Naknada za podizanje keša na šalteru i bankomatu "tuđe" banke spada među najveće provizije koje banka zaračunava korisniku kartica. Pogotovo kada se to čini kreditnom karticom. Međutim, postoje i naknade koje banka zaračunava prilikom plaćanja za koja smo ubeđeni da ne donose dodatni trošak. A to su situacije kada, na primer, karticom plaćamo račune na šalteru menjačnica, pošta, platnih institucija, jer nam se to posmatra upravo kao - podizanje keša sa "tuđeg" bankomata.

Mnogi građani se neprijatno iznenade kada shvate da im je banka skinula po nekoliko stotina dinara na ime podizanja gotovine na bankomatu druge banke, iako taj bankomat nisu ni videli, a kamoli podigli novac na njemu. Ali jesu platili karticom račune u menjačnici, banci, pošti... I to provlačeći ili prislanjajući karticu na takozvani POS terminal - onaj koji ima svaka benzinska pumpa, prodavnica, restoran, i gde im se nikada ne zaračunava provizija kada tako plaćaju benzin, hranu, odeću ili ručak.

Problem je što, kada se taj POS terminal nalazi na šalteru u pošti, banci, menjačnici ili bilo kojoj drugoj finansijskoj instituciji u kojoj građani mogu da plate svoje račune - on ima funkciju bankomata i svako plaćanje karticom na njemu smatra se isključivo podizanjem gotovine. A tek nakon toga se tom "gotovinom" plaćaju pomenuti računi.

Dodatni problem je, međutim, što često ni sami radnici za šalterom ne znaju za naplatu provizije, pa korisnicima ne ukazuju da će imati dodatni trošak. Neke od pomenutih institucija su ova obaveštenja okačile na svom sajtu, poput Pošte Srbije koja to, doduše, vodi pod stavkom "isplata gotovine platnim karticama preko POS terminala", pa iz naziva usluge nije jasno da se odnosi i na plaćanje računa.

"Pošta Srbije ne pruža usluge plaćanja računa platnim karticama, već se sve transakcije tretiraju kao isplata gotovine. U poštama se ne obavlja usluga plaćanja platnim karticama, jer je to moguće isključivo u trgovačkoj mreži, već se sve transakcije tretiraju kao isplata gotovine platnim karticama. Korisnicima je olakšano da sa tim novcem (delimično ili u celosti) odmah obave i plaćanje računa. Da li će i koliko, takva transakcija biti opterećena provizijom zavisi od banke izdavaoca kartice i njenog tarifnika", stoji na sajtu Pošte.

Prema tarifnicima prvih pet banaka sa najvećom aktivom u Srbiji - a to su, prema podacima NBS: Inteza, OTP, Rajfajzen, Unikredit i NLB Komercijalna banka - provizije za podizanje gotovine na bankomatu druge banke kreću se od jedan odsto za debitne kartice do tri odsto za kreditne kartice, dok se minimalni iznosi provizija kreću u rasponu od 60 dinara za Dina karticu do 250 dinara za ostale.

Pojedine banke izdvajaju kao posebnu naknadu za podizanje gotovine na šalterima druge banke, i tu se provizije kreću do čak 350 dinara. Koliko bankama godišnje platimo na ime raznih naknada saznaćemo do kraja februara. Uglavnom sve banke do tada svojim klijntima pošalju godišnje izveštaje o naplaćenim naknadama.

Na tom spisku će se, osim pomenutih provizija na ime podizanja keša sa bankomata i šaltera "tuđih" banaka, nalaziti i mesečne naknade za održavanje tekućih računa, kao i naknade za sve dodatne usluge - sms servisa, mobilnog bankarstva i slično, ali i zaračunate zatezne kamate za odlazak "u minus".

BONUS VIDEO: 

kako uštedeti novac Tiktok/lukasbattle

(N1/MONDO/I.V.)