Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je večeras da će dalji pad dinara zavisiti od ponude i potražnje na tržištu, ne isključujući mogućnost da krajem godine inflacija pređe gornju granicu od šest odsto.
Šoškić je gostujući na B92 naveo da NBS nije intervenisala na deviznom tržištu, a za mogućnost da krajem godine inflacija pređe preko gornje granice od šest odsto, rekao je da je ne vidi kao "kraj sveta".
On je podsetio da se devizni kurs formira na tržištu uz ponudu i tražnju i da centralna banka interveniše pre svega zbog otklanjanja prevelike nestabilnosti u deviznom kursu.
Šoškić je, govoreći o mogućim intervencijama iz deviznih rezervi, naveo da konkretnu vrednost dinara koji treba braniti NBS nije utvrdila.
"Mi ne ciljamo devizni kurs, mi treba da ciljamo inflaciju. Oscilacija oko, iznad i ispod tog koridora nije nenormalna stvar. Važno je da se vremenom te oscilacije smanjuju", kazao je guverner NBS.
Šoškić je rekao da je slabljenje dinara prema evru posledica nedovoljnog priliva deviza u zemlju, usled neodgovarajuće privredne strukture Srbije.
"Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv", istakao je Šoškić.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
NBS, prema Šoškićevim rečima, ne želi suviše veliki rast neizmirenih kredita, odnosno rast neizmirenih obaveza privrede i građana, jer bi to moglo da izazove probleme u bankama i ima "domino efekat" na čitav finansijski sistem.
On je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza.
(agencije/MONDO)
On je podsetio da se devizni kurs formira na tržištu uz ponudu i tražnju i da centralna banka interveniše pre svega zbog otklanjanja prevelike nestabilnosti u deviznom kursu.
Šoškić je, govoreći o mogućim intervencijama iz deviznih rezervi, naveo da konkretnu vrednost dinara koji treba braniti NBS nije utvrdila.
"Mi ne ciljamo devizni kurs, mi treba da ciljamo inflaciju. Oscilacija oko, iznad i ispod tog koridora nije nenormalna stvar. Važno je da se vremenom te oscilacije smanjuju", kazao je guverner NBS.
Šoškić je rekao da je slabljenje dinara prema evru posledica nedovoljnog priliva deviza u zemlju, usled neodgovarajuće privredne strukture Srbije.
"Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv", istakao je Šoškić.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
NBS, prema Šoškićevim rečima, ne želi suviše veliki rast neizmirenih kredita, odnosno rast neizmirenih obaveza privrede i građana, jer bi to moglo da izazove probleme u bankama i ima "domino efekat" na čitav finansijski sistem.
On je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza.
(agencije/MONDO)
