"Svakako imamo interes za proširenje i ukoliko bi neka berza iz određenog razloga bila na prodaju, bili bismo zaintersovani da uđemo u pregovore što je pre moguće. To važi i za Beogradsku berzu" rekao je Šaler novinarima.
Kako je ranije izjavila direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić, Bečka berza već duže vreme ne krije zainteresovanost za kupovinu balkanskih berzi, pa i Beogradske berze.
Dostanić je podsetila da je Bečka berza, koja je jedna od najvećih u regionu, već postala većinski vlasnik berzi u Ljubljani, Pragu i Budimpešti, kao i da su njeni predstavnici još pre dve godine vodili razgovore sa akcionarima Beogradske berze o mogućoj prodaji akcija.
Šaler je, u pauzi konferencije Beogradske berze "Upgrade in Belgrade", rekao da se nakon krize moraju pronaći nove regulative i rešenja za finansijsko tržište.
Zalažući se za ukrupnjavanje tržišta kapitala, Šaler je rekao da je glavni uslov za funkcionisanje ekonomije u jednoj državi zapravo tržište kapitala, i da ga je iz tog razloga važno razviti.
"Ako postoji mogućnost da se ono razvije za ceo region, to je mnogo bolje za institucionalne investitore, jer im je lakše da dođu u ovaj region i investiraju novac".
Odgovarajući na pitanje kako će se dolazak "Telekoma Srbija" na Beogradsku berzu odraziti na tržište kapitala u Srbiji, direktor Bečke berze rekao je da je, na osnovu austrijskog iskustva, privatizacija veoma važan segment za razvoj tržišta kapitala i napomenuo da bi država ipak trebalo da sačuva određeni deo akcija u svom vlasništvu.
Kao razlog zašto mnogo kompanija još ne želi da izađe na berzu, Šaler je rekao da je to zbog "generalnog okruženja", ali je izrazio uverenje da će u narednih šest meseci do godinu dana veliki deo kompanija iz regiona doći na berzu.
(Tanjug)
Kako je ranije izjavila direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić, Bečka berza već duže vreme ne krije zainteresovanost za kupovinu balkanskih berzi, pa i Beogradske berze.
Dostanić je podsetila da je Bečka berza, koja je jedna od najvećih u regionu, već postala većinski vlasnik berzi u Ljubljani, Pragu i Budimpešti, kao i da su njeni predstavnici još pre dve godine vodili razgovore sa akcionarima Beogradske berze o mogućoj prodaji akcija.
Šaler je, u pauzi konferencije Beogradske berze "Upgrade in Belgrade", rekao da se nakon krize moraju pronaći nove regulative i rešenja za finansijsko tržište.
Zalažući se za ukrupnjavanje tržišta kapitala, Šaler je rekao da je glavni uslov za funkcionisanje ekonomije u jednoj državi zapravo tržište kapitala, i da ga je iz tog razloga važno razviti.
"Ako postoji mogućnost da se ono razvije za ceo region, to je mnogo bolje za institucionalne investitore, jer im je lakše da dođu u ovaj region i investiraju novac".
Odgovarajući na pitanje kako će se dolazak "Telekoma Srbija" na Beogradsku berzu odraziti na tržište kapitala u Srbiji, direktor Bečke berze rekao je da je, na osnovu austrijskog iskustva, privatizacija veoma važan segment za razvoj tržišta kapitala i napomenuo da bi država ipak trebalo da sačuva određeni deo akcija u svom vlasništvu.
Kao razlog zašto mnogo kompanija još ne želi da izađe na berzu, Šaler je rekao da je to zbog "generalnog okruženja", ali je izrazio uverenje da će u narednih šest meseci do godinu dana veliki deo kompanija iz regiona doći na berzu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
