Inflacija u Srbiji će i u narednom periodu biti iznad gornje planirane granice a pad ka zadatom okviru se očekuje tek polovinom sledeće godine.
Krajem sledeće godine rast cena bi trebalo da vrati u ciljani okvir, koji je za 2011. planiran u rasponu od tri do šest odsto, izjavio je danas Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije.
Marković je, predstavljajući novembarski Izveštaj o inflaciji, istakao da su ključni faktori koji će uticati na rast cena u narednom periodu snažni pritisci na poskupljenje hrane, slabljenje dinara u prethodnom periodu i najavljeni rast plata u javnom sektoru i penzija od 1. januara sledeće godine.
Ako se inflatorni pritisci nastave, u narednom periodu verovatno je povećanje referentne kamatne stope centralne banke, kao i povećanje restriktivnosti monetarne politike po osnovu drugih instrumenata iz nadležnosti NBS, naveo je viceguverner.
Kako je navedeno u izveštaju, očekuje se da će se mesečne stope inflacije do kraja godine zadržati na relativno visokom nivou, što će uz nisku bazu, odnosno niske stope inflacije iz prethodne godine, uzrokovati rast međugodišnje inflacije iznad gornje granice cilja, koja za kraj ove godine iznosi osam odsto.
Uzrok ubrzanju inflacije će biti pre svega nastavak poskupljenja industrijsko-prehrambenih proizvoda, a doprineće i prenosni efekat slabljenja dinara iz prethodnog perioda na cene, kao i rast inflatornih očekivanja, dodaje se u izveštaju.
Marković je podsetio da je međugodišnja inflacija u(merena potrošačkim cenama) oktobru bila 8,9 odsto napominjući da je na ubrzanje inflacije u trećem kvartalu uticao rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda, kao i manji od sezonski uobičajenog pad cena poljoprivrednih proizvoda.
Prema njegovim rečima, uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju i za to postoje dva razloga.
Prvi je što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena 34,1 odsto, što je skoro duplo više nego u okruženju ili u EU, a ako se uključi i piće, učešće raste na 37,8 odsto, naveo je Marković.
Drugi, još važniji, razlog je što je nepredvidivost kretanja cena hrane u našoj zemlji veća nego u drugim zemljama i na to se može uticati na četiri načina - politikom robnih rezervi, anticikličnom izvoznom i uvoznom politikom i antimonopolskom politikom, naglasio je viceguverner.
Inflacija ispod deset odsto do kraja ove godine je, može se reći, optimistička procena, rekao je juče urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.
(Tanjug)
Marković je, predstavljajući novembarski Izveštaj o inflaciji, istakao da su ključni faktori koji će uticati na rast cena u narednom periodu snažni pritisci na poskupljenje hrane, slabljenje dinara u prethodnom periodu i najavljeni rast plata u javnom sektoru i penzija od 1. januara sledeće godine.
Ako se inflatorni pritisci nastave, u narednom periodu verovatno je povećanje referentne kamatne stope centralne banke, kao i povećanje restriktivnosti monetarne politike po osnovu drugih instrumenata iz nadležnosti NBS, naveo je viceguverner.
Kako je navedeno u izveštaju, očekuje se da će se mesečne stope inflacije do kraja godine zadržati na relativno visokom nivou, što će uz nisku bazu, odnosno niske stope inflacije iz prethodne godine, uzrokovati rast međugodišnje inflacije iznad gornje granice cilja, koja za kraj ove godine iznosi osam odsto.
Uzrok ubrzanju inflacije će biti pre svega nastavak poskupljenja industrijsko-prehrambenih proizvoda, a doprineće i prenosni efekat slabljenja dinara iz prethodnog perioda na cene, kao i rast inflatornih očekivanja, dodaje se u izveštaju.
Marković je podsetio da je međugodišnja inflacija u(merena potrošačkim cenama) oktobru bila 8,9 odsto napominjući da je na ubrzanje inflacije u trećem kvartalu uticao rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda, kao i manji od sezonski uobičajenog pad cena poljoprivrednih proizvoda.
Prema njegovim rečima, uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju i za to postoje dva razloga.
Prvi je što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena 34,1 odsto, što je skoro duplo više nego u okruženju ili u EU, a ako se uključi i piće, učešće raste na 37,8 odsto, naveo je Marković.
Drugi, još važniji, razlog je što je nepredvidivost kretanja cena hrane u našoj zemlji veća nego u drugim zemljama i na to se može uticati na četiri načina - politikom robnih rezervi, anticikličnom izvoznom i uvoznom politikom i antimonopolskom politikom, naglasio je viceguverner.
Inflacija ispod deset odsto do kraja ove godine je, može se reći, optimistička procena, rekao je juče urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.
(Tanjug)
