Tadić: Nema bratstva-jedinstva, ima interesa | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Tadić: Nema bratstva-jedinstva, ima interesa

Predsednik Srbije ocenio je u Zagrebu, pred 130 biznismena iz Hrvatske i Srbije, da se između dve zemlje otvara novi vid saradnje - političke i ekonomske, radi svetske konkurentnosti. Srpski kapital je (sad) dobrodošao, kaže predsednik Hrvatske Ivo Josipović.

Na otvaranju Biznis foruma, najvećem takvom skupu na kojem učestvuje 70 privrednika iz Srbije i 60 iz Hrvatske, Tadić je rekao da, ukoliko su tačne primedbe srpskih privrednika da nemaju isti tretman ui Hrvatskoj kao hrvatska preduzeća u Srbiji, očekuje da se to promeni.

Podaci PKS govore da u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih firmi, dok je u Hrvatskoj je prisutno samo desetak predstavništava srpskih firmi.



"Takođe je veoma važno da sagledamo zajedničke resurse i iskoristimo šanse koje imamo u metalskoj industriji, kao i velike kapacitete u odbrambenoj proizvodnji", rekao je Tadić, dodajući da je važno istovremeno sagledati tržišta koja su nam prijateljska, a sve u cilju postizanja višeg standarda za građane u obe države.

Prema njegovim rečima, bratstvo i jedinstvo više ne postoji, ali su ostali večni zajednički interesi dve države.



Po Tadićevom mišljenju, ne postoji politika koja je dobra, a da se ne oslanja na privredu i proizvodnju: "Zalažem se za ekonomiju koja je utemeljena na privredi i proizvodnji. Proizvodnja je ono što je suštinsko."

On je dodao da nije lako proizvesti, prodati i izboriti se sa konkurencijom, ali da je to jedna od hroničnih bolesti i Srbije i Hrvatske. Prema njegovim rečima, u hronične bolesti obe zemlje spadaju i trgovinski deficit, loši pokazatelji uvoza i izvoza, zaduženost, kao u uvreženo shvatanje da je država nepresušan rezervoar novca iz kojeg se mogu podmiriti sve potrebe i rešiti svi problemi.

"Uloga političkih lidera je da takve predrasude razbijaju i otvaraju nove mogucnosti. Kada ja i Ivo Josipović nastupamo u Vukovaru i Paulinom Dvoru, to ima etičku dimenziju, ali doprinosi i opštoj saradnji", rekao je.

Tadić je ukazao i na značaj ulaganja u obrazovanje, jer države koje to ne čine, zaostaju na međunarodnoj sceni, a doprinos tome bi trebalo da daju i privrednici.

Ni Srbija ni Hrvatska ne mogu ostvariti visoku stopu rasta, ni standard, ukoliko ne promene strukturu privrede koja sada postoji, odnosno ne orjentišu se ka visokim tehnologijama i izvozu.

U suprotnom ćemo zaostajati i nećemo moći da se izborimo na međunarodnmom tržištu.

Tadić je, međutim, upozorio da 50 posto građana u Srbiji ne želi nikakvo dodatno školovanje, ne želi da menja navike, ali želi bolji standard. "A to se može ostvariti samo ako se ulaže u sebe i stvara ambijent za investicije", zaključio je predsednik Srbije.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović je na temu otvorenosti izjavio da ima "dobru vest" - a to je da u Hrvatskoj više nema političke opstrukcije u privrednoj saradnji sa Srbijom.

Na Biznis forumu Josipović je rekao da je u "nekim drugim vremenima postojala politika opstrukcije, predrasuda i strahova od te saradnje, ali da je to vreme sada prošlo".

Predsednik Hrvatske je ukazao i da je neophodno da se slome ostaci politike koja iz svake saradnje pravi afere.

Osvrnuvši se na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da postoji utisak da srpska ulaganja u Hrvatskoj nisu dobrodošla, Josipović je to negirao.

