Sreća u nesreći za Srbiju je što najbolje toji među onima koji zaostaju, sa prognozom privrednog rasta od 1,9 odsto u 2010, kažu američki analitičari.
Privreda srednje i istočne Evrope oživljava, dok zemlje jugoistočne Evrope i bivše Jugoslavije zaostaju, ali među njima Srbija ima najbolje prognoze privrednog rasta za ovu godinu, od 1,9 odsto, posle prošlogodišnjeg pada od tri odsto, pokazuju podaci američke agencije "Hejver analitiks".
Agencija, specijalizovana za baze podataka i softverske proizvode za ekonomske analize i poslovna rešenja, svrstava Srbiju, prema predviđenom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), na peto mesto među 15 analiziranih zemalja srednje, istočne i jugoistočne Evrope.
Na prvom mestu se nalazi Rusija sa predviđenim rastom BDP za ovu godinu od 4,9 odsto, slede Ukrajina (4,3), Slovačka (3,9) i Poljska (3,2 procenta).
U tekstu, koji je objavio češki privredni sajt "ihned.cz", podseća se da je Poljska jedina evropska zemlja koje je izbegla krizu i koja je i prošle godine zabeležila privredni rast od 1,8 odsto.
U krizi je najgore prošla Letonija, čiji je pad BDP bio čak 18 odsto, dok se za ovu ovu godinu takođe predviđa pad, ali od 1,9 procenata. Gora od nje će, prema prognozi "Hejver analitiksa", biti samo Rumunija, sa padom BDP za dva odsto.
Letonija je u prvoj polovini ove godine na začelju i po nezaposlenosti, sa stopom od 19,4. Na žalost, odmah iza nje, sa 19,2 odsto nezaposlenih je Srbija.
Po ovom pokazatelju, najbolja je Ukrajina sa samo 1,4 odsto nezaposlenih. Slede Rusija sa 6,9 i Rumunija sa 7,4 odsto.
Ovaj region je od mogućih ozbiljnijih posledica sačuvala delimično i brza i koordinisana međunarodna pomoć. Međunarodni monetarni fond je izdvojio 52 milijarde evra za pomoć Mađarskoj, Rumuniji, Letoniji i Ukrajini.
Srednja Evropa je zaradila i na zaštitnim paketima zapadnih zemalja. Nemački plan prodaje vozila po sistemu "staro za novo", povećao je prodaju, ali ne domaćih automobila, nego jeftinijih marki proizvedenih u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Kriza je takođe ubrzala odliv investicija iz zapadne Evropi u jeftinije srednje i istočne delove kontinenta. Na primer, američki proizvođač kompjutera "Del", preselio je proizvodnju iz Irske u poljski grad Lođ.
Oživljavanje privrede je ovaj region opet učinio omiljenom destinacijom investitora usmerenih na tržišta u razvoju. Srednjeevropska jeftinija radna snaga ponovo konkuriše azijskoj, podseća sajt "ihned.cz"
Jugoistočna Evropa i zemlje bivše Jugoslavije ekonomski zaostaju za ostalim. Snažan protok kredita u regionu pre krize doveo je do toga da "postjugoslovenske zemlje" u periodu od 2005. do 2008. ostvare sličan privredni rast kao srednjeevropske.
Problem je, međutim, u tome što je njihov rast kretao od izuzetno niskog nivoa, ratni konflikti su odložili reforme i rezultirali masovnom deindustrijalizacijom. Većina lokalnih investicija nije išla u proizvodnju, nego u turizam i građevinarstvo.
"Te zemlje nemaju robu koju bi mogle da izvoze i zbog toga će se mnogo teže izvući iz recesije", naglasio je Petr Havlik iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ti problemi bi takođe mogli da budu u vezi sa odlaganjem članstva u EU za balkanske zemlje za dve do tri godine, prenosi "ihned.cz".
Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao da neke zemlje zagovaraju zatvaranje EU u sebe. "Ali to bi moglo da bude i protiv interesa samih tih zemalja, a svakako nije u interesu Unije kao celine", dodao je File.
(Tanjug)
Agencija, specijalizovana za baze podataka i softverske proizvode za ekonomske analize i poslovna rešenja, svrstava Srbiju, prema predviđenom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), na peto mesto među 15 analiziranih zemalja srednje, istočne i jugoistočne Evrope.
Na prvom mestu se nalazi Rusija sa predviđenim rastom BDP za ovu godinu od 4,9 odsto, slede Ukrajina (4,3), Slovačka (3,9) i Poljska (3,2 procenta).
U tekstu, koji je objavio češki privredni sajt "ihned.cz", podseća se da je Poljska jedina evropska zemlja koje je izbegla krizu i koja je i prošle godine zabeležila privredni rast od 1,8 odsto.
U krizi je najgore prošla Letonija, čiji je pad BDP bio čak 18 odsto, dok se za ovu ovu godinu takođe predviđa pad, ali od 1,9 procenata. Gora od nje će, prema prognozi "Hejver analitiksa", biti samo Rumunija, sa padom BDP za dva odsto.
Letonija je u prvoj polovini ove godine na začelju i po nezaposlenosti, sa stopom od 19,4. Na žalost, odmah iza nje, sa 19,2 odsto nezaposlenih je Srbija.
Po ovom pokazatelju, najbolja je Ukrajina sa samo 1,4 odsto nezaposlenih. Slede Rusija sa 6,9 i Rumunija sa 7,4 odsto.
Ovaj region je od mogućih ozbiljnijih posledica sačuvala delimično i brza i koordinisana međunarodna pomoć. Međunarodni monetarni fond je izdvojio 52 milijarde evra za pomoć Mađarskoj, Rumuniji, Letoniji i Ukrajini.
Srednja Evropa je zaradila i na zaštitnim paketima zapadnih zemalja. Nemački plan prodaje vozila po sistemu "staro za novo", povećao je prodaju, ali ne domaćih automobila, nego jeftinijih marki proizvedenih u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Kriza je takođe ubrzala odliv investicija iz zapadne Evropi u jeftinije srednje i istočne delove kontinenta. Na primer, američki proizvođač kompjutera "Del", preselio je proizvodnju iz Irske u poljski grad Lođ.
Oživljavanje privrede je ovaj region opet učinio omiljenom destinacijom investitora usmerenih na tržišta u razvoju. Srednjeevropska jeftinija radna snaga ponovo konkuriše azijskoj, podseća sajt "ihned.cz"
Jugoistočna Evropa i zemlje bivše Jugoslavije ekonomski zaostaju za ostalim. Snažan protok kredita u regionu pre krize doveo je do toga da "postjugoslovenske zemlje" u periodu od 2005. do 2008. ostvare sličan privredni rast kao srednjeevropske.
Problem je, međutim, u tome što je njihov rast kretao od izuzetno niskog nivoa, ratni konflikti su odložili reforme i rezultirali masovnom deindustrijalizacijom. Većina lokalnih investicija nije išla u proizvodnju, nego u turizam i građevinarstvo.
"Te zemlje nemaju robu koju bi mogle da izvoze i zbog toga će se mnogo teže izvući iz recesije", naglasio je Petr Havlik iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ti problemi bi takođe mogli da budu u vezi sa odlaganjem članstva u EU za balkanske zemlje za dve do tri godine, prenosi "ihned.cz".
Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao da neke zemlje zagovaraju zatvaranje EU u sebe. "Ali to bi moglo da bude i protiv interesa samih tih zemalja, a svakako nije u interesu Unije kao celine", dodao je File.
(Tanjug)
