPS to već odavno traži, ali i da sumnja da bi tako nešto bilo sprovedeno u delo.
"Kada bi se to uradilo, to bi bio neki naš trijumf, jer mi to neprestano tražimo. Primera radi, u Sloveniji su ti rokovi plaćanja svedeni na 60 dana, a u Hrvatskoj su sa 90 dana ti rokovi dodatno smanjeni, na 45 dana", rekao je Atanacković.
On je međutim, izrazio rezervu da će naša država intervenisati, jer "kod nas postoji lobi privrednika koji imaju svoj uticaj na odluke izvršne vlasti".
"Mnogi veliki trgovinski lanci su mnogo više dužni nego što vrede. Ako bi se naterali nekako da to plate oni bi bili u stečaju. Veliki broj njih je bogatstvo upravo steklo tako što nije izmirivalo svoje obaveze prema dobavljačima", rekao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, nenaplativa potraživanja uzela su maha i u odnosu banka-preduzeće, a kada su u pitanju uzete bankarske pozajmice.
Atanacković je dodao da zbog pada prometa, preduzeća ne ostvaruju svoje planirane profite i zbog toga ne mogu da servisiraju kredite, čiji su uslovi odobravanja "mnogo lošiji nego u drugim zemljama".
"Krediti su uzimani ranije 2007. ili 2008 godine i u sebi su sadržali deviznu klauzulu. Tada se činilo da privreda raste, ali je nakon toga došla ekonomska kriza", podsetio je on.
Atanacković je naglasio da je "sada potpuno logično da veliki broj privrednika, pri ovom nivou rada privrede i opterećenja od strane države, nije u situaciji da servisira dugove i to je stvar o kojoj se mora ozbiljno povesti računa".
Predsednik UPS je rekao da bez obzira na sve, odgovornost za uzimanje i takvih loših kredita snose privrednici, koji su u ime preduzeća podizali te kredite, a bez unapred dobre procene rizika.
Kako ni bankama nije u interesu da preduzeće ode u stečaj, ali ni da krenu u dugi proces naplate kredita iz hipoteke (založene imovine), Atanacković smatra da bi najbolje rešenje bilo da se uradi reprogram tih dugova.
"Znam, međutim, za nekoliko primera gde su banke bile rigidne i nisu htele da izađu u susret svom klijentu", rekao je Atanacković navodeći da je banka blokirala račun jedne firme koja je redovno godinama izmirivala svoje obaveze, zbog malog iznosa kašnjenja, uz objašnjenje da je to poslovna politika centrale banke u inostranstvu.
"U ovom slučaju znam da su izgubili klijenta i da je on prešao u drugu banku", napomenuo je on.
On je rekao da UPS neprestano ukazuje da se pogoršava situacija u privredi i da je poslovni ambijent sve lošiji.
"Privrednici imaju vidljiva i nevidljiva davanja. Potpuno im je svejedno da li je njihovo poslovanje opterećeno samo sa plaćanjem poreza na profit, poreza na promet, ili nekog drugog poreza".
Mi, pored toga, dodao je Atanacković, svake godine imamo nevidljiva davanja - opštinske takse, plaćanje za zaposlene invalide. "Sa druge strane povećava se broj nezaposlenih i ovakva ekonomska situacija se odražava na pad prometa".
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je prošle sedmice da se može očekivati da će se u zemlji ubuduće povećavati broj nenaplativih kredita, pogotovo u korporativnom sektoru.
Udeo nenaplativih zajmova u Srbiji dostigao je 17 odsto, ocenio je viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković i izrazio očekivanje da će nivo nenaplativih zajmova pasti i da će se smanjivati premija rizika zemlje, što će dovesti do nižih kamatnih stropa, odnosno jeftinijeg zaduživanja.
(Tanjug)
On je naglasio da ne bi imao ništa protiv da se donese i uredba o rokovima za izmirenje potraživanja između preduzeća, već kada se ustalila praksa uređenja tržišta u Srbiji, ističući da UPS to već odavno traži, ali i da sumnja da bi tako nešto bilo sprovedeno u delo.
"Kada bi se to uradilo, to bi bio neki naš trijumf, jer mi to neprestano tražimo. Primera radi, u Sloveniji su ti rokovi plaćanja svedeni na 60 dana, a u Hrvatskoj su sa 90 dana ti rokovi dodatno smanjeni, na 45 dana", rekao je Atanacković.
On je međutim, izrazio rezervu da će naša država intervenisati, jer "kod nas postoji lobi privrednika koji imaju svoj uticaj na odluke izvršne vlasti".
"Mnogi veliki trgovinski lanci su mnogo više dužni nego što vrede. Ako bi se naterali nekako da to plate oni bi bili u stečaju. Veliki broj njih je bogatstvo upravo steklo tako što nije izmirivalo svoje obaveze prema dobavljačima", rekao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, nenaplativa potraživanja uzela su maha i u odnosu banka-preduzeće, a kada su u pitanju uzete bankarske pozajmice.
Atanacković je dodao da zbog pada prometa, preduzeća ne ostvaruju svoje planirane profite i zbog toga ne mogu da servisiraju kredite, čiji su uslovi odobravanja "mnogo lošiji nego u drugim zemljama".
"Krediti su uzimani ranije 2007. ili 2008 godine i u sebi su sadržali deviznu klauzulu. Tada se činilo da privreda raste, ali je nakon toga došla ekonomska kriza", podsetio je on.
Atanacković je naglasio da je "sada potpuno logično da veliki broj privrednika, pri ovom nivou rada privrede i opterećenja od strane države, nije u situaciji da servisira dugove i to je stvar o kojoj se mora ozbiljno povesti računa".
Predsednik UPS je rekao da bez obzira na sve, odgovornost za uzimanje i takvih loših kredita snose privrednici, koji su u ime preduzeća podizali te kredite, a bez unapred dobre procene rizika.
Kako ni bankama nije u interesu da preduzeće ode u stečaj, ali ni da krenu u dugi proces naplate kredita iz hipoteke (založene imovine), Atanacković smatra da bi najbolje rešenje bilo da se uradi reprogram tih dugova.
"Znam, međutim, za nekoliko primera gde su banke bile rigidne i nisu htele da izađu u susret svom klijentu", rekao je Atanacković navodeći da je banka blokirala račun jedne firme koja je redovno godinama izmirivala svoje obaveze, zbog malog iznosa kašnjenja, uz objašnjenje da je to poslovna politika centrale banke u inostranstvu.
"U ovom slučaju znam da su izgubili klijenta i da je on prešao u drugu banku", napomenuo je on.
On je rekao da UPS neprestano ukazuje da se pogoršava situacija u privredi i da je poslovni ambijent sve lošiji.
"Privrednici imaju vidljiva i nevidljiva davanja. Potpuno im je svejedno da li je njihovo poslovanje opterećeno samo sa plaćanjem poreza na profit, poreza na promet, ili nekog drugog poreza".
Mi, pored toga, dodao je Atanacković, svake godine imamo nevidljiva davanja - opštinske takse, plaćanje za zaposlene invalide. "Sa druge strane povećava se broj nezaposlenih i ovakva ekonomska situacija se odražava na pad prometa".
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je prošle sedmice da se može očekivati da će se u zemlji ubuduće povećavati broj nenaplativih kredita, pogotovo u korporativnom sektoru.
Udeo nenaplativih zajmova u Srbiji dostigao je 17 odsto, ocenio je viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković i izrazio očekivanje da će nivo nenaplativih zajmova pasti i da će se smanjivati premija rizika zemlje, što će dovesti do nižih kamatnih stropa, odnosno jeftinijeg zaduživanja.
(Tanjug)