"Negiram da u Hrvatskoj srpska ulaganja nisu dobrodošla, ali potvrđujem da je bilo slučajeva diskriminacije srpskih preduzeća u Hrvatskoj", rekao je on i dodao da je Tadića upoznao i s listom hrvatskih preduzeća koja su bila diskriminisana u Srbiji.

Hrvatski predsednik je naglasio da se samo zajedničkom saradnjom dve zemlje, ali i saradnjom sa ostalim zemljama regiona može postići dobar rezultat, pogotovo u bliskom vremenu kada će Hrvatska i Srbija biti delovi velikog evropskog tržišta sa strogim pravilima i zakonima.

"U prilici smo da uspemo na tržištu ako sarađujemo, inače se naše male privrede moraju nositi s privredama većih zemalja koje su razvijenije i koje imaju jaku političku podršku", primetio je on.

Josipović je izrazio spremnost da, kako je rekao, podeli iskustva Hrvatske u približavanju EU, iako su ona ponekad i bolna, ali i ukazao na potrebu zajedničkih iskustava iz vremena saradnje s nesvrstanima koju je, kako je rekao, upropastila ideologija, a na treći svet bacila stigmu.

Josipović je nabrojio područja u kojima se može razvijati saradnja Srbije i Hrvatske, od industrije do energetike, ističući da je poljoprivreda prirodno područje saradnje pri čemu su hrvatska preduzeća uspešno investirala u Srbiju.

Saveznici na evropskom i svetskom ekonomskom tlu

Predsednik hrvatske privredne komore Nadan Vidošević ukazao je danas da Srbija i Hrvatska udružene zajedno mogu postati relevantan činilac na ekonomskoj sceni Evrope.

"Sanjam dan kada ćemo biti saveznici na evropskom i svetskom tlu", kazao je Vidošević, na otvaranju Biznis foruma.

Vidošević i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin ocenili su da obim trgovinske razmene između dve zemlje stalno raste, ali da je vreme za više oblike privredne saradnje i izlazak na treća tržišta.

Vidošević je rekao da su Srbija i Hrvatska u dvostranoj robnoj razmeni postigle puno, ističući podatak da su do ove krize 24 puta povećale međusobnu trgovinu i da nijedna evropska zemlja nije napravila takav uspeh.

On je takođe ocenio da je na investicionom planu puno napravljeno, ali da kroz više oblike saradnje može da se poveća nastup na trećim tržištima.

Vidošević je podsetio da su hrvatske i srpske firme poslovale na tržištima Rusije, Azije i niza drugih zemalja i da bi trebalo ponovo obnoviti takav vid saradnje.

Predsednik hrvatske komore rekao je da se velike šanse nalaze i u kooperativnim poslovima sa Srbijom, ističući kao jedan od mogućih aranžmana i uključivanje hrvatskih firmi u lance dobavljača za Fijatovu fabriku u Kragujevcu.

Srbija, sa druge strane, ima šansu da uzme učešće u poslovima koje imaju brodogradilišta u Hrvatskoj, rekao je Vidošević.

Predsednik PKS podsetio je da o uspešnoj saradnji između dve zemje govori i podatak da je u 2008. godini krize obim trgovinske razmene iznosio 1,2 milijarde dolara.

Bugarin je rekao da je Srbija u toj razmeni beleži deficit koji nije veliki i moguće ga je smanjiti u narednoj godini.

On je ukazao da su viši oblici privredne saradnje, kao što su zajednička ulaganja i stvaranje uslova za izlazak na treća tržišta, veoma potrebni kako bi se podigle ekonomije dve zemlje.

Bugarin je ukazao da to što najviši državni vrh "daje impuls" ovom forumu ukazuje na to da je pružena politička podrška privrednicima.

Čelnik PKS je dodao da u narednom periodu treba raditi na ukidanju carinskih barijera i liberalizaciji u sektoru usluga, precizirajući da se tu pre svega misli na saobraćajne usluge, IT, osiguranje i proces javnih nabavki, što će ojačati privrede dve zemlje.

(Tanjug/MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU