Najveći uticaj na rast inflacije imale su cene prerađene hrane, koje su pogurale potrošačke cene na plus 34 odsto, rekao je guverner NBS. Dalja pretnja rano odmrzavanje plata i penzija.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da će inflacija u Srbiji u oktobru biti iznad utvrđene gornje granice od osam odsto, što se može očekivati i narednih meseci zbog poskupljenja hrane.
"Najveći uticaj na rast inflacije imale su cene prerađene hrane", rekao je Šoškić na konferenciji za novinare, ističući da je uticaj tih cena na ukupan rast potrošačkih cena 34 odsto.
Očekivanja centralne banke su, prema rečima guvernera, da će se inflacija u drugoj polovini 2011. godine približiti utvrđenom cilju za iduću godinu od 4,5 odsto, sa odstupanjem od plus ili minus 1,5 odsto.
Procena NBS je da će vraćanju inflacije u predviđene okvire doprineti, pored monetarne, i planirana restriktivna fiskalna politika, kao i stabilizacija cena hrane, pod uslovom da ponuda poljoprivrednih proizvoda u 2011. godini bude redovna, odnosno povoljnija od ovogodišnje.
Šoškić je istakao da bi Vlada Srbije određenim merama mogla da utiče na sprečavanje rasta cena hrane koji nije izazvan poskupljenjem sirovina ili nekim drugim opravdanim razlozima. On nije precizirao koje su to mere, ali je dodao da će ih predočiti predstavnicima vlasti.
Na oporavak tražnje koji stvara inflatorne pritiske, prema njegovim rečima, utiče ovogodišnji privredni rast od 1,5 odsto, kao i očekivani za iduću godinu od najmanje 3,5 odsto, kao i odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru u januaru, ranije nego što je bilo dogovoreno.
U 2010. godini, kako je procenila NBS, platni deficit će biti oko 2,7 milijardi evra, a priliv stranih direktnih investicija oko 1,1 milijarda evra. Uvoz je u avgustu ubrzao rast, sa sedam odsto koliko je iznosio u julu na 21 odsto, dok je rast izvoza u julu bio 21 odsto, a u avgustu 26 odsto.
Šoškić je istakao da je zadovoljan iznosom deviznih rezervi koje su trenutno 9,7 milijardi evra i dodao da nema potrebe za povlačenjem novca raspoloživog po osnovu kredita sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Do sada je NBS od kredita MMF-a vrednog 2,87 milijardi povukla 1,4 milijardu evra.
Guverner je najavio mogućnost da centralna banka, u nastojanju da što više vrati poverenje u domaću valutu, određenim merama stimuliše banke da u nedelji štednje odobravaju povoljnije kamate na uloge u dinarima.
Komentarišući predstojeće razgovore sa misijom MMF-a povodom šeste revizije tekućeg aranžmana Šoškić je rekao da će ti razgovori biti "ozbiljni i nimalo laki", imajući u vidu rebalans budžeta Srbije za 2010. godinu kojim su povećani rashodi.
Razgovori sa misijom MMF-a, kako je ranije najavljeno, trebalo bi da počnu iduće nedelje.
Šoškić je rekao da još nema predlog za kandidata za člana Fiskalnog saveta, čcije osnivanje je predviđeno nedavno usvojenim izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Njegov kandidat, kako je naglasio, treba da bude "stručan, apolitičan i kredibilan".
Fiskalni savet će kontrolisati utvrđena fiskalna pravila koja se odnose na javni dug, budžetski deficit i učešće rashoda za plate i penzije u domaćem bruto proizvodu. Imaće tri člana koje će predlagati predsednik Srbije, guverner NBS i ministar finansija.
(Beta)
"Najveći uticaj na rast inflacije imale su cene prerađene hrane", rekao je Šoškić na konferenciji za novinare, ističući da je uticaj tih cena na ukupan rast potrošačkih cena 34 odsto.
Očekivanja centralne banke su, prema rečima guvernera, da će se inflacija u drugoj polovini 2011. godine približiti utvrđenom cilju za iduću godinu od 4,5 odsto, sa odstupanjem od plus ili minus 1,5 odsto.
Procena NBS je da će vraćanju inflacije u predviđene okvire doprineti, pored monetarne, i planirana restriktivna fiskalna politika, kao i stabilizacija cena hrane, pod uslovom da ponuda poljoprivrednih proizvoda u 2011. godini bude redovna, odnosno povoljnija od ovogodišnje.
Šoškić je istakao da bi Vlada Srbije određenim merama mogla da utiče na sprečavanje rasta cena hrane koji nije izazvan poskupljenjem sirovina ili nekim drugim opravdanim razlozima. On nije precizirao koje su to mere, ali je dodao da će ih predočiti predstavnicima vlasti.
Na oporavak tražnje koji stvara inflatorne pritiske, prema njegovim rečima, utiče ovogodišnji privredni rast od 1,5 odsto, kao i očekivani za iduću godinu od najmanje 3,5 odsto, kao i odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru u januaru, ranije nego što je bilo dogovoreno.
U 2010. godini, kako je procenila NBS, platni deficit će biti oko 2,7 milijardi evra, a priliv stranih direktnih investicija oko 1,1 milijarda evra. Uvoz je u avgustu ubrzao rast, sa sedam odsto koliko je iznosio u julu na 21 odsto, dok je rast izvoza u julu bio 21 odsto, a u avgustu 26 odsto.
Šoškić je istakao da je zadovoljan iznosom deviznih rezervi koje su trenutno 9,7 milijardi evra i dodao da nema potrebe za povlačenjem novca raspoloživog po osnovu kredita sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Do sada je NBS od kredita MMF-a vrednog 2,87 milijardi povukla 1,4 milijardu evra.
Guverner je najavio mogućnost da centralna banka, u nastojanju da što više vrati poverenje u domaću valutu, određenim merama stimuliše banke da u nedelji štednje odobravaju povoljnije kamate na uloge u dinarima.
Komentarišući predstojeće razgovore sa misijom MMF-a povodom šeste revizije tekućeg aranžmana Šoškić je rekao da će ti razgovori biti "ozbiljni i nimalo laki", imajući u vidu rebalans budžeta Srbije za 2010. godinu kojim su povećani rashodi.
Razgovori sa misijom MMF-a, kako je ranije najavljeno, trebalo bi da počnu iduće nedelje.
Šoškić je rekao da još nema predlog za kandidata za člana Fiskalnog saveta, čcije osnivanje je predviđeno nedavno usvojenim izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Njegov kandidat, kako je naglasio, treba da bude "stručan, apolitičan i kredibilan".
Fiskalni savet će kontrolisati utvrđena fiskalna pravila koja se odnose na javni dug, budžetski deficit i učešće rashoda za plate i penzije u domaćem bruto proizvodu. Imaće tri člana koje će predlagati predsednik Srbije, guverner NBS i ministar finansija.
(Beta)
